Iza nas je najuspešnija godina u srpskoj kraljici sportova, a ispred nas verovatno i najteža. U intervjuu za Sportski žurnal, generalni sekretar Srpskog atletskog saveza, Slobodan Branković, izrazio je ogromnu zabrinutost zbog finansijske situacije u jednom od naših najuspešnijih sportskih Saveza.

„Ni u najružnijim snovima nisam mogao da zamislim da ću se na kraju 2022. naći u ovakvoj situaciji da posle 10 najuspešnijih godina srpske atletike, a posebno posle 2022, najuspešnije godine u istoriji, srpska kraljica sportova bude faktički na kolenima“, rekao je kolegi Dragoslavu Višnjiću prvi operativac naše atletike.

Na pitanje, zašto je na kolenima, Branković odgovara:

„Zato što je ove godine organizovala najveći događaj u istoriji Srbije i zato što nismo zatvorili finansijski taj budžet. Organizacija Svetskog šampionata nam je faktički teg i omča oko vrata.“

Svestan je gensek SAS da bez pomoći države naša kraljica sportova neće tako lako izaći iz ove situacije.

„Bez podrške države, koja je i do sada stajala iza nas i bez koje ništa od ovoga ne bismo uradili, teško da ćemo moći da se izvučemo. Negde krajem septembra istekao nam je trogodišnji ugovor s generalnim sponzorom. Nažalost, nismo potpisali novi zbog drugačije politike i drugog ulaganja u marketing te firme, što je legitimno s njihove strane. Zahvaljujem im se za tri godine, koliko su nam pomogli da postignemo ove rezultate.“

Nejasan je i odgovor na pitanje „kako dalje“?

„Ulazimo u sezonu 2023. sa samo jednim sponzorom, ne računajući one, koji stoje iza pojedinih sportista. Veoma je neizvesna i teška situacija, za koju sam mislio da je prošlost za srpsku atletiku. Kada na to dodam da dva najjača regiona, koja daju najviše atletičara na najvećim takmičenjima, Atletski savez Vojvodine i Atletski savez Beograda, u 2023. neće imati uslove da organizuju takmičenje pored svih ulaganja u infrastrukturu u poslednjih desetak godina, onda ova moja priča izgleda možda nestvarno.“

U nastavku razgovora, Branković je objašnjavao problematiku oko stadiona sa tartanom u Vojvodini i Beogradu…

„Na teritoriji pokrajine uradili smo dve nove moderne atletske staze – jednu u Subotici, jednu u Zrenjaninu. Nažalost, nijedna ne može da se koristi. U Subotici ne postoje uslovi da se organizuju takmičenja. Nema opreme i zabranjeno je bacanje sprava na glavni teren. U Zrenjaninu, nismo ni kročili na stadion, a već ga ruše i proširuju fudbalski teren i faktički uništavaju tartan, tako da tamo nismo odradili nijedno takmičenje, a kako stvari stoje i nećemo. U Novom Sadu je nekoliko godina unazad zabranjeno bacanje na glavnom terenu, što automatski znači da je nemoguće organizovati takmičenje, jer po pravilima moraju sve discipline da se sprovedu na glavnom terenu. Zato već nekoliko godina u Novom Sadu ni nema nacionalnih šampionata.“

Po rečima Slobodana Brankovića, Sremska Mitrovica je poslednji atletski bastion Vojvodine.

„Ona praktično i jeste naš jedini atletski stadion. Međutim, staza je toliko propala, da se više ne vide ni linije, na nekim mestima je utonula… Oni će sigurno izgubiti sertifikat. Od sledeće godine, ako ne bude rekonstruisana, nema takmičenja. Senta je već odavno propala. Kao što sam rekao, Atletski savez Vojvodine u 2023. neće imati gde da organizuje svoja takmičenja.“

Priznao je generalni sekretar SAS da je prilično deprimiran posle svega što se desilo njegovom sportu u završnici 2022. godine.

„Osećam se vrlo utučenim, potištenim. Mislio sam da neću više nikada biti u ovakvoj situaciji. Ako neko sumnja u naše rezultate i sve ono što smo uradili, onda smo sve vreme bili na pogrešnom putu. Kad bi neko došao da vidi kako izgleda ova naša jedina sportska kuća, najlepša dvorana u regionu, koju održavamo od 2016. s petoro ljudi, minimalnim troškovima. Reč je o objektu podignutom zahvaljujući državi od 7.200 kvadratnih metara i oko tri hektara placa. Svi korisnici mogu da se osećaju u njoj komotno, da imaju sve što je potrebno za realizaciju sportskog programa, ne samo atletike, što mnogi koriste, radimo za ceo srpski sport, pored vrhunskog za školski i vojni. U atletici obaramo rekorde stare i po 30 godina. Zato imamo izvanrednu sadašnjost, jedini smo Savez i sport sa predivnom budućnošću, što pokazuju evropske i svetske medalje u svim kategorijama od mlađe juniorskih, preko juniorskih do seniorskih i praktično u svim vrstama disciplina. Pali su svetski rekordi.“

Branković vidi sjajnu budućnost, ako atletski sport u Srbiji „preživi“ tešku sadašnjost.

„Jedini smo sport, koji će na Olimpijskim igrama u Parizu imati četvoro do petoro kandidata za medalje, a ako Bog da u Los Anđelesu će se broj povećati na sedam do osam kandidata. Ne pričamo napamet nego sistemski radimo, unapređujemo se, planiramo. Međutim, to ne možemo sami, bez države, bez podrške privrede, sponzora… Radimo posao za ovu državu, za zdravlje ove nacije. Nismo od onih, koji mogu da prodaju igrača i uzmu procenat. Kompletan budžet Saveza za organizaciju svih takmičenja, odlazak na velike događaje, realizaciju programa svih reprezentativaca, nagrade, honorari… Sve je na finansijskom nivou jednog igrača, koji igra košarku u Zvezdi ili Partizanu“, dodao je Branković i poentirao:

„Jedan inostrani igrač, koji dođe u Zvezdu ili Partizan, plaćeniji je od iznosa godišnjeg budžeta Srpskog atletskog saveza. Mi smo jedan od najkvalitetnijih saveza. Naši stručnjaci imaju ponude da organizuju najveća takmičenja po svetu. Kako ne bi kad smo doveli 10.000 ljudi u Beograd za Prvenstvo sveta i napunili sve hotele. Prenos je išao u više od 100 država na svim meridijanima. Sve se to brzo zaboravlja. Ne znam kako da izađem pre mlade šampione i kažem im da su pripreme, koje su u planu u januaru i februaru, pod velikim upitnikom. Ili kako da kažem onima, koji su zaslužili nagrade, a ih neće dobiti. Ništa mi nije jasno…

Branković ukazuje da nije dobio odgovor, s većine adresa na koje se obratio:

„Nema kome nismo pisali. Malo je povratnih informacija. Kraj je godine, a stigli smo na red samo kod novog ministra sporta Zorana Gajića. Preneražen je stanjem. Obećao je da će sve učiniti da izađemo iz veoma teške situacije. Nismo rešili problem sa Svetskim prvenstvom u dvorani sa predsednikom Oranizacionog odbora, premijerkom Anom Brnabić. Obratili smo se predsedniku Aleksandru Vučiću, jer nemamo više kome i čekamo da nas primi, kako bismo, nadam se, rešili problem u kome se nalazimo, za dobrobit srpske atletike.“