Nobelovac Jamanaka: Maraton je mini nauka

Atletika 18. mar 202317:11 0 komentara
Šini Jamanaka
AP Photo/Matt Dunham via Guliver Image

Dugo očekivani 23. Kongres AIMS (Udruženje maratona i uličnih trka) održan u Osaki bio je važan kako za 420 članica iz 110 zemalja sveta tako i za trkačku populaciju, koja je i pored korona perioda, sve izdržala i postala još brojnija.

Pored činjenice da je prethodni skup održan čak pet godina ranije u Talinu, Osaka je trebalo da da odgovor na pitanje budućnosti maratonskog pokreta. Uz sve, ovaj japanski grad je dan posle trkačkog samite organizovao marathon za 33.000 učesnika.

Povezane vesti

„Februar i mart su meseci maratona u Japanu. Trči se u Kjotu, Tokiju, Osaki a Nagoja je organizovala ženski maraton na kojem je nagrada za prvo mesto bila rekordna 250.000 dolara,” kaže Dejan Nikolić, jedan od petorice ambasadora AIMS.

Ipak, posebno će se trodnevni skup u Osaki pamtiti po izlaganju Šinija Jamanake, dobitnika Nobelove nagrade za medicinu. Višedecenijski uspešni direktor Beogradskog maratona, koji na toj funkciji nije od prošle godine, svedoči o priči velikog naučnika.

„Profesor Jamanaka je maratonac i tri dana pre kongresa je istrčao maraton u Kjotu, gradu u kojem predaje na univerzitetu. Slikovito je objasnio kako voli maraton, da je to to za njega neka vrsta mini nauke a samo trčanje maratona je vrsta naučnog istraživanja. Taj put može da bude dug, nekada je bolan ali je cilj uvek vredan takvog napora.“

Dodao je da je zahvaljujući trčanju stekao veliki broj prijatelja. Među njima je i čuveni pisac Haruki Murakami. Poznat je po delima „Norveška šuma”, „O čemu govorim kada govorim o trčanju”…

„Rekao je da se raduje druženju i sa Tošiko Sekom, dvostrukim pobednikom Bostonskog maratona, zatim trka u Čikagu i Londonu. Jamanaka je veliki humanitarac, učešće na maratonima koristi za prikupljanje sredstava za pomoć ugroženima i za druge projekte.”

Učesnike kongresa je interesovalo kako Jamanaka vidi budućnost maratonskog pokreta:

„Odmah je odgovorio da je budućnost u informativnim tehnologiama uz naravno važnost trčanja za fizičko i mentalno zdravlje čoveka”.

O samom kongresu Nikolić kaže:

„Konstatovali smo da tri godine nije održana trka u punom kapacitetu ali se u ovoj godini očekuje povratak na stare dane. Analiza je pokazala da je sve veći broj trkača. Korona je potvrdila da je fizička aktivnost, posebno trčanje i hodanje,primarna prevencija u borbi protiv brojnih bolesti. Na temu budućnosti trčanja čuli su se brojni kvalitetni predlozi pa je i to razlog što predsednik Pako Borao u završnoj reči istakao da za budućnost maratonskog pokreta ne treba da se brine.“