Posle 88 godina bogate istorije, ponosno ime vašingtonske fudbalske franšize je juče i zvanično penzionisano nakon što je klub objavio da se više neće zvati Redskinsi. Očekuje se da će novo ime biti objavljeno ove nedelje i neće imati nikakve vizuelne veze sa Indijancima.

Piše: Vlada Olić, iz Vašingtona

Naravno, menjaće se i logo dok će boje tima ostati crvena i žuta.

Povezano

Zvanično: Vašington – franšiza bez imena i loga

NFL

13. jul 2020

NFL

13. jul 2020

Ovo je sigurno najteži poraz u istoriji kluba s kojim, gle simbolike, njihov skor postaje gubitnički i pada na ispod “.500”, kako se to u Americi kaže kada neki tim ima više poraza od pobeda (zvanično, ostaju na 603-28-603).

Reč Redskins u direktnom prevodu znači “crvenokožac” što na srpskom zvuči čudno i rogobatno otprilike koliko i Crvena zvezda ili Dinamo na engleskom. Ali to su reči koje su odavno prestale da imaju bukvalno značenje i posle svih ovih godina predstavljaju nešto mnogo više. (Kao kada bi neko danas Zvezdinim navijačima objasnio da njihovo prisvajanje nekada uvredljivog protivničkog poklika (“Mi smo Cigani, najjači smo najjači”) u stvari vređa romsku zajednicu i treba da bude zabranjen iz viših političkih ciljeva; hrvatski predsednik Tuđman je to bezuspešno pokušao sa Kroacijom.)

Sama reč redskins jednostavno činjenično opisuje fizičke razlike između domorodaca i Evropljana. Prva upotreba je zabeležena 1769. kada je jedan britanski potpukovnik preveo prijateljsko pismo indijanskog poglavice Komarca (Mosquito) koji je sebe i svoje pleme tako opisao. Nebrojeno puta posle toga, indijanski lideri su svoje ljude nazivali redskinsima i termin se odomaćio na obe strane. Tokom prisnog sastanka iz 1812. između predsednika Džejmsa Medisona i poglavice Bez Ušiju (Sans Oreilles), obojica su koristila varijante reči redskins.

Optužbe da reč Redskins u nazivu tima vređa ili ismeva Indijance su naravno sumanute – ko bi normalan svom timu dao ime nečega što ne poštuje ili čega nije ponosan? Prvi vlasnik franšize Džordž Preston Maršal (čiji je spomenik pored starog stadiona u Vašingtonu nedavno hrabro uneređen pa onda i uklonjen) timu je dao ime Redskinsi u znak počasti za tadašnjeg trenera Vilijema Dijecu koji je bio član plemena Sijuksa; sadašnji logo koji oslikava hrabrog i ponosnog indijanskog ratnika nacrtan 1971. delo je indijanskog umetnika. Šest godina kasnije, u poluvremenu utakmice protiv najvećih rivala Dalas Kaubojsa upriličen je veliki šou gde je stotine Indijanaca iz 80 različitih plemena ponosno marširalo. U srcu Amerike dakle, navijalo se za Indijance protiv Kauboja, glasno i strasno.

Nijedna reč sama po sebi ne može da ima negativne konotacije, važan je kontekst. Tačno je da reč redskins danas zvuči čudno, baš kao i Poglavica Komarac (ili Žalosna Sova), ali je besmisleno meriti istorijske stvari kroz prizmu današnjice. Tacno je takođe i da je u prošlosti određeni broj ljudi možda koristio tu reč na uvredljiv način. Ali to ne menja činjenicu da je vašingtonski fudbalski klub izabrao to ime zbog pozitivne simbolike – hrabri ratnici i sve to – i da ga je sa ponosom nosio skoro ceo jedan vek.

