Trener Albe Aito Garsija Reneses govorio je ekskluzivno za Sport klub o svojoj bogatoj trenerskoj karijeri, razlici između moderne i stare škole košarke, radu sa mladim igračima, kako je stvarao najveća imena sveske košarke i ko ga je najviše impresionirao od košarkaša iz regiona.

Skoro 50 godina uspešnog rada stoji iza njega, a trenutno provodio četvrtu sezonu na klupi Albe gde i dalje sprovodi svoju misiju – radi sa mladim, perspektivnim igračima.

Pau Gasol, Rudi Fernandes, Riki Rubio, Huan Karlos Navaro samo su neka od imena iza kojih stoji upravo Aito. U čemu je tajna?

„Tajna je klub. Klub u kome sam se našao, u nekom trenutku u Barseloni, nekad je to bilo u Huventudu, za neke je to bila Sevilja, za neke je to sada Alba. To su klubovi sa dobrom organizacijom, mladim igračima. Oni su došli do šanse da igraju za prvi tim. Morao sam da nastavim sa tim da budu u situaciji da uče. Svi oni imaju talenat, napredovali su, igrali su i eto, danas su neki od njih na najvišem svetskom nivou“.

Posebno se osvrnuo na period proveden u Barseloni, za koji mnogi smatraju da je najuspešniji u njegov karijeri.

„Da, u Barseloni smo tada imali bolji budžet, ali i dalje ne tako dobar kao što imaju danas. U Barseloni možete da birate ne samo među mladim talentovanim igračima koji su već u klubu, već i da odaberete već gotovog, dobrog igrača. Recimo u Sevilji je bio drugi slučaj. Klub je imao sasvim prosečan budžet, ali su birali igrače kao što su Satoranski ili Porzingis. Oni su bili dobri projekti, trenirali su, napredovali, stigli do plej-ofa, imali smo najmlađi tim u ligi tada i uspeli smo da stignemo do četvrtfinala. Bili smo blizu polufinala, izgubili smo od Valensije. To je sve zato što su oni bili dobri, talentovani su i fizički su bili veoma dobri takođe“.

Objasnio je i šta je bilo toliko posebno u njegovom drugom mandatu u Huventudu i na koji način je radio sa Rikijem Rubiom i Rudijem Fernandesom.

„Da, u Huventudu smo to radili godinama. Bio sam u Huventudu u dva navrata. Jednom sam bio samo na dve godine, ali kada sam došao drugi put išlo nam je dobro i odlučili su da ja radim mnogo sa mladim igračima. Imali smo priliku da gledamo kako čitava grupa mladih košarkaša izrasta u prvi tim, pre svega jer sam ja tamo proveo pet godina. Za tih pet su oni mnogo napredovali i iz te generacije su se izrodili Riki Rubio i Rudi, ali i mnogi drugi dobri igrači koji su takođe napredovali i danas su poznati. Ali stil igre i način rada su bili veoma, veoma dobri jer smo mogli sa njima da krenemo da radimo ispočetka. Šta to znači? Dobro je kada imaš igrača koji igra na neki svoj ustaljeni način, ali ako to kao trener želiš da promeniš, ići će teško. Ali ako to radiš od početka sa nekim, od 14. godine, kao što je to bilo sa Rikijem Rubiom koji je svoju prvu seniorsku utakmicu odigrao sa 14 godina… ali ne mora sa 14, već i sa 18 ili tako nešto, onda je lakše da nekoga usmeriš na tvoj način i stil košarke. U Badaloni smo to radili odlično“.

Aito je za Sport klub prokomentarisao i sve popularniji trend ranog odlaska mladih igrača u NBA, čak i pre nego što se oprobaju u najboljoj evropskoj košarci.

„Logično, mislim da je u NBA mnogo novca i to je verovatno jedan od razloga zbog kog to rade. Ali druga je stvar otići u NBA kako bi bio dobar igrač. Danas to nije tako. Ima mnogo igrača koji rano odu i igraju odlično i ima igrača koji odu i nisu dovoljno dobri. Ima mnogo timova u NBA i nekada njima nije važno ništa drugo osim da zarade novac. To može da bude dobra stvar, ali ja uvek uzimam za primer poznatog argentinskog košarkaša Manua Đinobilija. Igrao je u Argenitni nakon što je igrao u drugoj ligi Italije, zatim u prvoj ligi Italije. Bio je šampion Italije i Evrope, osvojio Olimpijske igre, a zatim je sa 26 godina otišao u NBA, u najbolji tim i bio je šesti igrač i to je veoma dobro. Sa druge strane, Pau Gasol je otišao sa 20 i nastavio svoj napredak tamo, osvojio je dva puta NBA sa Lejkersima jer je bio u mogućnosti da nastavi sa napretkom. Ali ne mislim da je za sve igrače odlazak u NBA najbolja opcija jer oni odu tamo, a ne nastave da rade, već samo žele da zarade novac“.

Legendarni 74-godišnjak je govorio i o ulozi menadžera u modernoj košarci.

„To je život. Ja sam svog prvog agenta dobio mnogo, mnogo godina posle početka trenerske karijere. Kada sam igrao, nisam imao menadžera. Sada je to drugačije, ali je dobro. Neki agenti su veoma dobri, a drugi samo žele da zarade što pre bez toga da razmišljaju koje je najbolje mesto za tog igrača u svakom trenutku“.

Ko ga je od srpskih igrača koje je gledao najviše impresionirao?

„Ima ih mnogo. Sada mi na pamet pada Vlade Divac. Ima ih mnogo, ali morao bih još da razmislim, ali sećam se Divca jer je on prvi centar koji je igrao na taj način, ima ih još iz Jugoslavije, Hrvatske. Divac je igrao odlično, bio je pametan i to je pokazao u NBA“.

Posebna priča postoji u vezi sa Tonijem Kukočem i Draženom Petrovićem, koje je Aito želeo u svojoj Barseloni i sa kojima je bio glavni u pregovorima da pređu u katalonski tim.

„Sa Tonijem Kukočem da, bili smo blizu da ga potpišemo i kada smo imali definitivan sastanak sa njegovim agentom, rekao nam je da želi da potpiše za Beneton Trevizo u Italiji. Verovatno su ga platili mnogo više. Sa Petrovićem je bilo nešto drugačije jer je uslov da potpišemo ugovor sa njim bio da ga mi plaćamo tri godine dok ne postane punoletan u Ciboni i da nakon toga dođe u Barselonu. Tokom tog perioda u isto vreme, morali bismo da igramo protiv njega, mislili smo da to nije dobra opcija, da nam dođe igrač tri godine kasnije. Druga je stvar što je on bio veoma dobar igrač, otišao je u Real Madrid i igrao dobro. Otišao je i u NBA, ali u Portlandu i nije mnogo igrao, igrao je oko dva minuta po meču. Sledeće godine u Nju Džersiju je igrao odlično, to nije bio najbolji tim lige, imao je sve u svojim rukama i pokazao veliki talenat“.

Aito je govorio i o utakmici između Albe i Crvene zvezde. Duel iz Berlina možete pratiti na Sport klubu od 20 časova, a kompletan intervju sa trenerom Albe pogledajte OVDE: