Kada je sada već legendarna hip-hop grupa Wu Tang izbacila spot za pesmu „Cash Rules Everything Around Me“ devedesetih godina prošlog veka mogla je da se oseti promena u američkom društvu što se tiče pokretačke energije kod ostvarenijih ljudi. Mislim na novac, naravno.

Međutim, ne mogu da se otmem utisku da je u to vreme postojao i neki drugi motiv, barem ja volim da ubeđujem sebe da je tako. Odrastajući uz sport, pre svega uz košarku u to vreme, mislim da su motivi tadašnjih igrača bili postavljanje rekorda, osvajanje titula, popločavanje puta do Kuće slavnih, kao da je postojao neki unutrašnji bunt, nemir koji nije dozvoljavao da neko bude bolji od tebe na terenu ili u bilo kakvom vidu takmičenja. Nešto što je nama na ovim prostorima i te kako poznato, nešto što su usadili i u našu generaciju. Niko ne može da me ubedi da je Džordanu, Kobiju, Dankanu, Rajsu, Brejdiju motiv bio isključivo samo novac.

Primera ima mnogo, ali sam izdvojio baš ove legende jer su u svojoj karijeri sigurno mogli da pređu u neki slabiji ili jači tim za mnogo više novca, ali su izabrali da ostanu verni svom timu, da osvajaju trofeje u dresu svoje prve ekipe i da jure epitet legende franšize i lige. Naravno, nisu oni igrali za siću, ali je sigurno neko bio spreman da plati više, uvek neko može da plati više, samo je stvar principa. U današnjem sportu, možda bolje da kažem svetu, principa nema, bitno je samo koliko zarađuješ. Nekada se talenat vrednovao na terenu, bio si dobar koliko si produktivan, uspešan… Danas si dobar koliko si plaćen.

Tokom ovogodišnjeg prelaznog roka u NFL mislim da smo mogli da vidimo na delu u kom smeru se kreće svet. Lica franšize su spremna da zaborave godine izgradnje imena na jednom mestu da bi za nekoliko miliona više zaigrali na drugom. Ne mogu nikoga da krivim, nikada se nisam našao u situaciji da mi neko baca milione dolara pod noge i da mi obećava zvezde sa neba, ali sam siguran da bi i tim za koji su neki od ovih momaka igrali odrešio kesu. Dolazim do zaključka da danas svako može biti trejdovan i da svako može da zaigra za drugi tim bez obzira na to koliko je produktivan i važan za ekipu.

Nisam ni sumnjao da će Eron Rodžers potpisati najveći ugovor za jednog kvoterbeka, nekako ide uz njegovu auru. Svi smo znali da će to koštati Pekerse nekih ključnih igrača, pre svega defanzivnih. Tako sam bar mislio. Grin Bej je mogao sebi da priušti novi ugovor Devontea Adamsa, ali je jedan od najboljih hvatača u ligi odlučio da pređe u Rejderse, za rekordnih 28,25 miliona po sezoni, rekordnih za poziciju hvatača, naravno. Ugovor od 141,25 miliona dolara za pet godina katapultirao je Adamsa u sam vrh što se tiče pozicije hvatača, mnogi smatraju apsolutno zasluženo, njegova produktivnost u poslednjih pet godina pokazala je da je najpouzdaniji risiver u ligi. Priče kruže da su i Pekersi želeli da daju istu sumu, u šta uopšte ne sumnjam, u svetu gde jedan prosečni hvatač Kristijan Kirk vredi 18 miliona po sezoni Adams vredi bar deset miliona više, ali se možda Tej odlučio na novu sredinu zbog nekoliko faktora sem „Bendžamina“.

Možda je Rodžersovo ponašanje dovelo do toga da Adams nije siguran koliko će godina kvoterbek Pekersa igrati, svi znamo da bez obzira na ovaj ugovor on može da se penzioniše već nakon jedne sezone, a ovogodišnja epizoda Lava protiv Čifsa je za hvatača Grin Beja bila dovoljna da bar otvori kofere… Ili orman… Kako on kaže, kao kalifornijsko dete ceo život navija za Rejderse i ovo je prilika da zaigra u malo urbanijoj sredini, za tim koji voli i u gradu gde porodica može da putuje da ga gleda. Mišljenje mi je podeljeno, volim Adamsa, lično mislim da je skroman čovek i na mestu, da ova odluka nije bila samo zbog novca, ali ako je želeo Lombardija, onda AFC nije bolji izbor od Grin Beja, ali možda i ja grešim, to ćemo tek videti.

