Najjača košarkaška liga oduvek je mogla da se pohvali neraskidivim vezama koje su unutar nje ostvarili brojni igrači, treneri i zvaničnici. Sindikat igrača se, ponekad iznenađujuće kompaktno, drži zajedno u svim bitnim pitanjima.

Nije čudno pročitati da liga pomaže igrače koji su oboleli od teške bolesti ili čak zapali u finansijski škripac. Zajednički dobri odnosi su velikim delom posledica i toga što se mnogi članovi lige znaju od svoje 19. godine, neki čak i ranije – iz srednjih škola.

Mnogi igrači su i u krvnom srodstvu, što i jeste veoma logično. Fizičke predispozicije su jedan od ključnih činilaca u uspehu košarkaša, pa nije iznenađenje da do najjače košarkaške lige dospevaju oni koji dele fizički superiorne gene. Vins Karter i Trejsi Mekgrejdi su dalji rođaci, a Čening Fraj iz Klivlenda i Tobajas Heris iz Detroita su braća od rođenih tetaka. Al Herington i Dantej Džouns dele zajedničke pretke, kao i nekada munjevito brzi plejmejkeri Stefon Marberi i Sebastijan Telfer. Toni Routen i Nejt Robinson su rod, kao i Kris Midlton i Džoš Pauel, ali i mnogi drugi.

Pojedini igrači u današnjoj ligi su sinovi nekadašnjih NBA zvezda. Stef Kari je, kao što je mnogima poznato, sin nekada sjajnog šutera Šarlot Hornetsa Dela Karija, a njegov bekovski kolega iz tima Klej Tompson je sin dugogodišnjeg centra Los Anđeles Lejkersa Majkla Tompsona. Primeri su brojni, a ponekad i prilično izraženi – sin tima Hardaveja je u ligi i nosi očevo ime, kao i sin Glena Rajsa, sin Glena Robinsona, sin Gerija Pejtona itd. Sinovi Rika Berija dugo su igrali u NBA – Brent, Džon i Dru.

Upravo tu dolazimo i do teme teksta – braći koja su igrala u NBA. Odgovor na pitanje iz naslova je prilično jasan – to je Mark Gasol, mlađi brat dvostrukog NBA šampiona i šestostrukog Ol-Stara Paua Gasola.

https://youtube.com/watch?v=U3znetULLvI

Mark već godinama igra u ligi zaista fantastično – na Ol Star utakmici nastupio je do sada tri puta, jednom je bio najbolji odbrambeni igrač lige, a jednom su ga uvrstili i u najbolju petorku NBA u čitavoj sezoni. Godinama je već oslonac Memfis Grizlisa tokom njihove „grit end grajnd“ ere i postao je lice franšize iz Tenesija. Mark je vremenom toliko napredovao i razvijao se, da neki sada i sumnjaju da li je on uopšte i „lošiji Gasol.“

Pogledajmo zato koja su manje poznata NBA braća habala parkete širom SAD poslednjih decenija.

Harvi Grent

Harvi je identični brat blizanac Horasa Grenta, četvorostrukog šampiona sa Bulsima i Lejkersima, NBA Ol-stara i nosioca najboljih NBA naočara poslednje decenije dvadesetog veka. Međutim, Harvi nije imao toliko uspešnu karijeru kao brat. Iako je samo dva centimetra niži, imao je tokom karijere skoro 20 kilograma manje od brata, pa je često igrao na poziciji niskog krila. Kao i Horas, nosio je velike naočare za vid kada je igrao, a jednom prilikom imao je ozbiljnih nesuglasica sa Draženom Petrovićem.

Na draft je izašao godinu dana kasnije, iako je počeo da studira na univerzitetu Klemson zajedno sa bratom. Harvi je bio 12. pik prve runde 1988. godine, dok je Horas godinu dana ranije bio deseti. Najveći deo karijere proveo je igrajući za Vašington Buletse (u dva navrata), nastupao je za Portland Trejl Blejzerse, a smiraj karijere dočekao je u Filadelfiji.

U NBA je je tokom deset sezona prosečno beležio 9,9 poena, hvatao 4,4 lopte i imao 1,6 uspešnih dodavanja.

Zanimljvo je da Harvi Grent ima četvoricu sinova – Džeraja, Džerijana, Džeramija i Džejlina. Prvi igra profesionalno u Italiji, drugi je član Čikago Bulsa, mada ne dobija mnogo šanse, treći po starosti Džerami je najuspešniji i igra za Oklahoma Siti Tander, dok Džejlin nije napravio uspešnu košarkašku karijeru.

