Poslednja takmičarska, "kraljevska etapa" Tur d'Fransa, tokom koje su biciklisti savladali pet kategorizovanih uspona i "popeli" 5.450 metara nadmorske visine, rešila je sve dileme oko pobedika u pojedinačnim kategorijama.

Na kraju, izbegnuta je i tragedija u finišu 20. etape, kada je Sep Kus kao vodeći umalo završio u provaliji, što je iskoristio Ričard Karapaz i stigao do druge etapne pobede u tri dana vožnje kroz Alpe.

VIDEO: Umalo tragedija na Tur d’Fransu!

I pre toga, na jednom od uspona, Ekvadorac je sakupio dovoljno bodova da matematički osvoji tačkastu majicu za najboljeg penjača, mada treba reći da novi-stari pobednik Tura Tadej Pogačar nije bio realna pretnja za njega danas.

Juče ga je stigao i prestigao zabeleživši spektakularnu pobedu, a danas – sa sedam minuta prednosti nad Remkom Evenepulom – žrtvovao etapu da bi vozio za mladog kolegu Isaka del Tora. Na kraju, zagrljeni, Slovenac i Meksikanac prošli su kroz cilj, kao prvi i treći u generalnom plasmanu pred sutrašnju revijalnu vožnju do Pariza.

Pogi je tako pomogao Del Toru da osvoji belu majicu, koja pripada najboljem mladom vozaču Tura, jer francuski tinejdžer Pol Seksas nije mogao da ih prati po surovim liticama francuskih Alpa.

Inače, Pogačar je u drugoj etapi, dok je karavan još bio u Kataloniji, prepustio pobedu Del Toru, koji nije mogao da veruje šta se dogodilo u tom trenutku.

Potom je ostao uz svog prvog vozača i nastavio da radi za njega koliko god je mogao, a kada je došao trenutak da i sam mora da brani treće mesto… Stariji as mu je uzvratio uslugu.

U uvodnim kilometrima etape, na poslednje sprinterskom cilju ovogodišnjeg tura, Mads Pedersen je iznenadio konkurenciju, pokupio bodove i matematički rešio pitanje vlasnika zelene majice za najboljeg sprintera trke.

Ukupno, momci su juče popeli 3.500, a danas surovih 5.450, što znači da su se u dva dana popeli sa nivoa mora do vrha Mont Eversta i stotinak metara preko toga.

Najviše titula na Turu:

5 – Žak Anketil (1957, 1961, 1962, 1963, 1964)

5 – Edi Merks (1969, 1970, 1971, 1972, 1974)
5 – Bernard Ino (1978, 1979, 1981, 1982, 1985)
5 – Migel Indurain (1991, 1992, 1993, 1994, 1995)
5 – Tadej Pogačar (2020, 2021, 2024, 2025, 2026)

4 – Kris Frum (2013, 2015, 2016, 2017)
3 – Filip Tis (1913, 1914, 1920)
3 – Loazon Bobe (1953, 1954, 1955)
3 – Greg Lemond (1986, 1989, 1990)

*napomena: Pogačar će zvanično postati šampion sutra kada bude završena 21. etapa, ali tradicija je da se vlasnici žute majice ne napadaju na Turu.

20. etapa (danas)

Le Bur d’Oazan – Alp d’Uez, 170,9 km
Smatrana kraljevskom etapom ovogodišnjeg Tura, 20. etapa od Le Bur d’Oazana do Alp d’Ueza duga je 170,9 kilometara i donosi čak četiri kategorizovana uspona, uz približno 5.450 metara ukupnog uspona.

Karavan je ponovo popeo Alp d’Uez, samo sa suprotne strane.

Prvo je naišao uspon „van kategorije“ Kol de la Kroa de Fer (24 km sa prosečnim nagibom od 5,2%), zatim uspon prve kategorije Kol du Telegraf (11,9 km sa prosečnim nagibom od 7,1%), potom još jedan uspon „van kategorije“ Kol du Galibier (17,7 km sa prosečnim nagibom od 6,9%), čiji se vrh nalazi na 2.642 metra nadmorske visine (!?). Zatim je posle malog predaha i spusta stigao i treći uspon „van kategorije“ Kol de Saren (12,8 km sa prosečnim nagibom od 7,3%). Posle toga vozače je sačekao završni, nekategorisani uspon do cilja na Alpe d’Uezu, dug 3,7 kilometara, sa prosečnim nagibom od 6,2%.

21. etapa (sutra)

Toari – Pariz (Šanzelize), 133 km

Završna, 21. etapa Tura vodi od Toarija do Pariza i ponovo uključuje krug kroz Monmartr, koji je prvi put korišćen na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. godine, a potom i na Turu 2025. Tradicionalni cilj ostaje na čuvenim Šanzelizeu.

Etapa je duga 133 kilometra i sadrži četiri uspona četvrte kategorije, uključujući tri prelaska preko uspona Kot de la But Montmartr (1,1 km sa prosečnim nagibom od 6,5%).

Pošto od poslednjeg prolaska preko Monmartra do cilja na Šanzelizeu ima svega 11 kilometara, procenjeno je da će sprinteri imati znatno veću priliku da se bore za pobedu u završnoj etapi.