Šta smo dobili na ime obećanog Nacionalnog stadiona? Za sada, sem površnih informacija i povremenih ponovljenih obećanja – ništa.

Kada sam se pre tačno godinu dana, takođe u okiru našeg novogodišnjeg paketića, bavila istom ovom temom, nisam znala mnogo manje nego što sada znam. Vratila sam se i sama na taj tekst i razmišljam – mogla sam uz sitne izmene i da ga ponovim.

Od Nacionalnog stadiona, kao i tada, imamo samo obećanje. Znamo isto što smo znali i ranije, a to je lokacija fudbalskog objekta iz budućnosti. Imamo i istu izjavu ministra finansija Siniše Malog da je „stadion uračunat u budžet“, imamo otvorene tendere bez informacija o njihovom ishodu… Stadion jednako nemamo, a nemamo ni navijače koje bi reprezenztacija na njega dovela.

Jedan tim srcem svim

Da krenemo ovoga puta obrnutim redom. Od kada smo prošle godine pričali o izgradnji Nacionalnog satdiona reprezentacija Srbije samo je jednom (skoro) napunila stadion Rajko Mitić. I to kada je većina ljudi, da se ne lažemo, došla da vidi Kristijana Ronalda. Za sve ostale mečeve odigrane prethodne godine, a na kojima nije bila kažnjena zabranom igranja bez publike, reprezentacija je gledaoce dovodila ponajviše zahvaljujući podeli besplatnih ulaznica u osnovinim školama. Dakle, isto pitanje je ostalo bez odgovora – zašto je Srbiji potreban stadion koji prima 60.000 navijača kada ne može da napuni ni onaj za 15.000 manjeg kapaciteta?

Povezano

Nacionalni stadion: San ili java vredna stotine miliona

Blog ostalo

30. dec 2018

Blog ostalo

30. dec 2018

Dodatno pronalaženje odgovora na ovo pitanje otežava najava Aleksandra Čeferina da će se u budućnosti finala Lige šampiona i Lige Evrope igrati samo na najvećim stadionima u gradovima koji svom svojom infrastrukturom mogu da nadmaše, recimo Baku. „Razdeljena“ su domaćinstva godinama unapred pa se možda zato i ne žuri sa gradnjom. Mislim, kad je već najavljeno da će stadion odmah konkuristati za domaćinstva najvećh evropskih klupskih takmičenja, a od toga u skoroj budućnosti nema ništa što da žurimo? Što je brzo to je i kuso, lepo kaže narod.

Vozi li do tamo 601?

Ono što smo znali i prošle godine znamo i ove. Nije bilo promene u lokaciji određenoj za eventualnu izgradnju stadiona. On će biti, ako ga bude, u katastarskoj opštini Surčin, na zemljištu koje je bilo u vlasništvu Privredne komore Beograda što unosi malu zabunu u celu priču jer se radi o poljoprivrednom zemljištu koje će biti zaliveno u beton i čelik. Možda je moglo da se nađe i drugo zemljište kome nije potrebno menjati namenu, posebno ne iz poljoprivrednog u građevisnko. Ali, čini se da je to završena stvar i pitanje koje zapravo niakda nije ni otvoreno.

Ono što je otvoreno, tačnije raspisano jeste tender koji je u krajem avgusta objavio Urbanistički zavod Beograda. Taj tender odnosi se na geodetske i geološke usluge za izgradnju stadiona. Priznaćete da je dosta čudno da Urbanistički zavod Beograda naručuje radove koji nisu predviđeni Gradskim urbanističkim planom. Ali, valjda će to naknadno da „upišu“, taj plan je ionako iz 2003, davno je to bilo? O tome da javnost nema informaciju da je ikada napravljena studija isplativosti ne treba ni trošiti reči.

Važno je da je „uračunato u budžet“, pa kad bude

Prošle godine se pričalo da postoji i idejno rešenje, pojavile su se u javnosti i određene forografije koje su prikazivale kako bi Naionalni stadion mogao da izgleda. Pričalo se i da se već zna da će projekat raditi „Fenwik Iribarren Architects“ firma koja projektuje stadione za Svetsko prvenstvo u Kataru i da će gradnja početi već na jesen 2019. Ministar finansija, tadašnji i sadašnji, Siniša Mali rekao je pred kraj 2018. godine da je izgradnja Nacionalnog stadiona uračunata u budžet za 2019. godinu.

Ali, to je bilo prošle godine.

Ove godine Siniša Mali ponovo nas obaveštava da je u budžetu za 2020. predviđeno 250 miliona evra za izgradnju Nacionalog stadiona. Niko ga nije ni pitao da li je to novac koji je postojao prošle godine samo prenet u narednu i ako nije gde je novac od prošle godine potrošen. I kako se došlo do sume od 250 miliona evra, ako projekat ne postoji?

Od ministra finansija saznali smo i da on očekuje da projekat bude uskoro izabran pošto je „tender pri kraju, a pristigle su četiri ponude“. Dakle, postiji i tender za projekat novog stadiona, ništa od one priče od prošle godine kako će stadion biti deo projekta „Siti“ koji podrazumeva i stambene i poslovne blokove, izložbene prostore, zabavne i akva parkove. Kada je to prošle godine objašnjavano kao stavka u budžetu zvučalo je kao da projekat već postoji.

Istini za volju, Mali je ponovio da se radi o projektu koji će se prostirati na 600 hektara i koji uključuje i stambene i poslovne objekte i zabavne parkove jer je „sport odavno prestao da bude zabava i postao je biznis“. Siniša Mali rekao je da se „gradi devet novih stadiona u gradovima širom Srbije od čega če u prvoj fazi biti izgrađeno šest“.

Ovim se ne bih bavila u ovom tekstu. I prošle godine smo slušali priče o „četiri, pet“ ili „sedam, osam“ novih stadiona. Uz Nacionalni, naravno. Sada imamo devet. Lično ću poverovati kada vidim da se gradi bar jedan.

Ista pitanja bez odgovora

Iz Fudbalskog saveza ne oglašavaju se konkretno na ovu temu. Logično je da se neće žaliti ako neko reprezentaciji izgradi novi stadion. Ono što nije mnogo jasnije nego prošle godine jeste ko će biti vlasnik stadiona i ko će njime upravljati. Mada se čini da se odgovor sam nameće jer o stadionu, novcu koji će za njega biti izdvojen pratećim objektima… govori samo ministar finansija. Čini se kao da je država preuzela sve na sebe. Samo da taj stadion ne završi kao i drugi koji su u državnom vlasništvu – zapušteni i prazni.

Klubovi su odavno prestali da pominju ovu temu, čim je prestalo da se priča da bi neki od već postojećih stadiona mogao da bude renoviran i preinačen u nacionalni. Čim je lopta izašla iz njihovog dvorišta, prestalo je da ih zanima da li će je pregaziti auto i da li će sutra daca imati čime da se igraju.

Ne oglašavaju se ni Ministarstvo omladine i sporta ni Sekretarijat za sport Beograda koji bi, logikom stvari, trebalo da znaju bar ponešto na ovu temu. A nije da nismo pitali. Valjda je lakše ne mešati se. Ako bude stadiona – super. Ako ne bude, opet super njima bar niko neće moći da kažu da su nešto obećavali pa nisu ispunili.

Kako sada stvari stoje, pričaćemo i sledeće godine na istu temu, svako od nas ispod svoje jelke. Sretaćemo se na drugim stadionima.