Džerald Vilkins

Tri godine mlađi brat Dominika Vilkinsa, ikone Atlanta Hoksa i jednog od najprepoznatljivijih lica lige osamdesetih godina, napravio je karijeru koja je sasvim solidna, ali nije ni blizu bratovljeve.

Mlađi Vilkins je najbolje upamćen kao veoma solidan bek i defanzivni specijalista u timovima Njujork Niksa koje je pre oko 30 godina predvodio Patrik Juing. Kasnije je prešao u Klivlend Kavalirse koji su u njemu videli poslednji delić tima koji je trebalo da svrgne Džordanove Bulse sa trona Istoka. Vilkins, kao ni mnogi pre i posle njega, nije uspeo da ugrozi Njegovo leteće visočanstvo.

Sa bratom je čak i igrao u Orlando Medžiku 1999. godine – bio je to poslednji angažman dvojice momaka iz Džordžije. U veoma solidnoj NBA karijeri koja je trajala 14 godina, Džerald je u proseku davao 13 poena, uz po 3 asistencije i skoka po meču.

Albert King

Nije reč o legendarnom bluz gitaristi, već o tri godine mlađem bratu ništa manje legendarnog strelca Njujork Niksa i Vašington Buletsa Bernarda Kinga.

Albert je u ligu stupio četiri godine posle brata, a obojici im je prva stanica u NBA bila ekipa Nju Džersi Netsa. Smatrao se jednako velikim talentom, ali nikad nije dosegao zvezdani status miljenika Medison Skver Gardena Bernarda Kinga, koji je u karijeri četiri puta bio Ol-star, dva puta u najboljoj petorci lige, a 1982. čak i najbolji strelac regularnog toka sezone.

https://youtube.com/watch?v=LnPIivMmo5o

Albert se u NBA zadržao čak deset godina, sa izletom u sada bivšu CBA ligu i milanski Filips. Tokom karijere je, osim Netsa, igrao za Filadelfiju, San Antonio i Vašington. Prosečno je ubacivao 12 poena, uz 4,2 skoka i 2,2 asistencije tokom čitave karijere.

Rej Vilijams

Mlađi brat Gasa „Čarobnjaka“ Vilijamsa verovatno je drugi najbolji „lošiji“ brat u NBA istoriji posle Marka Gasola. Gas Vilijams jedna je od „najzaboravljenijih“ NBA zvezda, a tek šta reći za njegovog brata.

Gas je bio odličan plejmejker u ligi u drugoj polovini sedamdesetih i prvoj polovini osamdesetih godina. Godine 1978. uspeo je da donese do sada jedini trofej franšizi Sijetl Soniksa (koja se posle preselila u Oklahomu i postala Tander). Gas Vilijams je na vrhuncu karijere u Sijetlu igrao sa centrom Džekom Sikmom i bekom Denisom Džonsonom, koji je kasnije sa Birdovim Bostonom dominirao ligom. Gasu Vilijamsu su zbog atraktivnog načina igre dali nadimak Čarobnjak.

Gasov mlađi brat Rej, takođe je bio paklen bek – najbolje je igrao dok je bio u Velikoj jabuci, baš u timu sa već spominjenim Bernardom Kingom. Postizao je preko 20 poena i delio više od pet asistencija po meču. Karijera mu je sredinom osamdesetih krenula lošijim tempom, ali prosek od 15,5 poena tokom deset godina svedoči da se radi o velikom NBA igraču.

Posle karijere Vilijams nije imao mnogo sreće – potrošio sav novac koji je zaradio, pa je morao da se prijavi za NBA penziju koja mu je bila garantovana. Ipak i taj novac je izgubio u prevari u poslu sa nekretninama, pa je do kraja života radio različite poslove – bio je zaposlen kao domar, pekar i trener ženskog košarkaškog tima u sredjoj školi, a jedno vreme je živeo i kao beskućnik. Sindikat lige mu je slao kratkoročne novčane pomoći, ali to mu nije pomoglo.

Konačno, krajem 2010. godine Rej Vilijams je našao dobar posao u jednoj dobrotvornoj organizaciji, oženio se i preselio nazad u svoj rodni Maunt Vernon, ali je samo nešto više od dve godine nakon toga umro od raka debelog creva.

Brent Prajs

Plejmejker koji je igrao za Vašington, Hjuston, Vankuver i Sakramento tokom deset godina duge karijere, na svoju žalost najbolje je zapamćen kao lošija verzija svog starijeg brata Marka.

