„Hard enduro je moto sport koji je druželjubiv, jer se sve svodi na druženje u prirodi i vožnju sa prijateljima“, kaže Vladan Komatović, jedan od najuspešnijih hard enduro vozača u Srbiji. Izvrsna vest je i to što ćemo za nekoliko dana na Zlatiboru, Mokroj gori i Tari uživo moći da vidimo kako izgleda jedna svetska trka.

Komatović za Sport klub otkriva šta je hard enduro, otkud svetski šampionat u Srbiji, kako i ko može da se bavi ovim sportom.

„Hard enduro je relativno mlad moto sport koji postoji oko 20 godina, a podrazumeva vožnju po nepristupačnim predelima. Vozači se suočavaju sa prirodnim preprekama koje do krajnjih granica testiraju njihovu fizičku i mentalnu spremnost, kao i izdržljivost njihovih motora. Prvi Xross održan je 2014. godine i tada smo bili prva i jedina hard enduro trka u našoj zemlji. Budući da smo godinama unazad učestvovali na svim većim trkama u Evropi, hteli smo da jedan takav događaj organizujemo i kod nas. Od prvog dana trudili smo da organizujemo trku na svetskom nivou. Iz godine u godinu kako je trka rasla u pogledu broja vozača, rastao je i sam kvalitet organizacije. Kao rezultat dugogodišnjeg rada i uloženog truda celog tima, došao je i ulazak u svetski šampionat“, kaže Komatović, iskusni enduro vozač koji u svojoj karijeri ima i takmičarske rezultate, ali i avanturističke podvige, poput onog u kome je na motoru, zajedno sa prijateljem Danetom Medićem, vozio od Srbije do Japana i nazad.

Ima li Srbija profesionalne vozače i hoćemo li imati svoje predstavnike na Xrossu i svetskom šampionatu?

„U Srbiji nema profesionalaca, ali ima onih koji se ovim sportom bave iz hobija, odnosno amaterski. Kuriozitet hard endura kao sporta je što na takmičenjima voze i profesionalci i amateri. Xross ima četiri kategorije težine odnosno klase – Pro, Expert, Hobi i Amater. Svaki vozač po sopstvenom iskustvu i proceni bira svoju klasu. Otprilike 80% trasa biće manje-više iste za sve vozače, prolaziće sličnim deonicama, ali će se 20% trasa drastično razlikovati i njihova težina biće prilagođena nivou vožnje takmičara u svakoj klasi“.

Kako u Srbiji neko može da počne da se bavi hard endurom, postoje li neke starosne granice, škole, klubovi?

„Granice ne postoje, ovim sportom mogu da se bave i deca ali i odrasli, i muškarci i žene. Hard enduro je druželjubiv sport jer se sve svodi na druženje u prirodi i vožnju sa prijateljima. Ne postoji klub u koji možete da dođete i kažete: ‘E ja bih da naučim hard enduro.’ Ljudi koje ovaj sport zanima su manje-više već u nekim moto krugovima i imaju prijatelje ili poznanike koji voze enduro. Kao i u svakom sportu, počinje se od osnova. Dakle, vozač prvo mora da nauči kako da sedi na motoru, da stoji na motoru, da koči i mora da izvežba vožnju na poligonu, pre nego što se upusti i ode u šumu. Tek nakon osnova na red dolaze neke lagane terenske vožnje. Jedan od načina da se nauči je i kroz radionice koje je Xross organizovao kako ove, tako i prethodnih godina“.

O kakvim radionicama je reč?

