Maraton je jedna od najzahtevnijih atletskih disciplina koja inspiriše trkače širom sveta. Ali odakle potiče ta specifična dužina trke i zašto maratonci moraju pretrčati baš 42,195 kilometara? Priča iza ove precizne distance mešavina je istorije, legende i srećnih okolnosti koje su oblikovale današnju standardnu dužinu maratona.

Legenda o Fidipidu

Priča o maratonu seže u daleku prošlost, tačnije u 5. vek pre nove ere. Prema legendi koja je postala temelj ove discipline, nakon bitke kod Maratona 490. godine p.n.e, grčki glasnik po imenu Fidipid pretrčao je put od bojnog polja Maratona do Atine kako bi javio radosnu vest o pobedi Grka nad Persijancima.

NAJČITANIJE NA SAJTU SPORT KLUBA

(VIDEO) Novak predao meč posle prvog seta!

Partizan se provukao na TSC areni: Čuda Marka Miloševića

Milojević upitan o selektorskoj funkciji, evo šta (ni)je rekao

Hamad Međedović kojeg svi želimo da vidimo, napoko

Fidipid je navodno pretrčao oko 40 kilometara bez zaustavljanja, stigao u Atinu, uzviknuo „Radujte se, pobedili smo!“ i onda se srušio i umro od iscrpljenosti. Ova dramatična priča postala je simbol ljudske izdržljivosti i posvećenosti, iako istorijski izvori navode nešto drugačiju verziju događaja.

Zanimljivo je da je grčki istoričar Herodot zapravo pisao o Fidipidu kao glasniku koji je trčao od Atine do Sparte da zatraži pomoć u ratu protiv Persijanaca. Ova razdaljina iznosila je oko 240 kilometara u jednom pravcu, što je još impresivniji podvig od onog opisanog u popularnoj legendi.

Prvi moderni maraton

Inspiracija za moderni maraton došla je od francuskog filologa Mišela Breala, koji je predložio da se ova trka uvrsti u program prvih modernih Olimpijskih igara u Atini 1896. godine. Pjer de Kuberten, osnivač modernih Olimpijskih igara, snažno je podržao ovu ideju, kao i domaćini Grci.

Na tim prvim Olimpijskim igrama, trkači su pretrčali stazu dugu oko 40 kilometara, prateći pretpostavljeni put kojim je Fidipid trčao od Maratona do Atine. Prvi pobednik olimpijskog maratona bio je grčki poštanski službenik Spiridon Luis, koji je trku završio za 2 sata, 58 minuta i 50 sekundi.

Međutim, u tim ranim godinama nije postojala standardizovana dužina maratona. Na prvih nekoliko Olimpijskih igara, dužina maratona varirala je između 40 i 42,7 kilometara, zavisno od konfiguracije terena i organizacije samog takmičenja.

Prelomni trenutak u Londonu 1908. godine

Ključni trenutak za standardizaciju dužine maratona dogodio se na Olimpijskim igrama u Londonu 1908. godine. Organizatori su želeli da trka počne ispred zamka Vindzor, prođe kroz centar Londona i završi se ispred kraljevske lože na stadionu White City.

Prvobitno planirana dužina trke bila je oko 41,84 kilometra, ali je došlo do neočekivane promene. Britanska kraljevska porodica izrazila je želju da start trke bude tačno ispred kraljevskog dvorca u Vindzoru, kako bi kraljevska deca mogla da posmatraju početak trke. Istovremeno, cilj je morao da bude ispred kraljevske lože na stadionu, kako bi kraljica Aleksandra sa ostatkom kraljevske porodice mogla da posmatra završetak trke.

Ove kraljevske želje rezultirale su povećanjem dužine trke na tačno 26 milja i 385 jardi, što u metričkom sistemu iznosi 42,195 kilometara. Ova dužina nije odmah postala standard – na sledećim olimpijskim igrama trčale su se različite distance – ali je poslužila kao osnova za kasniju standardizaciju.

Standardizacija maratona 1921. godine

Tek 1921. godine, Međunarodna atletska federacija (IAAF, danas World Athletics) donela je odluku da standardizuje dužinu maratona. Kao zvanična dužina usvojena je upravo ona sa Olimpijskih igara u Londonu 1908. godine – 42,195 kilometara (26 milja i 385 jardi).

Od tada, ova distanca postala je globalno priznati standard za maratonske trke. Danas se u svim zvaničnim takmičenjima, uključujući Olimpijske igre i svetska prvenstva, maraton trči na ovoj razdaljini.

Možda deluje neobično da je jedna naizgled nasumična dužina, određena kraljevskim hirovima pre više od jednog veka, postala globalni standard. Ali upravo ta naizgled proizvoljna odluka danas predstavlja izazov za milione trkača širom sveta koji se suočavaju s legendarnih 42,195 kilometara.

Maraton danas: globalni fenomen

Današnji maraton daleko je od svojih skromnih početaka. Od ekskluzivnog takmičenja rezervisanog samo za vrhunske sportiste, maraton je prerastao u masovni globalni fenomen u kojem učestvuju milioni trkača različitih nivoa pripremljenosti.

Svake godine održava se više od 800 maratonskih trka širom sveta, sa najpoznatijima u Bostonu, Njujorku, Londonu, Berlinu, Tokiju i Čikagu. Bostonski maraton, koji se održava od 1897. godine, najstariji je maraton koji se kontinuirano organizuje.

Zanimljivo je da su nekadašnji rekordi u maratonu bili nezamislivi za današnje standarde. Prvi olimpijski šampion Spiridon Luis trčao je skoro tri sata, dok današnji svetski rekord za muškarce iznosi 2:00:35, koji je postavio Eliud Kipčoge iz Kenije 2023. godine. Kod žena, rekord drži Kenijka Bridžid Kosgei sa vremenom 2:14:04, postavljenim 2019. Godine.

Izazov ljudskih granica

Maraton ostaje jedan od najvećih izazova za ljudsko telo i um. Popularni trkački izraz kaže da se „prvih 41,8 kilometara trči lako, a poslednjih 395 metara obara s nogu“. Ovo slikovito opisuje fenomen „zida“ koji mnogi maratonci osete oko 30-35. kilometra trke, kada telo potroši rezerve glikogena i počne da koristi masne naslage kao izvor energije.

Osim fizičke izdržljivosti, maraton testira i mentalne granice. Sposobnost da se održi fokus i motivacija tokom više sati trčanja predstavlja jedinstveni psihološki izazov koji mnogi trkači smatraju jednako teškim kao i fizički napor.

Više od trke

Danas, maraton predstavlja mnogo više od sportskog događaja – on je simbol ljudske istrajnosti, prevazilaženja ličnih granica i pobede duha nad telom. Za mnoge trkače, sam čin završavanja maratona predstavlja životno dostignuće koje nosi duboko lično značenje.

Fascinantno je da ova specifična dužina od 42,195 kilometara, koja je slučajno nastala zbog želje britanske kraljevske porodice pre više od sto godina, danas predstavlja univerzalni standard za testiranje ljudske izdržljivosti. Kroz ovu istorijsku slučajnost, dobili smo disciplinu koja inspiriše milione ljudi širom sveta da testiraju svoje granice i prevaziđu sebe.

Sledeći put kada vidite maratonce kako trče, setite se da je svaki korak koji naprave deo duge tradicije koja spaja drevnu grčku legendu, kraljevsku hirovitost i modernu sportsku disciplinu u jednu od najimpresivnijih manifestacija ljudske izdržljivosti.

Bonus video