Četiri godine stariji Mark Prajs poznat je kao jedan od najboljih čistih šutera u istoriji košarke, četvorostruki učesnik Ol-stara, član prestižnog 50-40-90 kluba i višegodišnja Džordanova žrtva u plej-of serijama Istoka devedesetih.

https://youtube.com/watch?v=UJcJzUJgiiE

Najbolja sezona Brenta Prajsa bila je 1995/1996. u kojoj je postizao 10 poena u proseku, i to mahom kao starter. U karijeri je prosečno ubacivao 6 poena i imao 4 asistencije.

U svakom slučaju, na njegovu karijeru nikako ne treba gledati sa nipodaštavanjem – opstati deset godina u fizički veoma zahtevnoj NBA devedesetih godina kao 185 centimetara visoki beli rezervni plejmejker impresivno je samo po sebi. Činjenica da nije imao besprekorni šut svog starijeg brata ne umanjuje to dostignuće.

Robin Lopes

Blizanci Lopes jedni su od najčudnijih košarkaša u modernoj NBA. Rođeni prvog aprila 1988. godine, bili su verovatno i predodređeni za tako nešto. U sezoni u kojoj su obojica živeli u istom gradu, Bruk kao centar Bruklina, a Robin kao član Niksa, nisu živeli zajedno zbog toga što se njihove mačke nisu slagale.

Bruk je uvek bio talentovaniji – igrač impresivnog dijapazona pokreta u niskom postu uparenog za 213 centimetara visine, a odskora i solidan šuter za tri poena, Bruk je godinama predvodio Netse. U sezoni 2012/2013. bio je čak i izabran za člana Ol-star utakmice.

Robin je sa druge strane nadaren u suprotnom smeru – odličan zaštitnik obruča, koji se živi od „otpadaka“ oko koša. Tokom karijere je dosta napredovao od uvodnih sezona u dresu Finiks Sansa. Nakon tima iz Arizone igrao je za Nju Orleans, Portland, Nikse, a sada je u reketu Čikago Bulsa. U karijeri prosečno ubacuje 8,7 poena uz ne baš zadivljujućih 5,5 skokova po utakmici. Ipak, njegova dužina i pametna igra u odbrani su ga vremenom učinili jednim od bolji defanzivaca na visokim pozicijama u ligi. Najbolje je igrao u sezoni 2013/2014. kada je uz Lilarda, Metjuza, Batuma i Oldridža bio jedan od stubova tada veoma dobrih Blejzersa.

Robinova netrpeljivost prema suparničkim maskotama odlično je dokumentovana.

Vesli Person

Vesli je čak sedam godina mlađi od svog brata Čaka Persona, proslavljenog strelca osamdesetih godina u kojima je terorišući protivničke odbrane u dresu Indijana Pejsersa zaradio nadimak ‘Rajflmen’ ili ‘onaj koji drži pušku“ na srpskom.

Ljudi često previđaju da je mlađi brat Person u srodstvu sa Čakom budući da dvojica košarkaša pripadaju potpuno različitim generacijama. Razdvaja ih sedam godina, a zbunjuje i činjenica da je Čak svoj vrhunac doživeo rano u karijeri, dok je Vesli najbolje sezonu odigrao kada je već prešao tridesetu godinu.

Vesli Person je bio jedan od najpreciznijih šutera za tri poena svoje generacije, sa procentima koji bi i u današnje vreme bili održivi. Karijeru je počeo u Finiksu, a najbolje dane imao je kao bek Klivlenda sa kraja devedesetih. Na vrhuncu karijere postizao je oko 15 poena po meču, a tokom karijere je ubacivao oko 11, uz 3,3 skoka po utakmici.

Kao i Čak, koji je uhapšen u NCAA skandalu u vezi sa korupcijom, prevarom i pranjem novca, i Vesli je imao problema sa zakonom nakon košarkaške karijere. Pre pet godina uhapšen je jer se mesecima nije javljao na sudske pozive zbog saobraćajnih prekršaja.

Set Kari

Mlađi Kari je uspeo da prevaziđe kritike javnosti i postane legitiman NBA košarkaš. Od samog početka su ga pratile zlonamerne kritike prema kojima „nije bolji od oca i brata“, što očigledno i nije, i prema kojima „igra u ligi samo zbog ličnih veza sa NBA zvezdama.“

Na startu je i delovalo tako jer je tokom prve dve sezone Set Kari bio na obodima NBA i odigrao tek četiri utakmice za tri tima. Tek su mu 2015. godine Sakramento Kingsi dali pravu šansu, ali ni tada nije oduševljavao svojim partijama. Delovao je kao jednodimenzionalan šuter za kojeg u budućnosti lige neće biti mesta.

