Zamislite da stojite pored staze dok pored vas proleti bolid brzinom od 350 kilometara na sat. Osećate vibracije u grudima, miris sagorelog goriva ispunjava vazduh, a buka motora toliko je glasna da morate zaštititi uši. Sada zamislite istu scenu, ali umesto tutnjave motora čujete samo visokofrekventno zujanje i osećate kako vam vetar para lice dok električni bolid juri pored vas gotovo bez ikakve buke.

Ova dva iskustva predstavljaju suštinu razlike između dve najnaprednije trkačke serije na svetu. Jedna vuče korene iz prošlosti, druga gleda u budućnost. Obe privlače milione gledalaca i služe kao laboratorije za tehnološki razvoj automobila koje ćemo jednog dana voziti.

Srce mašine

Pogonski sklop predstavlja fundamentalnu razliku između ova dva šampionata. Formula E koristi potpuno električne bolide, dok Formula 1 i dalje zavisi od hibridnih benzinskih agregata.

Električni jednosedi Formule E razvijaju maksimalnu snagu od oko 470 konjskih snaga, što im omogućava postizanje najveće brzine od 322 kilometra na sat. Zvuči impresivno, zar ne? Međutim, bolidi Formule 1 prelaze granicu od 1000 konjskih snaga, od čega električna komponenta doprinosi sa više od 160 konjskih snaga. Ova brutalna snaga gura jednosede do brzina koje premašuju 350 kilometara na sat kada su podešeni za kvalifikacije.

Zanimljivo je da Formula 1 ne planira da zaostaje u ekološkoj transformaciji. Od 2026. godine koristiće se isključivo ugljenično neutralna goriva, a čitava kategorija cilja na potpunu ugljeničnu neutralnost do 2030. Godine.

Konstrukcija i razvoj šasije

Možda vas iznenađuje činjenica da u Formuli E sve ekipe koriste identičnu šasiju poznatu kao „Gen 3“, koju razvija kompanija Spark rejsing teknolodžis (Spark Racing Technologies). Ovo ujednačavanje stvara situaciju gde vozačka veština i strategija tima igraju značajniju ulogu od čisto tehničke nadmoći.

Formula 1 funkcioniše po potpuno drugačijem principu. Svaki tim razvija sopstvenu šasiju, ulaže stotine miliona evra u istraživanje i razvoj, i čuva svoje tehničke tajne kao državne tajne. Red bul ima svoj pristup, Ferari svoj, Mercedes svoj. Ova konkurencija u razvoju šasije direktno utiče na performanse na stazi i stvara značajne razlike između timova.

Težina bolida takođe otkriva interesantne informacije. Bolidi Formule E teže približno 840 kilograma, pri čemu sama baterija kapaciteta 47 kilovat-sati doprinosi sa 284 kilograma. Ovu bateriju dizajnirala je kompanija VAE teknolodžis (WAE Technologies) sa fokusom na potpunu reciklažu na kraju životnog veka. Bolidi Formule 1 imaju ograničenje na 798 kilograma.

Kada pogledamo ubrzanje od nula do sto kilometara na sat, razlike postaju minimalne. Formula 1 postiže ovaj rezultat za otprilike 2,6 sekundi, dok Formuli E treba oko 2,8 sekundi. Praktično zanemarljiva razlika u svakodnevnom kontekstu, ali u svetu trka svaka desetinka ima značaj.

Priroda staza i format trka

Dužina trka drastično se razlikuje između ova dva šampionata. Trke Formule 1 prelaze razdaljinu od 300 kilometara, dok se one u Formuli E zaustavljaju na približno 100 kilometara. Ova razlika direktno proizlazi iz ograničenja kapaciteta baterija i činjenice da električni bolidi ne mogu tako dugo održavati visoke performanse bez punjenja.

Karakteristike staza takođe otkrivaju fundamentalne razlike u filozofiji. Formula 1 se tradicionalno takmiči na namenski izgrađenim trkačkim stazama poput Monce, Silverstona ili Suzuke. Formula E, nasuprot tome, često koristi ulične staze izgrađene unutar gradova, pretvarajući metropole poput Pariza, Njujorka ili Londona u privremene trkačke arene.

