Ser Stirling Mos... Često su titule merilo da li je neko legenda, ali ne i u njegovom slučaju. To što nikada nije postao šampion ni za trunku ne umanjuje njegovu veličinu, naprotiv.

Takvi kakav je bio on se više ne rađaju. Istinski džentlmen, koji je pripadao onoj, da kažemo, romantičnoj generaciji vozača Formule 1. Poslednji od onih koji su se trkali na samom početku i bili zaista fantastični. I iako su njegovi rivali naglašavali da je upravo on najbolji među njima, to nije potvrdio šampionskom titulom. Umesto toga, ostao je priznat kao najbolji vozač koji nikada nije postao šampion, ali nije bio samo to…

Povezano

Ostali ste dužni jednu titulu, Vaše veličanstvo!

Jelena Trajković

13. mar 2017

Jelena Trajković

13. mar 2017

Bio je čovek koji je obeležio eru pravih trkača, koja je često bila u senci tragedija, a ujedno je bio i najveći rival legendarnog Huana Manuela Fanđa. Iskazao se i nesvakidašnjim potezom fer-pleja, koji ga je koštao titule, a kada je i okrenuo leđa Formuli 1, nije rekao zbogom auto-moto sportu, već je na neki način u njemu ostao do svog poslednjeg dana.

Jedinstven je verovatno najbolja reč koja opisuje velikog Stirlinga Mosa, koji je u nedelju preminuo u 91. godini posle duge i teške bolesti. Jer kako drugačije dočarati nekoga ko je bio jedan od istinskih velikana, a ostao je bez vozačke dozvole u vreme dok je vozio u Formuli 1, pao je na testu za vožnju, reklamirao je vijagru, a Meklaren i Mercedes su napravili poseban model njemu u čast. Uz to, „Šta misliš ko si ti, Stirling Mos?“ je fraza koju saobraćajni policajci već decenijama koriste kada zaustave nekoga ko prekorači brzinu. Jednom prilikom je i njemu postavljeno to pitanje, a policajce nije tako lako ubedio u to ko je.

Mos je ukupno 13 godina proveo u Formuli 1 i tokom njih je startovao na 66 trke, od toga 16 puta sa pol pozicije, a još 21 put iz prvog reda. Na najvišem stepeniku pobedničkog postolja se našao 16 puta, imao je još osam podijuma, uz 20 najbržih krugova. Vicešampion je bio četiri godine u nizu, tri puta iza Fanđa, jednom iza Majkla Hotorna, a u sezonama koje su sledile, od 1959. do 1961, morao je da se zadovolji trećim mestom u šampionatu.

„Ja sam trkač, nisam vozač. I mislim da to nije baš inteligentno. Trebalo bi da budem i trkač i vozač, ali uživam u trkanju. Uživam u okršajima sa drugim momcima. Za mene se sve svodi na to“, rekao je Mos jednom prilikom.

Glavno pitanje zašto je bio toliko sjajan, a nikada nije osvojio naslov prvaka na neki način i ima odgovor. Pored talenta i umeća, u sportu kakav je Formula 1 sreća je izuzetno važna, a ona često nije bila na njegovoj strani. Titule 1958. i 1959. godine su morale da odu u njegove ruke, ali ga je nepouzdanost bolida koštala, mada mali deo ide i njemu na dušu jer je želeo da vozi za engleske privatne timove. I to se desilo pošto je jednu sezonu proveo u Mercedesu, a potom dve u Maseratiju.

U toj jedinoj u nemačkom timu, 1955. godine, timski kolega mu je bio Fanđo. Zanimljivo je da su tokom istorije samo petorica vozača pobeđivala u bolidu Mercedesa, a Mos je ako se izuzme Valteri Botas, koji i dalje vozi za nemački tim, jedini bez titule. Jer, ko se još za prethodnih 70 godina našao na najvišem stepeniku pobedničkog postolja za ’srebrnu strelu’? Fanđo, Mos, Niko Rozberg, Luis Hamilton i Botas.

Ali, vratimo se toj sezoni. Iako mnogi smatraju da je Mos čak bio bolji od Fanđa, što je Britanac stalno negirao, sami rezultati u identičnom bolidu idu u prilog njegove tvrdnje. Jer, legendarni Argentinac ne samo da je osvojio svoju drugu titulu te sezone, upisao je četiri trijumfa, a Mos samo jedan. Britanski automobilista je čak verovao da ga je timski kolega pustio da slavi na toj Velikoj nagradi Britanije, što mu je ujedno bila prva pobeda u karijeri. „Bio je to tvoj dan“, rekao je Fanđo svom rivalu tada. Njih dvojicu je na kraju delilo 17 bodova, a Mosu za utehu ide to da je te godine slavio na legendarnoj trci „Mile Milja“ u Italiji i to pošto je argentinskog vozača pobedio za pola sata.