Bitka protiv izvitoperene politički korektne manjine je postala praktično nemoguća pod trenutnim revolucionarnim okolnostima u Americi gde tviteraška (a mestimično i ulična) rulja srlja u nove radne pobede. Antipatični vlasnik kluba Denijel Snajder (19 sezona, rekord 142-1-193), pre sedam godina je obećao da nikada neće promeniti ime, ali naravno, novac je jači od principa. Po dobro oprobanom receptu američke varijante jogurt revolucije, demonstranti su napali sponzore Redskinsa pa je prošle nedelje FedEx (čije ime nosi njihov stadion) rekao da se protivi imenu, a Najki i Amazon su preko noći zabranili prodaju opreme Redskinsa (zemlja slobode!). Zato i ne čudi što je tim juče objavio da se nada da će uspeti da uskoro izabere novo ime koje će biti inspiracija njihovim “sponzorima, navijačima i celoj zajednici” (tim redosledom). 

Mnogo je razloga zašto je ova promena imena potpuno besmislena i pogrešna, prvenstveno zato što dozvoljava agresivnoj manjini da definiše čak i u tuđe ime ne samo šta je uvredljivo već i koju motivaciju neko drugi ima. Sva istraživanja javnog mnjenja među Indijancima već dugi niz godina pokazuju da ogromnu većinu to ime uopšte ne pogađa – čak 90% prema istraživanju iz 2016. sprovedenom od strane inače neprijateljski nastrojenog Vašington Posta, koji već dugo vodi ideološku bitku protiv imena. Nedavno se pojavilo novije istraživanje koje je sa jasno identifikovanim ideološkim ciljevima uspelo da upitane Indijance prvo teoretski potkuje o tome koliko bi ime trebalo da im smeta da bi na kraju uspeli da dodju do “revolucionarnog” broja of 49% onih koji se navodno protive. Poenta je jasna – mali broj jako glasnih ljudi amplifikovnih “poštenim” medijima može da na marginama tektonskih društvenih promena zabeleži poneki poen.

Običnim, normalnim ljudima ime jednog fudblaskog tima naravno ne može da smeta, ali zato su tu salonski liberali i lideri indijanske zajednice koji umesto realnih programa za poboljšanje zivota svojih ljudi samo prodaju maglu – kao da će nečiji život odjednom biti bolji ako Redskinsi postanu Voriorsi (ili ako neki spomenik generalima iz Konfederacije bude uklonjen). Uzgred, već je sasvim jasno da bitka neće stati na Redskinsima (a ni na Južnim generalima jer su bukvalno sve prominentne ličnosti zaslužne za stvaranje ove zemlje bili robovlasnici); jedna od aktivistkinja Karla Frederiks (čiji su preci očigledno usvojili belo ime, ali koja belcima hoće da zabrani upotrebu indijanskih simbola) tvrdi da je svaki naziv sportskog kluba povezan sa Indijancima neprihvatljiv. Stoga će pred partijske komesare na red kad tad doći Indijanci (Klivlend, bezbol), Blekhoksi (ime plemena, Čikago, hokej), Brejvsi (ime plemena, Atlanta, bezbol), a možda i Voriorsi (ratnici, Golden Stejt, košarka). Sportski timovi moje srednje škole (Frimont) u Sanivejlu u Kaliforniji su se nekada zvali Indijanci, ali je tokom prve runde čistki pre nekoliko godina to promenjeno u Voriorse. Sve kao i u dobra stara vremena Boljševizma ili Kulturne revolucije, eventualno bez gulaga. Novi trener sada već bivših Redskinsa Ron Rivera, koji sa Snajderom radi na izboru novog imena, navodno je rekao da će ono biti povezano za američkom vojskom – tim poznatim bastionom dobroćudnog pomaganja ljudima tamnije kože širom sveta. Kad prestanu da se u krug tapšu po ramenima (što Saša Tijanić nekoć reče, „ne svaki sebe nego jedan drugog“), novonastali šampioni bi mogli da se zapitaju da li je pobeda pirova?