Postoje izuzeci od ovog pravila. Formula E povremeno koristi trkačke staze u Mizanu, Portlandu, Meksiko Sitiju i Šangaju. Poređenje kvalifikacionih vremena na istoj stazi pruža fascinantan uvid u razlike performansi. U Monte Karlu, Formulu 1 predvodi Luis Hamilton sa vremenom od 1:10.166 koje je postavio 2019. godine vozeći za Mercedes. U Formuli E rekord drži Saša Fenestraz sa vremenom od 1:28.773 iz 2023. godine. Razlika od skoro 19 sekundi na istoj stazi govori dovoljno o razlikama u performansama.

Strategije preticanja

Oba šampionata razvila su tehnološka rešenja koja olakšavaju preticanja i čine trke uzbudljivijima za gledaoce.

Formula 1 koristi DRS sistem, skraćenicu od Drag ridakšn sistem (Drag Reduction System). Ovaj sistem omogućava vozaču da otvori zadnje krilo bolida kako bi smanjio otpor vazduha i privremeno dobio na brzini. Aktivacija je moguća samo u određenim zonama staze iz bezbednosnih razloga i zahteva aerodinamičku stabilnost.

Formula E ima drugačiji pristup nazvan Atak mod (Attack Mode). Ovaj režim omogućava vozačima privremeno povećanje snage bolida, obično za 50 kilovata, na različite periode vremena zavisno od karakteristika staze. Aktivacija zahteva prolazak kroz posebno označenu zonu koja se obično nalazi izvan idealne trkačke linije. Vozač mora pritisnuti dugme na upravljaču, a sistem se može aktivirati dva puta tokom trke. Ovo unosi dodatni element strategije jer vozači moraju proceniti optimalan trenutak za aktivaciju.

Pneumatici i održivost

Filozofija korišćenja pneumatika otkriva razlike u pristupu održivosti između dva šampionata.

Formula E primenjuje stroga ograničenja. Svaki vozač može koristiti maksimalno četiri nove prednje i četiri nove zadnje gume po trci. U slučaju dvostrukog trkačkog vikenda, vozačima stoji na raspolaganju šest prednjih i šest zadnjih guma za čitav događaj. Još značajnije, sve gume u Formuli E su identične, jedne vrste i smese, dizajnirane za sve vremenske uslove. Isti set funkcioniše na suvom i na mokrom, što značajno smanjuje otpad i uticaj na životnu sredinu.

Formula 1 funkcioniše po drugačijim pravilima. Timovima je na raspolaganju 13 različitih setova pneumatika tokom trkačkog vikenda, podeljenih u tri različite smese. Mekša smesa pruža bolje prianjanje, ali se brže troši, dok tvrđa traje duže, ali nudi manje prianjanja. Ova kompleksnost dodaje stratešku dimenziju trkama, gde timovi moraju proceniti kada menjati pneumatike i koju smesu koristiti u određenom trenutku trke.

Šta budućnost donosi

Oba šampionata predstavljaju vrhunac automobilskog inženjeringa primenjen na trkačke bolide. Formula 1 nosi težinu istorije, tradiciju koja seže decenijama unazad, legende poput Sene, Šumahera, Hamiltona. Formula E predstavlja pogled u budućnost, eksperiment koji pokazuje šta je moguće sa električnom tehnologijom.

Za proizvođače automobila, oba prvenstva funkcionišu kao laboratorije gde se testiraju rešenja koja vremenom nalaze put do serijskih vozila. Regenerativno kočenje, upravljanje baterijama, aerodinamička efikasnost, hibridni pogonski sklopovi – mnoge inovacije koje danas uzimamo zdravo za gotovo prvo su testirane na trkačkim stazama.

Pitanje koje se postavlja nije koje takmičenje je bolje, već šta svako od njih nudi svetu motosporta i automobilske industrije. Formula 1 gura granice performansi hibridne tehnologije dok se kreće ka ugljeničnoj neutralnosti. Formula E demonstrira potencijal čiste električne mobilnosti u kontrolisanom, takmičarskom okruženju.

Za ljubitelje motosporta, oba šampionata nude jedinstvena iskustva. Jedan donosi tradiciju, brutalnu snagu i glamur svetskih lokacija. Drugi nudi inovaciju, gradske trke i pogled u električnu budućnost transporta. Možda je pravi odgovor u tome da pratite oba i uživate u raznolikosti koju nude.

Bonus video