Geneza mita o Nacionalnom stadionu u Srba

Blog ostalo 31. dec 20218:00 > 8:16 14 komentara
Stadioni
Shutterstock

Osam godina kasnije... Naratori su se menjali (ili su menjali funkcije sa kojih su nam pričali bajku)... Menjala se ideja o kapacitetu, lokaciji... Najviše se promenila vrednost imaginarnog projekta... Ono što se nije promenilo je činjenica da još nijedna lopata zemlje nije iskopana i da stadion - nemamo.

Tako je govorio Tole

Bio je 19. mart pre sedam godina, dakle sada već prilično davne 2014. godine kada je nakon sednice Skupštine Fudbalskog saveza tadašnji prvi čovek srpskog fudbala Tomislav Karadžić posle tročasovnog zasedanja medijima, između ostalog rekao:

„Pitanje Nacionalnog stadiona je i dalje otvoreno. Beogradu je takav objekat potreban za Evropsko prvenstvo, ali i druge međunarodne utakmice. Trenutno je realnije je da se stadioni Crvene zvezde i Partizana rekonstruišu nego da se gradi novi“.

Karadžić je tako obeležio prvu godišnjicu nastanka mita o Nacionalnom stadionu u Srba.

Godinu i po dana kasnije (oktobar 2015.), privi put se i politički vrh oglašava na ovu temu. Fudbalska reprezentacija Srbije okupila se u Kući fudbala u Staroj Pazovi, a posle pobede nad Albanijom u Elbasanu i pred duel sa Portugalijom, reprezentativce je posetio Aleksandar Vučić, tada na funkciji premijera Srbije.

Gledano sa strane, kao kada na konferenciji za medije čujete pitanje za koje ste sigurni da je „naručeno“, Nemanja Matić je upitao premijera „kada ćemo da dobijemo Nacionalni stadion“?.

„Ne znam da li može da se preuredi Zvezdin ili Partizanov stadion, ali tu bi bilo svađe. Tih 150 miliona bi bilo dobro trošenje novca i nisu bačene pare. FSS mora da spremi rešenje“, rekao je Vučić i naglasio da novi stadion mora da bude najbolji u regionu i da prima 50 ili 60.000 ljudi.

Tradicionalno o stadionu

Samo četiri metra iznad zemlje

Već u martu 2016. tadašnji savetnik za strateške projekte Vladimir Kravčuk najavio je da će Nacionalni stadion, kapaciteta 50.000 mesta i vredan 150 miliona evra biti izgrađen u Zemunu, odnosno na lokaciji Laudenov šanac. U tu cenu, kako je tada rekao Kravčuk, ući će i sve ono što UEFA i FIFA navode u svojim propisima – prateći moderni objekti, hoteli, poslovni objekti. Čekala se građevinska dozvola, ali je savetnik za strateške poslove završetak radova najavio za „između šest i deset meseci“.

„Prva faza će obuhvatati izgradnju samog stadiona. Drugi i treći deo radova će se ticati izgradnje lokala koji bi se kasnije izdavali. Milan Korica je napravio plan izgradnje po uzoru na svetske stadione, a video ih je mnogo. Čak je neke u Africi i gradio“, rekao je tada Kravčuk uz objašnjenje da je ova lokacija sjajna (te da mu nije jasno kako se niko pre toga nije setio) zbog blizine autoputa, aerodroma, te same lokacije „široke 100 do 200 metara, dugačke 1.500 metara i dubine 25 metara, a stadion bi bio samo desetak metara iznad zemlje“.

„Ispod njega bi bila tri ili četiri nivoa prostora za parking. Pošto je stadion ispod zemlje, imali bismo prirodno termalno grejanje od 14 stepeni“.

Zvučalo je kao ok plan. Ok, zvučalo je kao plan.

Pare nisu problem, zadužićemo se

Godinu dana kasnije, dakle mnogo više od „šest do deset meseci“ za koliko je bio najavljen završetak radova koji nikada nisu počeli, u aprilu 2017. generalni sekretar FSS Jovan Šurbatović najavio je početak izgradnje Nacionalnog stadiona za kraj 2017. ili početak 2018. godine. Lokacija – nepoznata.

„Počećemo, nadam se, krajem ove godine ili početkom sledeće sa izgradnjom Nacionalnog stadiona. U toku su ubrzane pripreme na projektu. Imamo izuzetno dobru saradnju sa Ministartsvom omladine i sporta, kao i sa drugim resornim ministarstvima. Trenutno tražimo pogodnu lokaciju i mislim da ćemo uskoro uz pomoć UEFA i FIFA doći do projekta novog stadiona“, rekao je Šurbatović.