Mercedes se na kraju te sezone povukao ne samo iz Formule 1, već i ostalih kategorija, zbog tragedije koja se desila na trci 24 časa Le Mana. Tada je Pjer Levek za volanom Mercedesa uleteo u publiku, a pored njega u toj nesreći je život izgubilo još 83 gledalaca. Fanđo je prešao u Ferari, dok je Mos utočište pronašao u Maseratiju, a promenilo se to je britanski automobilista napredovao, ali je ponovo ostao praznih šaka. Isti slučaj se desio i kada se Argentinac našao za volanom Maseratija 1957. godine, a njegovo povlačenje dovelo je do promene poretka u Formuli 1 i Mos je postao glavni favorit da ga nasledi na tronu.

Međutim, nije sve bilo tako jednostavno. Bila je to njegova ubedljivo najbolja sezona, sa četiri trijumfa i jednim drugim mestom, ali isto tako i pet odustajanja. S druge strane, Hotorn je u Ferariju bio znatno konstantniji, a iako je upisao samo jednu pobedu na kraju je za jedan bod postao prvi britanski šampion Formule 1. A to je učinio najviše zahvaljujući fer-pleju svog sunarodnika na Velikoj nagradi Portugala, na kojoj je Mos pokazao svima kakav je čovek.

Tri trke su ostale do kraja te sezone, Mos je krenuo da pretekne Hotorna za ceo krug u Boavišti, kada se njegov rival okrenuo na stazi. Vozaču Ferarija je pretila diskvalifikacija jer je posle toga ponovo pokrenuo motor, a da bi se vratio na stazu vozio je u suprotnom smeru po delu van same piste. I tu je na scenu stupio Mos, koji je zahtevao da njegov rival ne bude kažnjen, a baš to je na neki način odlučilo borbu za titulu jer je Hotorn na kraju bio drugi.

„Moje je mišljenje da Majk nije trebalo da bude diskvalifikovan. To bi bilo pogrešno. Prihvaćeno je to što sam rekao da je tehnički i dalje bio na stazi. Na kraju se ispostavilo da sam zbog toga izgubio titulu. Ali, to j pokazuje koliko vam pobeda znači“, istakao je Mos jednom prilikom.

Naredne sezone, Mos je bio ubedljivo najbrži vozač, međutim, pouzdanost ga je ponovo koštala. Na devet trka samo tri puta je stigao do cilja, dvaput kao pobednik, a jednom kao drugoplasirani. Šansu za titulu imao je do poslednje trke, ali ga je još jednom bolid izdao, ovoga puta Kuper, a šampion je umesto njega postao Džek Brebam, dok se između njih dvojice umetnuo Toni Bruks.

Brebam je godinu dana kasnije ubedljivo odbranio titulu ostvarivši pet trijumfa u nizu, ispred Brusa Meklarena, a iako je zbog teških povreda koje je doživeo na „Spa-Frankošampu“ propustio veći deo sezone, Mos je ponovo bio treći u šampionatu. Te sezone je slavio na ulicama Monte Karla i u Riversajdu, a zbog pauze od sedam nedelja, koja je trebalo da bude i duža, pravu priliku da se umeša u borbu nije ni imao. I onda je stigla njegova poslednja sezona tokom koje je u slabašnom Lotusu možda i najbolje pokazao kakav je vozač, što se ogledalo u fantastičnim trijumfima u Monte Karlu i na „Nirburgringu“.

I ta pobeda na ’zelenom paklu’ je bila poslednja u njegovoj karijeri u Formuli 1, ali je bez premca i njegova najbolja. Mos je startovao sa pol pozicije i vodio je tokom svih 15 krugova 22,8 kilometara duge staze i to zahvaljujući odluci da stavi pneumatike za kišu zbog padavina pre same trke, inače 100. u istoriji šampionata. I iako se povukao po završetku te sezone, to nije bio kraj njegove karijere u auto-moto sportu.

Paralelno sa Formulom 1 vozio je razne trke u velikom broju kategorija, a impozantan je podatak da je učestvovao na ukupno 529 i da je 212 od njih završio kao pobednik, a na 375 je stigao do cilja. I to u periodu od 1948. do 1962. godine, kada je bio primoran da kaže zbogom takmičenju zbog povreda koje je zadobio u udesu na Gudvudu. Ta nesreća je bila takva da je mesec dana proveo u komi, dok mu je cela leva strana tela bila paralizovana pola godine, a iako je kasnije pokušao da se vrati, shvatio je da to neće biti moguće, iako ga brzina nije napustila. Osamdesetih je kratko vozio u Britanskom šampionatu turing automobila, ali je tada već ušao u šestu deceniju, pa taj izlet nije potrajao.

I njegova priča je jedna od onih koje nekako teraju da pitanje „šta bi bilo kad bi bilo“ bude postavljeno. Jedan od glavnih razloga je što mnoge zanima kako bi izgledali njegovi dueli sa Džimom Klarkom, pošto su im se karijere vrlo kratko podudarale. Ali, iako je bio primoran da prerano završi karijeru, u decenijama koje su sledile je uvek bio prisutan, sve dok ga bolest nije primorala da se povuče iz javnog života pre dve godine. Pre dve decenije je dobio titulu viteza, što dovoljno govori, a više od pola veka pošto je ostao bez krune u obliku šampionske titule, jasno je da će Stirling Mos zauvek ostati istinski velikan ne samo Formule 1, već kompletnog auto-moto sporta.