Posle gotovo
jednomesečne pauze, približio se nastavak šampionata Formule jedan. Šampionat
se nastavlja 11. trkom, „Velikom nagradom Belgije“, koja se po tradiciji vozi
na čuvenoj stazi „Spa Frankošamp“,koja se nalazi u belgijskim Ardenima.

Ova staza ima
izuzetno dugu (i lepu) istoriju. Na njoj je voženo još pre Drugog svetskog
rata, istina tada je bila mnogo duža nego danas. Međutim, i pored skraćivanja,
staza „Spa Frankošamp“, najduža je u šampionatu, ima 7004 metra sa 19 krivina.
Vozi se 44 kruga, ukupne dužine 308,052 km. Rekord kruga od 1:45,108 drži Kimi
Raikonen sa „meklaren-mercedesom“ iz 2004 godine.

Prvi pobednik na
„Velikoj nagradi Belgije“ u istoriji Formule 1, bio je Huan-Manuel Fanđo u
„alfa-romeu“ 1950. godine. Najviše pobeda na ovoj stazi ima Mihael Šumaher,
ukupno šest, zbog čega je i dobio nadimak „Kralj Ardena“. Šumi je 1991.
debitovao u Formuli jedan, u ekipi „Džordan“, upravo na pisti „Spa Frankošamp“
a godinu dana kasnije, sa „Beneton-fordom“, postigao je na istoj stazi prvu
pobedu u karijeri. Poslednji put Šumi je trijumfovao u Ardenima 2002. godine, a
nasledio ga je Kimi Raikonen, koji ima pet pobeda, koliko ima i pokojni Airton
Sena.. U novijoj istoriji, „Velika nagrada Belgije“ nije vožena dva puta – 2003
zbog zabrane reklamiranja duvanskih proizvoda i 2006, zbog neophodne
rekonstrukcije (i Eklestonovih hirova). Sve do rekonstrukcije staza se vodila
kao nepermanentna, što znači da se jedan njen deo, od krivine „Stavelot“ pa do
čuvene krivine „La Surs“, koristio za javni saobraćaj (donji deo staze). Otuda
ime 18. krivine „Bas Stop“, jer je tu stvarno bila stanica lokalnog autobusa.
Međutim, sada je pista „Spa Frakošamp“ permanentno trkalište, po mišljenju
mnogih, najlepše u šampionatu Formule jedan.

Staza je izuzetno
brza. Najsporija je prva krivina, ukosnica „La Surs“, gde se vozi samo 64 km na
sat a zatim sledi čuveni uspon „O ruž“ sa istoimenom  krivinom na vrhu uspona, gde se postiže
brzina od 297 km/h. Vozači svedoče da na vrhu uspona, vertikalna centrifugalna
sila, jednostavno teži da „iščupa glavu“ vozaču iz ramena! Zbog ove promene,
ogroman pritisak u podnožju i potisak na vrhu, zahteva maksimalno prilagodljivo
ogibljenje. Velika snaga motora na vrhu uspona je veoma poželjna, kako bi
sprečila bolid da ne uzleti (što se u prošlosti događalo. To iskustvo su
doživeli Alio, Zanardi, Vilnev…) Posle toga sledi i najbrži deo staze,
„Kemel“ pravac na kome se postiže i maksimalna brzina od 330 km na sat u 7.
stepenu prenosa,. Pravac zaustavlja šikana „Le Komb“, gde se vozi 140 km na sat
u trećoj brzini. Krivina „Rivaž“ je ukosnica od 180 stepeni u kojoj se vozi 110
km/h, a vodi u devetu krivinu, koja je leva krivina, gotovo pod 90 stepeni, u
kojoj se vozi 152 km. Tu je dobra izbalansiranost jednoseda od vitalnog
značaja.  Od krivine „Malmedi“ počinje
nizbrdica. Kritično mesto je 10., leva krivina „Puon“. U ovu krivinu se ulazi
sa 300 km na sat.  Od početka donjeg dela
staze počinje još jedan pravac na kome se vozi 305-310 km na sat u sedmoj
brzini. U 15. krivini, „Pol Frer“ vozi se 140 km/h da bi u 16. krivini piloti
dostigli 305 km na sat. Kritično mesto je 18. i 19. krivina, koja je desno-leva
šikana šikana. Tu se koči maksimalnom snagom a kočnice moraju da budu spremne,
bez obzira na prethodni dugačak pravac. Ujedno, to je jedno od mesta gde je
moguće preticanje. Posle toga sledi startno/ciljna ravnina.  Ulazak u boks je izuzetno nezgodan jer se
praktično sa pred šikanom „Bus Stop“, naglo koči i ulazi na pit-lejn. Zato
bolidi moraju da imaju izuzetno dobre kočnice. Potrošnja goriva je 2,o3 kg po
krugu, tako da će svi morati da startuju sa punim rezervoarima. U jednom krugu
56,1% staze se vozi pod punim gasom. Prednji stabilizator se podešava što niže,
kako bi se smanjilo preupravljanje prednjih točkova. Zadnji stabilizator
podešava da obezbedi razumni aerodinamički pritisak, s obzirom na dugačke
pravce i brze krivine.

Ogibljenje se
podešava da bude „tvrdo“ pošto ova staza nema mnogo ivičnjaka. Kočnice nisu
mnogo opterećene, ali treba paziti da imaju potrebnu temperaturu, kada su
potrebne. Staza ima tri veća kočenja – prva krivina „La Surs“, šikana „Le Komb“
i bivša „Bas Stop“ šikana.

Potrošnja
pneumatika je prilično velika, preko 60%, tako da će „Pireli“ verovatno
ponuditi tvrđe mešavine. .međutim, staza „Spa-Frankošamp“ je poznata po svojoj
„ćudljivosti“. Dešavalo se da u jednom krugu u donjem delu staze sija sunce a
da u gornjem pljušti kiša. To konkretno znači da će, bez dileme, izbor
pneumatika biti od presudnog značaja. Motor treba da bude što jači, pogotovo
zbog efekta potiska na gore (drag up) na prelazu vrha uspona „O Ruž“ i prelaska
u 4. krivinu „Radijon“. Jak motor je poželjan na mnogim delovima staze Ne treba
zaboraviti da se na trci 1998., u prvom krugu, dogodio najveći serijski sudar u
istoriji Formule jedan u kome su učestvovala 16 jednoseda. zbog neravnina
(„talasastog“ asfalta).

Kimi Raikonen,
koji ima pet pobeda na pisti „Spa-Frankošamp“, (poslednji put 2009. sa
„ferarijem“) kaže:

– „Mene vežu samo
sjajne uspomene za „Spa“ i zbilja je uživanje da se trkate ovde. Ne možete se
praviti kao da imate ista osećanja na bilo kojoj drugoj stazi. To je značajna
trka, sa modernim jednosedima na pravoj trkačkoj pisti“ –

Author: Veljko Petrović