Španski motociklista Aksel Pons do pre nekoliko godina je važio za velikog talenta u Svetskom šampionatu u motociklizmu, a poslednjih godina vodi veoma drugačiji život.

Pročitajte još

Mark: Nema broja 1, Peko odlučuje, on je doneo Dukatiju titule

Moto GP

26. nov 2024 49

Moto GP

26. nov 2024 49

U novu sezonu sa novim indentitetom: Moto GP menja logo

Moto GP

17. nov 2024 17

Moto GP

17. nov 2024 17

Sin Sita Ponsa, dvostrukog svetskog šampiona, 10 godina se takmičio u najvišem nivou motociklizmu u klasama do 125 i 250 kubika, kao i Moto2 kategoriji, a uz to je bio i model. Od 2017. godine mu se što se tiče sveta motociklizma i modelinga gubi trag, da bi se nedavno pojavio u Pakistanu?!

Na zvaničnom YouTube kanalu pakistanskog turizma pre nekoliko meseci objavljen je video na kojem Pons hoda uz put i ljudima koji snimaju kaže da hoda bos već šest godina. U drugom videu nekadašnji španski motociklista kaže da se zove Isa, ali potom naglašava da je rođen kao Aksel.

“Moja priča je veoma duga, ali mogu da vam kažem da otkako sam počeo da hodam pre tri godine da sam odlučio da otpustim svu težinu, uzmem ranac i hodam”, rekao je Pons, “Pre 15 meseci sam odlučio da počnem da hodam prema istoku, prema suncu. To sam radio tokom prošle godine, i divno je”.

Kada je upitan odakle je, Pons je odgovorio: “Od Alaha sam, ali rođen sam u Barseloni, u Španiji”, a potom je istakao da je do tranzicije iz motociklizma u sadašnji stil života došlo kada je počeo da preispituje svoj život.

“U jednom trenutku sam počeo da se preispitujem šta je poenta tako brzog života. Bio sam sve sporiji, sporiji, sporiji, sve do sada kada hodam okolo sporo i cenim sve detalje života”, naglasio je Pons, a potom se osvrnuo na svoj put peške od Španije do Azije, “Nije to ništa posebno, došlo mi je prirodno. U nekom trenutku, ništa drugo nije imalo smisla u odnosu na hodanje i predavanje sve težine koja se akumulira tokom našeg života i želje jedinstva sa Alahom ili Bogom. To je naš vid vežbe, hodanjem”.

Tokom 10 godina u Svetskom šampionatu, Ponsov najbolji rezultat bilo je šesto mesto na Velikoj nagradi Italije u Muđelu 2016. Sport Klub je nekoliko nedelja imao šansu da razgovara sa španskim motociklistom, koji nam je otkrio kako je to biti deo legendarne porodice što se tiče motociklizma.

“Prvo sam vozio karting, ali kada sam jednom pokušao da se trkam na motoru, nisam mogao više da se odvojim. Zaista sam uživao u tome i od tada vozim motor. To je moja strast”, rekao nam je Pons u Brnu 2016. godine, “Sećam se da je, kada sam bio mali, moj otac svakog vikenda išao da se trka. Bio sam klinac i gledao sam trke na televiziji i od tada, kako sam i ja počeo da se trkam, našoj porodici se sve svodilo na motore. Sada se i moj brat trka, tako da možete da zamislite kako izgleda večera u mojoj kući. Po ceo dan samo pričamo o motorima i to se ne menja“.

Kao što je rekao u pomenutom intervjuu u Pakistanu, u jednom trenutku je počeo da preispituje brzi život koji je živeo. Kada imamo to na umu, zanimljiv odgovor nam je dao na pitanje koji je najbolji savet koji mu je otac dao.

“Najbolji savet je da zaista moraš da uživaš, moraš da uživaš u onom što radiš jer ovaj sport traži veliku posvećenost i veliko žrtvovanje. Ako ne uživaš, onda i ne vredi da se ovim baviš. Takođe sam imao veliki broj povreda, a da biste se vratili, morate da osećate strast i uživate. U suprotnom, rizik ne vredi“, rekao je Pons tada, “Osećam pritisak toga ko mi je otac. Kada sam počinjao, bilo mi je teško. Svi mediji u se interesovali za mene zbog mog prezimena, ali posle naučite da živite sa tim. Na kraju je to vaša karijera, dajete sve od sebe i nije važno šta drugi ljudi misle dok god vi uživate, radite svoj posao najbolje što možete i dajete sve od sebe svaki put kada izađete na stazu“.

Motociklizam do pre nekoliko godina nije bio jedino čime se Aksel bavio, pošto je bio i veoma uspešan model.

“To je samo nešto dodatno. Moj prioritet je trkanje, pokušavam da se, koliko god mogu, fokusiram na svoju trkačku karijeru, ali ponekad imam šansu da radim i u manekenstvu, što je samo dodatni posao. Na kraju, to mi nije prioritet, ali uživam u tome. I dok god budem mogao time da se bavim, to ću i raditi. Nije mi teško da se prebacim na modnu pistu. Trkanje je jedno, kada ste ovde, tu je veliki pritisak, postoji takmičenje, a u manekenstvu je sve opuštenije, uživate sa ljudima koji vas okružuju i uživate u trenutku“.

Aksel je, očigledno, u jednom trenutku uživanje našao na nekom drugom mestu, daleko od trkačkih staza i modnih pisti…

Bonus video