Ako je on pohrlio da potpiše za tim za koji navija šta reći o šoku kada je usledio trejd u kojem su Kanzas Siti Čifsi poslali Tajrika Hila u Majami Dolfinse. Hil je uz Mahomsa i Kelsija bio lice franšize, od dana kada je draftovan Čifsi su učinili sve za njega, čak i progledali kroz prste celu situaciju sa nasiljem u porodici, ali najnoviji pregovori nisu tekli onako kako je Tajrik zamislio. Ako se dvoumim oko motiva Devontea Adamsa onda mogu da kažem da iza ove Hilove odluke stoji novac, ili bolje rečeno mnogo novca. 120 miliona za četiri godine, od kojih 72 miliona zagarantovano i 25 miliona kao bonus prilikom potpisivanja. Retko koji hvatač bi zamenio bivšeg MVP kvoterbeka kakav je Mahoms za Tagovailou koji tek treba da nam dokaže da je zaslužio izbor u prvoj rundi drafta. Moram da pomenem i da su Čifsi igrali finale AFC kao domaćini poslednje četiri godine, dva puta igrali Superboul i jednom osvojili, dok Majami vidi plej-of kao uragan jačine 4 ili 5, jednom u deset godina. Ipak Hil je video priliku da osigura sebe i svoju porodicu i zbog toga mu niko ne može zameriti, šampionski prsten već ima, tako da je ostalo samo da se unovči, zbog izbora situacije i tima vrlo moguće i poslednji put.

Još jedna velika zvezda NFL promenila je sredinu u ovom prelaznom roku. Iz kišnog Sijetla u snežni Denver preselio se Rasel Vilson, koji je imao klauzulu u ugovoru da može da bira u koji tim želi da ode ako već mora da započne novo poglavlje u svojoj karijeri. Izabrao je Bronkose, na prvi pogled jer imaju bolji roster od Sijetla koji je u ribildu, ali sa strane biznisa tim iz Kolorada ima veliki broj igrača na ruki ugovoru u sledećih nekoliko sezona, tako da su za DangerRasa ovo zapravo dve muve jednim udarcem. Ne samo što će posle decenije promeniti sredinu, zaigrati u trenutno konkurentnijem timu, došao je u franšizu koja je nesposobna da izabere i napravi kvoterbeka, tako da se nadam da je poneo kišobran iz Sijetla jer će i ovde biti kiše, samo zelene. Ako odigra prvu sezonu u dresu Bronkosa na visokom nivou verovatno će tražiti produženje ugovora, što ima smisla za obe strane nakon ovog trejda, a ako uzmemo u obzir prosečnu cenu top 10 kvoterbeka na današnjem tržištu Vilson bi vrlo lako mogao da prebaci 45 miliona po sezoni. Pre nekoliko meseci meni ova kalkulacija nije bila baš najrealnija, ali onda se desio još jedan trejd, koji će po mom mišljenju promeniti mnogo toga u budućnosti, što se tiče ugovora kvoterbekova.

Dešon Votson je pažljivo birao svoju novu sredinu, kružile su priče da bivši kvoterbek Hjustona pregovara sa Atlantom, Nju Orleansom, Karolinom (bolje rečeno sa jugom NFC), ali je bilo pomalo čudno da se odlučio sa Klivlend Braunse. Bilo je čudno dok nisam video detalje ugovora, a onda sam shvatio kako se u današnje vreme bori za nešto što zaista želiš. 230 miliona za pet godina, da bude slađe, svih 230 miliona je zagarantovano. Braunsi nisu mnogo marili za probleme Votsona van terena, iste probleme zbog kojih je propustio prošlu sezonu, odlučili su da njegov potencijal nagrade sa 46 miliona dolara po sezoni. Sad je već postalo izvesno da će svaki kvoterbek koji je top 10 ili bar među deset najboljih što se popularnosti tiče tražiti i dobiti sličnu sumu, što će za timove biti problem ako kep ne poraste za još 20 miliona po sezoni. Iskreno me zanima da vidim koliko će iznositi novi ugovor Lamara Džeksona jer ako Rejvensi ne budu spremni da odreše kesu, ili bolje rešeno džak, bivši MVP lige bi mogao da promeni klupske boje.

Nastavljamo pregled ovogodišnjeg prelaznog roka još jednim jakim i pomalo iznenađujućim ugovorom. Von Miler je prošle godine trejdovan iz Bronkosa u Remse i uspeo je da osvoji šampionski prsten, svoj drugi, sa oba tima za koje je igrao. Kao slobodan agent imao je ponude oba svoja bivša tima, gotovo je izvesno da bi sa Remsima imao šansu da osvoji dve uzastopne titule, sa druge strane da se odlučio za Bronkose to bi bila priča za njegovu zaostavštinu. On je ipak odlučio da pojuri Lombardija u dresu novog tima, čime bi postao prvi igrač u istoriji NFL koji je osvojio prsten sa tri različite franšize. Šanse su velike da se taj scenario ostvari s obzirom na činjenicu da su Bilsi jedan od najozbiljnijih timova u NFL. Sjajan motiv, ali ja vidim bolji. Za veterana koji ima 33 leta ugovor od 120 miliona na šest godina deluje kao bajka. Naravno, znam da će to verovatno biti trogodišnji ugovor sa opcijom raskida, ali je Miler svakako dobio bonus prilikom potpisivanja ugovora od 18,5 miliona i čeka ga zagarantovana suma od 51,5 miliona dolara, što je bez obzira na sve mnogo novca. Najplaćeniji igrač na njegovoj poziciji, šest godina mlađi Ti Džej Vot odigrao je jednu od najboljih sezona u istoriji NFL, a zarađuje osam miliona više po sezoni.