Rekao je Šurbatović i da će uz stadion biti izgrađena i Administrativna kuća fudbala, da se sa projektom daleko odmaklo te da je idejno rešenje već spremno i da bi sve zajedno trebalo da bude građeno u Novom Beogradu.

Kapacitet imaginarnog stadiona sada je povećan na 55.000 mesta.

U avgustu 2017. godine tadašnji predsednik FSS Slaviša Kokeza ponovio je najave svog genseka.

„Ono što bi moglo da se očekuje jeste možda nešto slično stadionu Espanjola, ali sa malo većim kapacitetom i brojem sedišta. Tako bismo mogli da dobijemo organizaciju velikih takmičenja poput finala Lige Evrope ili Lige šampiona, za koje morate da ispunite određene standarde. Očekujem da nam ljudi iz UEFA u narednih 15-20 dana pošalju projektante koji su pravili stadione širom Evrope i koji će nam pomoći da odredimo lokaciju. Plan je da izgradnja počne tokom 2018. i da Srbija dobije Nacionalni stadion krajem 2020. godine“.

Dakle, da nam neko pošalje projektante, da dobijemo stadion do kraja 2020. A lokacija? Kokeza je tada rekao da će lokaciju odrediti UEFA (realno, malo šta je logičnije od toga da ti gost određuje koju ćeš sobu urediti kao gostinjsku)?!

„Razmatramo više lokacija. Mogu samo jednu da otkrijem. To je Makiško polje, odnosno veliki prostor koji se pruža posle nadvožnjaka za Čukaričku padinu. Ipak, projektanti iz UEFA odrediće koja lokacija ispunjava standard“.

Da pređemo na sledeću godinu – vreme radnje jul 2018. godine. Cena je ostala ista (150 miliona), kapacitet se povećao za još 5.000 mesta – dakle na 60.000, a promenila se i lokacija pa je tada pomenuta Ostružnica.

Uz Slavišu Kokezu sa fotografija se tih dana smešio ministar finansija Siniša Mali. I niko više nije slao projektante već je Mali najavio da će za izgradnju biti zadužena kompanija „Fenwick Iribarren Arhitects“, a umesto finansijske pomoći UEFA prešli smo na podatak da će najvećim delom novac za gradnju obezbediti država Srbija.

„To nije samo izgradnja stadiona, već ulaganje u sportsku infrastrukturu. Nema razloga da Srbija ne bude domaćin nekog evropskog ili svetskog prvenstva. Tako ćemo zemlju promovisati na lepši način i privući turiste“, kazao je Mali.

FSS

U oktobru iste godine – novi zaokret. Ne Ostružnica, već Surčin.

„Nacionalni stadion biće izgrađen na teritoriji gradske opštine Surčin, a lokacija predviđena za gradnju prošla je prve provere nadležnih organa. Ministarstvo zaštite životne sredine dalo je ‘pozitivno mišljenje na Predlog odluke o izradi strateške procene uticaja Prostornog plana posebne nemane Nacionalnog fudbalskog stadiona’. Fudbalski savez je još ranije raspisao tender za kupovinu velikog placa na teritoriji opštine Novi Beograd na kome će biti izgrađene i prostorije Saveza. Još uvek nije poznato kada će početi izgradnja Nacionalnog stadiona, ali ono što se zna je da Fudbalski savez još od ranije ima obezbeđen novac“, glasila je tada vest na ovu temu.

Let iznad orlovog Mundijala

Već koliko 2. novembra 2018. slušali smo megalomanske planove da sa Bugarskom, Rumunijom i Grčkom Srbija istakne kandidaturu za organizaciju Mundijala. (Mala napomena nameće se na ovu temu od koje se nikada zvanično nije odustalo – rokovi za podnošenje pisma o nameri za organizaciju šampionata Evrope i sveta o kojima se ovde pisalo isteći će u drugoj polovini 2022. godine.)

Rekao je to predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a predsednik FSS Slaviša Kokeza dočekao je nabačenu loptu sa mnogo zadovoljstva:

„Odlično je da se na tako visokom državničkom nivou između predsednika Srbije i premijera Bugarske, Rumunije i Grčke razgovaralo o fudbalu, a još je veći plus što se govorilo o kandidaturi sa Svetsko prvenstvo 2030. i Evopsko prvenstvo 2028. godine. Siguran sam da će država Srbija na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i Fudbalski savez Srbije učiniti maksimum da se dobije organizacija i da se što bolje pripremi kandidatura“, rekao je Kokeza i najavio ne samo izgradnju Nacionalnog stadiona već „još tri, četiri stadiona“.

