Italijani stazu Monza Autodromo Nazionale zovu ‘La Pista Magica’, odnosno magična staza. Ovaj hram brzine nalazi se u kraljevskom parku, odakle baca pogled pravo na vrhove Alpa. Monza je treća izgređena trkačka staza na svetu, i ona je svedok velikih trijumfa, ali i šokantnih i tragičnih momenata.

Istorija Monze počela je da se piše posle Prvog svetskog rata. Izgradnja staze u Monzi započeta je 1922. godine. Kamen temeljac položili su Vinčenco Lančia i Feliče Nazaro, a samo dva dana kasnije, počela je akcija koja se razvijala galopirajućim koracima. Na gradilište je stiglo 3.500 radnika, jer su zahtevi za izgradnju staze bili sve veći i veći. U tom trenutku na svetu su postojale samo dve staze – Bruklends i Indijanapolis. Dakle, 6,25 kilometara duga Monza bila je treća izgrađena staza na svetu.

Prva trka na stazi u Monzi održana je u septembru 1922. godine. Istorijsku prvu pobedu na magičnoj stazi osvojio je Pijetro Bordino u bolidu FIAT. Nedugo zatim održana je i prva trka za VN Italija, na kojoj je ponovo trijumfovao Bordini. Upravo od tog doba, drugi vikend septembra rezervisan je za trku u Monzi.

Problemi staze u Monzi počeli su da se javljaju odmah posle tri održane trke za VN Italije, iz bezbednosnih razloga u brzom sektoru na stazi. 1955. godine vozači su počeli i bojkotovati trke iz bezbednosnih razloga. Monza je oduvek bila visokobrza staza. Organizator je šikanama pokušavao da je uspori, ali u tome nije uspeo.

Upravo visoka brzina i jeste jedan od razloga zašto su se u Monzi događale velike nesrece. Pre tragedije u Le Mansu 1955. godine, Monza je bila svedok najveće tragedije u autosportu. 1928. godine u Monzi je u oblasti pitline-a izleteo Emilio Materasi sa svojim bolidom Talbot, prilikom čega je zivot izgubilo 27 gledalaca. 1961. godine, posle kolizije sa Džimom Klarkom, udes je doživeo Volfgang von Trips, i tada je poginulo 13 fanova. 1933. godine za samo jedan vikend u Monzi su život izgubila trojica vozača: miljenik opere Đuzepe Kampari, Bakonin Borzakini i češki aristokrata Stanislav Čajkovski. Opšte je poznato svim ljubiteljima Formule 1 da je baš u Monzi poginuo i jedan od najvećih vozača u istoriji autosporta, Alberto Askari, 1955. godine. Danas jedna krivina u Monci nosi njegovo ime.

Trka za Veliku nagradu Italije vozi se samo u Monzi od 1950. godine. Izuzetak je 1980. godina, kada je trka održana u Imoli. Staza se veoma malo izmenila u odnosu na prvobitan izgled, i i dalje važi za najbržu stazu u šampionatu Formule 1. Na uvodnoj trci za VN Italije, 1950. godine pobedio je slavni Đuzepe Farina u Alfa Romeu.

Deset godina posle, Monza je bila svedok prve američke pobede u Formuli 1. Na najviši stepenik pobedničkog postolja popeo se Fil Hil. Stazu u Monzi nikada neće zaboraviti ni Džeki Stjuart. Upravo na ovoj stazi on je 1965. godine došao do prve pobede u karijeri. Dešavanja na stazi u Monzi 1971. godine uslovila su da se staza malo izmeni, tj. uspori.

Sezona 1971. pamtiće se kao jedna od najdramatičnijih u istoriji Formule 1. Na Monzi se za pobedu aktivno borilo 5 vozača, ali najbrži, sa 0,01 sekundom prednosti uspeo je da bude Piter Getin, dok je na drugoj poziciji završio Roni Piterson. Ovaj Gran Pri bio je žabelezen kao najbrži u istoriji, jer je prosečna brzina Getina izmerena 242,615 km/h. Posle ove trke u Monzi su postavljene šikane, i staza je malo izmenjena. 1976. godine upravo na Monzi na stazu se vratio i Niki Lauda, prvi put posle udesa na Nirburgringu, kada je goreo u bolidu…

O favoritima na trci za VN Monze suvišno je trošiti reci. Tifozi u Monzi su sasvim jasni, oni žele trijumf crvenih bolida, i niđta drugo.

Sa startne pozicije krenuće Luis Hamilton u Meklarenu, a leđa će mu čuvati timski kolega Džejson Baton.

Domaći Ferari će sa treće pozicije pokrenuti na veliko iznenađenje Felipe Masa, ispred timskog kolege Fernanda Alonsa. Videćemo da li će moći da obraduju svoje fanove.

Velika nagrada Italije na Monci, od 14.00 časova samo na Sport Klubu!

Author: AK