Ipak, usledila je prava renesansa po dolasku u Dalas, gde je pod trenerom Rikom Karlajlom mlađi brat Kari dokazao da ima kvalitet da igra u NBA. U prethodnoj sezoni Set je igrajući za Meverikse (većinu utakmica kao starter) prosečno ubacivao skoro 13 poena uz šut za tri poena od 42,5 odsto.

Nažalost, 27-godišnji bek je pred početak tekuće sezone polomio potkolenicu i za sada nije igrao za tim iz Teksasa.

Derik Gervin

Još jedan mlađi brat istinske zvezde NBA lige. Stariji Džordž ‘Ledeni čovek’ Gervin bio je jedan od najelegantnijih i najubitačnijih strelaca u ABA i NBA ligi tokom sedamdesetih i osamdesetih, a mnogi ga danas smatraju pretečom Kevina Durenta.

Derik Gervin nije napravio tako impresivnu karijeru, ali je ostavio traga u NBA. Derik je mlađi od svog brata čak 11 godina, pa se sa bratom nije „poklopio“ u NBA. Odigrao je samo dve sezone, obe za Nju Džersi Netse i prosečno ubacivao skoro devet poena.

U nastavku karijere igrao je za timove poznatije ljubteljima fudbala – Boku Juniors, Galatasaraj, Torino, ali i mnoge druge u živopisnoj karijeri koja je potrajala do 2001. godine.

Tokom poslednjih godina su u ligu ušle i dve „dinastije“ belih centara – Zeleri i Plamliji, a po trojica od svake porodice su igrala u NBA.

Među Zelerima najbolji je najmlađi – Kodi, budućnost Šarlot Hornetsa, dok je Tajler igrač zadatka koji će se zadovoljiti sudbinom rezervnog centra u ligi. Trenutno je član Bruklin Netsa, a najviše je pokazao u Bostonu. Najstariji brat Luk Zeler okončao je karijeru u kojoj je odigrao dvadesetak utakmica za Sanse tokom sezone 2012/2013, utisak je – zahvaljujući poznanstvima pre nego kvalitetu.

Najbolji Plamli je za sada Mejson – nekada NCAA šampion i američki reprezentativac, a sada rezerva Nikoli Jokiću u Denveru. Najstariji Majls je trenutno član Atlanta Hoksa, ali je utisak da mu je karijere krenula silaznom putanjom – u vreme iznenađujućih partija Finiks Sansa u sezoni 2013/2014. bio je veoma dobar odbrambeni centar. Najmlađi Maršal je posle tradicionalnog porodičnog školovanja na Djuku kod trenera Majka Šiševskog odigrao dvadesetak utakmica za Nikse, ali u njima nije mnogo pokazao.

Trojicu braće u NBA dala je i porodica Beri – Brent je najpoznatiji, a u NBA su igrali još dvojica Rikovih sinova – Džon i Dru. Kaldvel Džouns je bio solidan NBA centar igrajući za Filu, Portland i druge timove sedamdesetih i osamdesetih, a malo je poznato da je imao još tri brata koja su igrala u najjačoj ligi – Čarlsa, Vila i Mejdžora (odlično ime).

Bilo je tu još mnogo manje ostvarenih parova braće u NBA, u nekim dvojcima samo je jedan ostavio dublji trag u ligi, a u nekima nijedan od košarkaša. Brat Gorana DragićaZoran se nije dugo zadržao u NBA, kao ni brat Džefa TigaMarkiz. Tejlor Grifin je na Blejka podsećao likom, ali ne i košarkaškim umećem, a mnogi pamte i Džeremija i DžaniraParga, kao i Karima i BrendonaRaša.

Džim Pekson je bio bolji igrač, ali je Džon Pekson postao trostruki prvak sa Čikago Bulsima. Slično, Džru je mnogo popularniji i uspešniji Holidej, ali je Džastin uspeo da osvoji titulu sa Voriorsima uz simboličan lični učinak, iako u tekućoj sezoni za Bulse igra košarku karijere.

Bivši košarkaš Partizana i Filadelfije Dru Gordon u SAD je poznat tek kao stariji brat daleko popularnijeg krila Orlando Medžika Erona Gordona. Tajler Hejnsbrou je u Indijani u maniru srpske državne firme zaposlio svog mlađeg brata Bena, a Džej-Ar Smit je u Niksima to isto učinio sa svojim mlađim bratom Krisom, koji sada igra u Izraelu.

U tekstu nije bilo dovoljno mesta da se dotaknemo svakog „NBA brata“ jer ih je tokom godina u ligi zaista igralo mnogo. Ukoliko vi znate nekog o kojem bi valjalo detaljnije govoriti, ne libite se da nam na to ukažete u komentarima.