Valjda da nam se nađe…

Ah, ta korona

Lansirajmo se sada u 1. jun 2020. godine. Uveliko su kružile fotografije onoga što bi trebalo da bude Nacionalni stadion kada je stigla vest da je Tender za izradu dokumentacije za dizajn novog nacionalnog fudbalskog stadiona u Srbiji je poništen.

U to vreme još uvek smo se držali kapaciteta od 60.000, ali je cena sada bila 250 miliona, dva puta već određivana Budžetom za ovu namenu. Nikada za to i potrošena.

Da je novac obezbeđen tvrdio je ministar finansija Siniša Mali krajem 2019. godine. Kako je rekao, u budžetu za 2020. novac je već opredeljen. Ispostavilo se, međutim, da je budžetom predviđeno zaduživanje zbog izgradnje stadiona. Odgovarajući na kritike da je nelogično uzimanje kredita za izgradnju nacionalnog stadiona, Siniša Mali je ulaganje opravdavao time da neće biti građen samo stadion već ceo kompleks koji će se zvati „Stadion city”.

Kancelarija Programa ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), za potrebe Vlade Srbije, raspisala je 25. oktobra 2019. godine tender za prikupljanje ponuda za izradu Tehničke dokumentacije za izgradnju novog Nacionalnog fudbalskog stadiona. Prethodno je, u junu, Vlada formirala i Radnu grupu za praćenje realizacije projekta ‘Izgradnja Nacionalnog fudbalskog stadiona, sa pratećim sadržajima’. Za predsednika je imenovan ministar sporta Vanja Udovičić, a za njegovog zamenika ministar finansija Siniša Mali.

Nijedno od ova dva ministarstva novinarima nije dostavljalo informacije o tome da li je ulaganje od 250 miliona evra, što je svota za koju je Srbija trebalo da se zaduži za gradnju Nacionalnog stadiona, opravdano.

Milioni, mili moji

Kako su se uspesi reprezentacije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Kataru nizali (pa i kuliminirali istorijskom pobedom u Lisabonu) ponovo smo se vratili bajkama o Nacionalnom stadionu pa tako stižemo do oktobra 2021.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture oglasilo je 1. oktobra javni uvid u Nacrt prostornog plana područja posebne namene Nacionalnog fudbalskog stadiona i izveštaj o strateškoj proceni uticaja prostornog plana područja posebne namene Nacionalnog fudbalskog stadiona na životnu sredinu. Koncepcija Prostornog plana je, kako se navodi, zasnovana na viziji Nacionalnog fudbalskog stadiona kao strateškog objekta za razvoj sporta i sportske infrastrukture u Republici Srbiji.

To, kako se ističe, podrazumeva da planirani objekat mora ispunjavati sve kriterijume i standarde koje propisuju međunarodne fudbalske organizacije FIFA i UEFA, a odnose se na minimum kategoriju 4, sve u cilju odigravanje velikih i značajnih međunarodnih utakmica kao što su finalni mečevi evropskog i svetskog prvenstva i klupskih takmičenja (Liga šampiona i Liga Evrope).

Povezano

Podseća se i da je zaključkom Vlade Republike Srbije iz 2018. godine, precizirano da kapacitet Nacionalnog fudbalskog stadiona bude od 55.000 do 60.000 posetilaca.

„Prostornim planom je planirano da kapacitet stadiona bude 52.000 mesta, uz mogućnost obezbeđivanja dodatnih 8.000 privremenih (pomoćnih) mesta radi ispunjavanja kriterijuma koje propisuju FIFA i UEFA za velike i značajne fudbalske događaje“, stoji u Nacrtu prostornog plana.

Istog dana je na ovu temu govorio i selektor Dragan Stojković.

„Nacionalni ili kako god da se zove taj stadion je neophodan našem fudbalu. Videli ste i sami na kakvim stadionima se igra ne samo u Evropi, nego i u regionu. Mi trenutno zaostajemo za njima. Sadašnji plan je da stadion bude gotov do najkasnije 2025. godine. Uz to FSS je u potrazi za mestom gde bi izgradio administrativni centar, koji mu je potreban kako bi ispunili UEFA standarde baš kao i stadion. Koliko sam upoznat novca za to ima, ali treba vremena dok se nađe prostor koji ispunjava uslove“.