„Kada smo pokrenuli Xross naš cilj nije bio da samo organizujemo trku, već da paralelno radimo na promociji sporta i edukaciji lokalnih vozača. Do sada smo organizovali četiri radionice koje su vodile zvezde ovog sporta, Kris Birč, Vejd Jang i ove godine je to bio Grejem Džarvis, najbolji hard enduro vozač svih vremena. Oni su sa domaćim vozačima radili na elementarnim aspektima vožnje koji ako se ne usavrše, nemoguće je preći na sledeći nivo. Siguran sam da su radionice imale velikog uticaja na domaće vozače i mi ćemo ih organizovati i u narednim godinama. Budući da planine u Srbiji zbog svog reljefa daju veliki potencijal za hard enduro, ima dovoljno mesta za vežbanje i za napredak lokalnih vozača“.

Koliki značaj u svemu tome imaju trke i učestvovanje na njima?

„Trke imaju veliki značaj. Ukoliko planirate da počnete da vozite hard enduro, trke su odlično mesto na kome možete upoznati ekipu i nekog ko će vam dati prve savete. Ali u tom slučaju dolazite kao posetilac. Čak i najlakša, Amater klasa na Xrossu nije za puke početnike, nego za one koji već imaju neko iskustvo u vožnji hard endura. Oni koji učestvuju na trkama treba da znaju da nisu tu zbog rezultata, čak i da ne odvoze celu trku do kraja – nije strašno, stekli su neko iskustvo i videli su gde su njihove granice, shvatili su na čemu treba da rade da bi bili bolji. Tu ste da se družite i razmenite iskustva sa drugima. Na trci vozite u potpuno kontrolisanim uslovima. Trasa je proverena, ma koliko da je teško, vozači voze terenima kojima je neko prošao i ocenio njihovu bezbednost. Ne idu „na slepo“. Čak i ako se desi neki kvar na motoru, uvek je tu ekipa koja će da ti pomogne. Trke su najbezbedniji način da testiraš sebe“.

Xross ove godine debituje u FIM Hard Enduro svetskom šampionatu. Kakva su očekivanja?

„Mi smo jedna od osam zemalja koje će ove godine ugostiti svetski šampionat. Svetski kup zahteva vrlo ozbiljnu strukturu i besprekornu organizaciju, a to je ono što je Xross oduvek imao. Takođe ih je oduševilo i to što je staza dugačka i vozi se velikim prostranstvima, dok ostale trke mahom imaju kratke i kružne staze. Čak i vozači vide sličnosti sa nekim od najvećih i najboljih svetskih trka. Čelnici svetskog šampionata su u Xrossu videli veliki potencijal i velike nade polažu u ovaj događaj, a na nama je da to opravdamo“.

Šta nas očekuje od 18. do 21. maja i kako će Xross reli izgledati?

„Motosport u Srbiji prvi put u svojoj istoriji može da se pohvali činjenicom da će ugostiti jednu trku na svetskom nivou. Xross Hard Enduro Reli biće održan na Zlatiboru, Tari i Mokroj gori od 18. do 21. maja kao druga trka FIM Hard Enduro svetskog šampionata. Najveće svetske zvezde ovog sporta voziće rame uz rame sa ostalim vozačima, kako profesionalcima tako i amaterima, a pred njima će biti trase ukupne dužine 300 kilometara na kojima ih očekuju različite prepreke – kaže Vladan Komatović, jedan od organizatora Xross relija. – Prvog dana vozi se prolog – Straight Rhythm 1 na 1 na Zlatiboru. To je poligon sa veštačkim preprekama preko kojih vozači prelaze motorom, pokazujući spretnost. Najboljih 16 ulazi u finalni krug gde se takmiče jedan protiv drugog na ispadanje, što je još uzbudljivije. A naredna tri dana, dnevno ih čekaju staze od 100 kilometara. Prvog dana na Zlatiboru, drugog na Tari i trećeg na Mokroj gori. Vozi se kroz šume, kamenjare, šance, po grebenima i na svim mestima na kojima na prvi pogled ne biste mislili da je moguće proći motorom. Neretko će morati da guraju svoje motore uzbrdo, možda i da se međusobno pomažu kako bi savladali neku prepreku. Biće uzbudljivo, neizvesno i izazovno“.