Danijel Rikardo pobedio je u Monci i konačno se popeo na najviši stepenik podijuma posle tri i po godine. Sasvim jasno - bio je presrećan nakon toga.

„Znate onaj osećaj kada ste toliko srećni da ne znate da li da se smejete ili plačete? To je nivo sreće koji osećam ovog momenta. Kikoćem se i onda u svakom momentu imam osećaj da mogu da zaplačem. Zaista je nerealno. Mislim da je pobeda u Kanadi bila prepuna emocija, onda Monako je doneo euforiju, a ovo sada veoma slično. Osećam se kao da sam na oblaku. Ne znam da li je zbog toga što su prošle tri godine ili zato što smo u Monci. Ova godina je zaista nešto drugačije od svega. Ne govorim ovo da bih vam zvučao emotivnije ili tako nešto, ali činjenica da nisam video roditelje više od 15 meseci… Razumeće to svako ko je blizak sa svojom porodicom, 15 meseci je veoma dugo, a nećemo se videti još tri ili četiri meseca. Sve je ovo zajedno veoma ludo“, rekao je Rikardo.

„Zato volim ovaj sport. Mnogo je uspona i padova, ali kada dođe pobeda sve se promeni. Nisam pobedio tri i po godine. Kada ne pobeđuješ često, uglavnom te više boli nego što se raduješ, ali onda radost bude još intenzivnija. Zbog svega toga sve je još zabavnije. Možda je ovo loš primer, ali svi koji imaju tetovažu mogu da se poistovete sa time. Kada uradiš prvu tetovažu misliš – neću ovo više nikada ponoviti. Ali, onda imaš taj osećaj da ti nedostaje i želiš da ponoviš. To vam rade i pobede“, obajsnio je na svoj način Rikardo.