Dakle, u selektorovoj verziji pare nisu problem, ali sada se ponovo vraćamo na početak i to da lokacije nema. Šta je sa celom pričom o Surčinu koji pričaju bukvalno svi drugi koji se ovom temom pozvani i nepozvani bave, to baš i nije jasno. U pres centru u Staroj Pazovi tog dana nije sedeo niko ko se tog dana setio da na (naizgled) „ugovoreno“ pitanje o izgradnji stadiona, možda ne daj bože, postavi i potpitanje.

Predsednik Aleksandar Vučić čak nam je i objasnio da izmene Zakona o eksproprijaciji, zbog kojih su ljudi (između ostalog) danima blokirali saobraćaj u gradovima širom Srbije, nema mnogo veze sa borborm protiv rudnika litijuma i Rio Tinta već da je Vlada Zakon o eksproprijaciji menjala zbog Nacionalnog stadiona i zbog izgradnje neophodne infrastrukture od Novog Beograda do Surčina.

I tako, na osmu godišnjicu početka priča o Nacionalnom stadionu, gradnja nije počela, projekat nikada nismo videli (iako nam je predsednik rekao da će tu biti nekih lepih, ali skupih, drvenih tribina i konstrukcija), ali imamo novi plan. Prema tom planu, zabeleženom u Zakonu o budžetu za 2022. godinu, u delu propisanih planova kapitalnih investicija za naredne tri godine stoji sledeće:

U narednoj godini (2022.) za Nacionalni stadion biće potrošeno 60 miliona evra, u 2023. godini još 194 miliona, a u 2024. dodatnih 160 miliona. Dakle ne 150 miliona, ne ni 250 miliona već 418 miliona evra.

Ceo kompleks planiran je na 114 hektara u Surčinu kod obilaznice oko Beograda, između petlje Surčin-jug i petlje Ostružnica. (Dakle, samo niko nije javio selektoru da lokacija postoji).

Prema ovom planu, na 31,8 hektara nići će Nacionalni stadion, a na 14,8 hektara prateći sportski objekti. Na 3,8 hektara biće infrastrukturni objekti i oko 7,5 hektara se odnosi na vodnu površinu, odnosno kanal Galovica koji će biti iskorišćen za skupljanje voda.

Tu su i komercijalni sadržaji kao što su poslovni i kancelarijski prostor, kongresni prostor, prodavnice suvenira i sportske opreme, tržni centar, saloni zabave, restorani, kafeterije…

U planu je produžetak gradske železnice do ovog kompleksa, povezivanje putem sa aerodromom ‘Nikola Tesla’, kao i izgradnja ostale komunalne infarstrukture, međutim nije najjasnije šta sve precizno ulazi u ovu sumu i da li je ona uopšte i konačna (a verovatno nije, jer nas tome uče iskustva svoh koji su u poslednjoj deceniji gradili stadione).

„Ovaj iznos od 418 miliona evra verovatno uključuje i celu infrastrukturu i saobraćajnice. Ono što je važno, ne samo kod ovog projekta, je da treba dati javnosti na uvid analizu projekta, koliko bi koštalo, kakva je ekonomska isplativost, koje su koristi za društvo. Po zakonu je Vlada obavezna da za projekte vrednosti preko pet miliona evra radi procene. Velike sume su odvojene za investicije i te analize su potrebne i da se mogu projekti uporediti i utvrditi zašto nešto ima prioritet, a ne nešto drugo. Bez te analize, ovako na prvi pogled deluje da bi komunalna infrastruktura i zaštita životne sredine trebalo da imaju veći prioritet od Nacionalnog stadiona“, rekao je ovim povodom predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.

Fudbalska reprezentacija Srbije
Pedja Milosavljevic/STARSPORT

Prioriteti, ipak, treba da se znaju

Sa analizom ili bez nje, sa prioritetom ili još bolje apsolutno bez njega (jer Srbi vole megalomanske priče), pričaćemo čini se o Nacionalnom stadionu i narednih godina. Najmanje do kraja 2025. za kada je postavljen novi rok za završetak gradnje u ovom momentu.

Zamislite kako će izgledati stadion od 50-60 hiljada mesta kada na njega dođe oko hiljadu klinaca sa besplatnom ulaznicom i poneka stotina entuzijasta.

Kažu zagovornici izgradnje ovog velelepnog kompleksa da nam je to potrebno i da to zaslužujemo. Da li zaista zaslužujemo da gledamo fudbal na praznom stadionu? Da li je to prioritet u priči o ozdravljenju najvažnije sporedne stvari na svetu u našoj zemlji? Šta će tačno rešiti jedan stadion?

Ako ništa drugo, vidimo se dogodine ispod SK jelke.

Komentari (14)

Vidi sve komentare

Najčitanije vesti - Blog ostalo