Formacija i taktika su dva ključna pojma u
fudbalu. Pronaći balans između odbrane i napada, najvažniji je zadatak svakog
trenera.

Najpopularnije formacije u modernom fudbalu
su 4-4-2 i 4-2-3-1, a treneri se često opredeljuju i za ofanzivnu 4-3-3.

Međutim, ne treba zaboraviti ni neke
zanimljive eksperimente. Mnogi treneri su spremni da se prihvate rizika, i
umesto onih standardnih, isprobaju nove, dotad neviđene formacije.

Ajaks (1994/95): 3-3-1-3

Sa ovom krajnje neobičnom postavkom igre,
Luj Van Gal je 1995. uspeo da osvoji Ligu Šampiona sa Ajaksom. De Bur, Blind i
Rajziger držali su zadnju liniju, defanzivni vezni Frank Rajkard kontorlisao je
sredinu terena sa Sedorfom i Davidsom, dok je Jari Litmanen imao ulogu polušpica
ispred tri napadača.

Australija (2006): 3-6-1

Sa šestoricom igrača u veznom redu,
Holanđanin je od reprezentacije Australije napravio izuzetno kompaktan tim. Viduka
je obično igrao u špicu, iza njega Kjuel, Kejhil, Čulina, dok su nešto
defanzivniju ulogu imali Grela, Emerton i Brešano. Sjajan tim, nema šta!

Barselona (2009/10): 4-2-4

Zbog ovoga su mnogi zavoleli Pepa Gvardiolu. Upravo je inovativnost postala zaštitni znak
tadašnjeg trenera Barselone. Čini se da bi svakom drugom timu, ovakva formacija
donosila dizbalans, ali to nije slučaj sa Barsom. Mesi i Anri u napadu,
potpomognuti Inijestom i Pedrom, bili su nerešiva enigma za protivničku
odbranu. Glavnu reč na sredini terena vodili su Buskets i Ture.

Španija (2012): 4-6-0

Sa Fabregasom kao “lažnom devetkom”, Španci su
osvojili Euro 2012. Tim Visentea Del Boskea tada je igrao fudbal za koji
protivnici jednostavno nisu imali rešenje. Ko je mogao da zna odakle preti
opasnost u ovakvoj postavci igre “Crvene furije”?

Bajern Minhen(2013/14):
3-4-3

S obzirom da je u Bajernu imao vrhunske igrače
na raspolaganju, Gvardioli nije bilo teško da implementira sistem 3-4-3. Potpuno
novu ulogu dobio je Filip Lam, koji je poklazao da ume da bude koristan i kao
defanzivni vezista.

Čile (2010): 3-3-1-3

Cilj eskcentričnog Marsela Bijelse bio je da
sa ovakvom formacijom raširi igru koliko god je to moguće i da vrši izuzetno
visok pritisak na protivnika.

Trojici klasičnih štopera pomagao je
defanzivni vezista, Vidal i Isla igrali su po strani, a Matijas Fernandez
povezivao je vezni red sa napadačkim trojcem.

Francuska (1984): 4-2-2-2

I za kraj, jedna od najlegendarnijih formacija
ikada. Čuveni šampionski tim Francuske sa EP 1984, u kome su Tigana i Fernandez
zajedno sa Platinijem i Žoresom činili kreativnu i tehnički superiornu veznu
liniju.

Author: sf