Zaderijus Smit, koji je dres Baltimor Rejvensa zamenio za dres Grin Bej Pekersa, pokazao se kao konstantna pretnja po protivničke kvoterbekove. Prethodnu sezonu propustio je zbog povrede leđa, ali je odigrao meč u plej-ofu i zabeležio sek. Rejvensi su mu ponudili ugovor i došlo je do usmenog dogovora, dok Minesota nije ponudila više. Iako je ugovor koji su ponudili Rejvensi bio četvorogodišnji na 35 miliona, uključujući bonuse Smit bi vrlo verovatno došao do 50, što je 12,5 miliona po sezoni. Sa Minesotom je potpisao trogodišnji ugovor na 42 miliona koji može porasti do 47, ali uz samo 11 miliona koji su zagarantovani. Iskreno mislim da će Smit mnogo lakše doći do doigravanja sa Minesotom nego sa Baltimorom ako uzmemo u obzir obe konferencije, ali ovaj primer je samo potvrdio da se retko ko vraća u stari tim ako tamo nema više para, možda samo ako je trener Bil Beličik.

Bobi Vagner je dobio otkaz u Sijetlu i odlučio je da im se osveti u dresu divizijskog rivala, u dresu zvaničnog šampiona LA Remsa. Kao da ta odbrana nije imala dovoljno generacijskih talenata, uz Erona Donalda i Džejlena Remzija od jeseni očekujemo i najboljeg lajnbekera protekle decenije. Ne moram trošiti reči kako bih opisao igru Bobija Vagnera, dovoljno je da pogledate jednu utakmicu i biće vam jasno koliko on doprinosi odbrani jednog tima. Poslednji defanzivni igrač šampionske generacije Sihoksa koji je i dalje bio na rosteru u novom timu će zarađivati oko deset miliona godišnje, potpisao je ugovor u vrednosti od 50 miliona na pet godina, ali je vrlo verovatno da će odigrati samo tri od tih pet. Zagarantovana suma je 20 miliona, a bonus pri potpisivanju pet miliona. Bobi se odlučio za Remse jer je rođen u Los Anđelesu, pa je ovo prilika da igra i živi u rodnom gradu. Što se tiče unutrašnjih lajnbekera njihova plata je daleko manja od rašera, ali kao i Miler potpisati ovakav ugovor sa druge strane tridesete utemeljuje nove standarde u NFL.

Gledam spisak potpisanih slobodnih agenata pre drafta i čak 25 igrača će imati dvocifreni broj miliona u proseku nakon novog ugovora. Mnogi od ovih igrača nisu top 10 na svojim pozicijama, a Lombardija su podigli samo Vagner, Miler i Džej Si Džekson u dresu Petriotsa, koji će od ove godine od Čardžersa dobiti 82,5 miliona dolara za pet godina, od čega je 40 miliona zagarantovano.

Kao i cene goriva cene NFL igrača samo rastu, u poslu u kom ništa nije zagarantovano možda je i bilo za očekivati da će igrači osetiti malo moći, na kraju krajeva, oni pune stadione i njih gledamo na malim ekranima. Možda je pogrešno razmatrati njihove motive za nastavak karijere ili promenu sredine, ali ovde nije poenta osuđivanje, već konstatacija da se u poslednje vreme mnogo toga promenilo u američkom fudbalu i to ne samo na terenu. U kapitalističkom društu možda i ne čudi što se sve vrti oko novca, ali bih voleo da vidim još koji put da neko ima druge ambicije, viši cilj, voleo bih da vidim neku davno izgubljenu vrednost u koju možda samo ja verujem. Zato mi je priča Tampa Bej Bakanirsa bila posebna prošle godine, zato verovatno ljudi sa ovih prostora gaje simpatije prema ovom timu koji nije bio relevantan dve decenije. A možda je sve to zbog jednog čoveka. Koji će, nadam se, biti starter na Alijanc areni ove godine, da mogu svojim očima da vidim možda jedinu preostalu igračku veličinu.

Narednu NFL moći ćete da pratite ekskluzivno na kanalima Sport Kluba, a ona praktično zvanično startuje sledeće nedelje draftom, koji je na programu od 28. do 30. aprila. Prenos prve večeri čeka vas u direktnom prenosu samo na Sport Klubu.