Bio je 28. maj 2022. godine kada je Mark Markes objavio da mora na četvrtu operaciju ruke, da bi mogao da se vrati normalnom životu, a tada ni sam nije bio siguran da li će se uopšte vratiti na stazu. Vratio se, ali je prošlo više od dve godine pre nego što se vratio na najviši stepenik pobedničkog postolja, a tačno tri godine i četiri meseca kasnije, u dan, postao je devetostruki svetski šampion (ne sedmostruki, kao što ga Dorna predstavlja).

Počinje nova sezona Fantasy Evrolige na Sport klubu!

Budi i ti deo uzbudljivog takmičenja, REGISTRUJ EKIPU i bori se za vredne nagrade i put na Fajnal-for.

Pročitajte još

Markes za SK: Na Dukatiju sam se ponovo rodio

Moto GP

4. jan 2025 24

Moto GP

4. jan 2025 24

Markes se izjednačio sa Rosijem!

Moto GP

28. sep 2025 193

Moto GP

28. sep 2025 193

Ali, ako se vratimo na start sezone 2020. godine, koji je kasnio zbog pandemije koronavirusa, nema ni nije verovao da će Markes nastaviti tamo gde je stao prethodnog novembra. Osvojio je četvrtu uzastopnu titulu u kraljevskoj klasi i u Heresu se pojavio kao apsolutni favorit, ali mu je taj 19. jul u potpunosti promenio život. Izleteo je sa staze, vratio se na nju, jurio je kao mnogo puta do tada, sve u pokušaju da napreduje što više i ponovo napravio grešku. Posledica? Prelom nadlaktice, toliko ozbiljan da je propustio kompletnu sezonu i na stazu se vratio tek naredne godine, na trećoj rundi sezone.

I iako je te sezone tri puta uspeo da pobedi, ništa nije bilo isto. Tri operacije nisu bile dovoljne da se ruka zaceli u potpunosti, Markes nije bio više vozač kakav je bio ranije, a Honda… Honda je posebna priča. Jer, koliko je sam španski motociklista testirao svoje granice, Honda ga je testirala još više. Četvrta operacija, u leto 2022. godine, rešila je problem sa rukom, ali ništa nije moglo da reši problem koji je Honda imala. I Markes je padao i padao i padao… Toliko da je kraj zaista bio blizu, možda nikad bliži na Velikoj nagradi Nemačke 2023, kada je propustio glavnu trku posle pet padova za nešto više od 24 sata.

I tada je bilo teško zamisliti Markesa bilo gde drugde osim na Hondi, ali dešavala su se i veća iznenađenja u svetu sporta, zar ne? Na primer, transfer Luisa Hamiltona iz Mercedesa u Ferari… I tako je Markes, stariji, završio u Gresiniju uz svog mlađeg brata i napravio zaokret za praktično 180 stepeni i što je još važnije, počeo je da liči na onog starog sebe. U vreme kada je vozio za Hondu delovao je kao nedodirljivi robot, a prelaskom u mali porodični italijanski tim naterao je sve da shvate da je i on samo čovek od krvi i mesa.

Bilo mu je potrebno vreme da se navikne na Dukati, da poprilično promeni stil vožnje, pošto Dezmosediči nije ni blizu Hondinog modela RC213V, ali svima je bilo jasno da kada bude jedno sa motociklom niko više neće imati šansu protiv njega. I ključan trenutak za dalji razvoj istorije ponovo se desio u Muđelu, dve godine pošto se praktično opraštao od sporta koji voli. Dukati je vagao između njega i Horhea Martina za timskog kolegu Frančeska Banjaju od 2025. godine, a iako je mlađi od dvojice Španaca uradio sve što je bilo u njegovoj moći i istinski je zaslužio to mesto, ono je otišlo Markesu. Martin je utočište pronašao u Apriliji, što je potvrđeno dan posle Velike nagrade Italije, da bi nedugo zatim stigla i potvrda da će Markes voziti crveni Dukati.

Posle niza uspona i padova (ne, Markes nije prestao da pada ni na Dukatiju) u nedeljama koje su sledile, obrise onoga što nas je čekalo ove godine dobili smo u Aragonu. Na svom terenu, istinski svom, pošto je „Motorlend“ staza koja je najbliža njegovoj rodnoj Ljeidi, na potpuno novom asfaltu, u tropskim uslovima, vozač Gresinija je bio dominantan od početka do kraja trkačkog vikenda za prvi trijumf na Dezmosedičiju. Samo nedelju dana kasnije pokorio je i Mizano, do kraja sezone je slavio još na „Filip Ajlandu“, i svoju prvu sezonu na Dukatiju završio je iza Martina i Banjaje.

Sve viđeno tokom 2024. bilo je samo uvod u ono čega smo svedoci od početka ove godine, a to je jedan od najvećih povrataka u istoriji sporta. U auto-moto sportu možda možemo da ga uporedimo sa onim što se desilo Nikiju Laudi, koji je goreo na „Nordšlajfeu“ i godinu dana kasnije uspeo da osvoji svoju drugu titulu. Ali, opet, koliko su njihove priče slične, toliko su i različite…

Ali, od trenutka kada je seo na fabrički Dezmosediči, Markes je bio svoj na svome. Toliko da je Dezmosediči postao velika nepoznanica za Banjaju, da su mu bili potrebni meseci da se prilagodi. I umesto timskog kolege, Markesa je najviše izazivao njegov mlađi brat, iako su vozači Dukatija imali nekoliko istinski spektakularnih duela ove sezone. Međutim, koliko god da ga je Aleks izazivao, stariji Markes je bio klasa za sebe i pravu konkurenciju ove godine nije ni imao.

Jeste napravio nekoliko grešaka kada se to nije očekivalo od njega, ali da nije tako titulu bi obezbedio još ubedljivije, i mnogo pre Japana. Ovako je barem bilo neizvesno malo duže nego što je zapravo trebalo da bude.:-) I ako ćemo iskreno, ono što se desilo u Ostinu, po kiši, može svima da se desi, a jednu jedinu pravu grešku Markes je napravio u Heresu, u trenutku kada se borio sa Banjajom i Aleksom. Imao je sreće da trka na „Silverstonu“ bude prekinuta zbog vremenskih uslova, pošto je izleteo sa staze, ali kada se pogledaju ostale trke – pobeđivao je kada je bio najbolji na stazi, a kada nije bio je drugi ili treći.

Tako je po četvrti put u karijeri postao šampion na „svom“ drugom terenu jer iako više nije na Hondi, Japan je bio i ostao poseban za njega. Na 17 trka upisao je 11 pobeda na glavnim trkama, uz četiri podijuma, uz 14 pobeda u sprintu i dva podijuma u subotnjim trkama. Jednostavno, voleli ga ili ne, niko ne može da porekne da smo svedoci veličine kakva se retko viđa u bilo kom sportu. I treba u tome uživati jer ko zna kada će se pojaviti neko sličan, ko će na sličan način kao Markes ili Valentino Rosi promeniti sport…