„Grba i ja nismo mogli da se čujemo od Čovića i Ražnatovića“

Blog ostalo 25. feb 202110:00 > 10:10 komentara
KK Mladost Zemun, Dragan Jakovljević
Dragan Jakovljević; Foto: ABA League/Dragana Stjepanović

Košarka je u Beograd stigla pre stotinak godina, odatle se uspešno raširila po celoj bivšoj Jugoslaviji, a pre šest decenija, krenula u osvajanje Evrope, sveta... Posle svih istorijskih potresa, u Srbiji se nastavilo sa pronalaženjem talenata, specifičnim trenerskim radom, reprezentativnim i klupskim uspesima. Ali, i sa praksom dovođenja stranaca, od simbolične do ozbiljne (četvoročlane) kvote. A zemlja košarke?

Ako nam talenti i dalje „iskaču“ na svakom ćošku, imamo (pre)više takmičenja mlađih kategorija, odličan trenerski kadar, koji samo što ne spava po dvoranama i usavršava po „klinikama“, zašto (po)nestaju plejmejkeri, pa i visoki igrači? Kakav kvalitet donose strana pojačanja u Košarkaškoj ligi Srbije, ovoga puta ostavljamo po strani kvintet u ABA1, ako većina trenera tvrdi da su duplo jeftiniji od domaćih igrača? Jesu li to srpski klubovi dovoljno bogati da kupuju jeftino? Ili će nam najbolji juniori, u takvim okolnostima, još brže, uz menadžersko-roditeljski mig, otrčati preko granice? Na ova i slična pitanja, koja „dube“ nacionalne basket rupe, pokušavaju da odgovore oni sa klupa KLS.

Povezane vesti

Mladost je lider domaćeg prvenstva i, najvećeg broja stranaca, četiri plus jedan, gotovo ispunjenog „bonusa“, s obzirom na još jedno (upražnjeno) mesto za eventualnog „nosioca“ srpskog pasoša. Za Amerikancem, Tomasom Drekselom, 24-godišnjim bekom, pola lige priznaje da pati, apostrofirajući da je „to ono pravo“. A najbolji odnos cene i kvaliteta, očitava se i u statističkim parametrima, prvi strelac (22.5) i skakač (6.8). U zemunskom klubu je i njegov zemljak, Lamar Mičel (plej, 32), solidan asistent, uz Nigerijca Martinsa Igbanu (24, krilo), Francuza Stefana Gombola (24, krilo) i mladog Gambijca Ozono Sara (19, krilo), koji je „domaći“ pošto je dobio srpsko državljanstvo.

„Sad se diže prašina zbog stranaca, a trebalo bi da se krene od uzroka, a ne posledica. Kada smo Grba (Goran Grbović) i ja, još pre pet godina upozoravali na ovakvu pojavu, nismo mogli skoro nigde da se čujemo od Nebojše Čovića i Miška Ražnatovića. Pa, evo stranaca, igraju. Kao prvo, Amerikanci su jeftiniji od srpskih igrača. I to 30 do 40 odsto, nije baš to mala razlika. Kao što nije isto da li strani košarkaši imaju 30 i „kusur“ godina ili je reč o mlađem godištu. Trudim se da u Mladost dovodim mlađi kadar, kao što su to nekada radili Partizan ili Taukeramika (Baskonija). Maksimalno radim na unapređenju mladih stranaca, to je onda obostrana korist, individualna i klupska. Pa, nije ovo poslednje Alajbegova slama,“ priča za Sport klub Dragan Jakovljević, trener Mladosti.

Srčani stručnjak, koji uglavnom ne brine koliko će se njegovi odgovori dopasti, nastavlja:

Kad jednom uđu, teško izlaze

„Juniorski reprezentativac Mladosti, Matija Belić, ima samo 17 godina i kod mene igra u proseku 25 minuta. Ponosan sam zbog toga. Kao i činjenice da sam se još na EŠ 2015. godine, ubeđivao sa mnogim srpskim basket poslenicima oko stranih pojačanja. Čvrsto sam bio protiv, ali nije imao ko da me sasluša. A kada jednom uđu u ovu ligu, kako da ih izbaciš. Postane nemoguća misija,“ kaže Jakovljević.

„Trebalo bi da se zamislimo i zašto srpski košarkaši više nisu navikli da puno rade, za razliku od stranaca, koji ovde dolaze već naučeni da u dvorani provode najmanje po pet, šest sati. A naši imaju otpor ako se trening produži. Sve se svodi na taktički deo za trenutne rezultate, a beže od doterivanja elementarnih osnova, a gde je i sve ostalo… Ja bih to nazvao opasno lošim odnosom prema radu, usavršavanju. A da bi uigrali šestoricu, potrebno vam je pola godine. Sve ima svoje, ni pojavljivanje ovih stranih pojačanja u KLS nije slučajno, ni od juče. Pokušavam da navedem tek neki uzrok zašto nam se ovo „dešava“ u Srbiji.“

Pokušavajući da opravda uvoz „strane robe“, strateg Mladosti navodi ekonomsko-političke neminovnosti kao jedan od razloga.

„Ako odobravamo i želimo da naši košarkaši igraju u poznatim evropskim ili NBA klubovima, ne možemo da zaustavimo „protok“ u suprotnom smeru. Pa, jel’ idemo ka EU, ako tražimo paritet, kako da zabranimo da klubovi angažuju strance. Ako bi nešto trebalo zabraniti onda su to stranci u mlađim kategorijama. Pa, dozvoljena su četvorica, a sve je to ranije uveo Čović zbog FMP akademije. Koliko tek ima Gruzina, Ukrajinaca, Rumuna… Mi nemamo strance u B ligi i srpskim ligama. Zar to nije dovoljno prostora za mlade igrače. Naš Matija Belić je igrao Prvu srpsku ligu sa 15 godina, a Crvena zvezda i Partizan nemaju mlade timove.“

KK Mladost Zemun
ABA League/Dragana Stjepanović

Jakovljević je prava adresa i za pitanje o mlađim klupskim kategorijama, uzrastom sa kojim se uspešno bavio bezmalo dve decenije, uglavnom u Žitku, ali i Crvenoj zvezdi.

„Mladost ima saradnju sa KK Žitkom (Petar Živojinović), članom Srpske lige, kome ustupamo košarkaše na pozajmicu. Nešto slično radi Mega sa OKK Beogradom (primer Mušikića). Ne mogu strana pojačanja negativno da utiču na razvoj klinaca, niti im zauzimaju prostor. Uvek presudi kvalitet, a ne pasoš. Pa i Dejan Bodiroga je negde i nekada bio stranac,“ zaključuje kouč kluba iz Zemuna.

Mora tržišno da se razmišlja

„Svi stranci u Mladosti, sa izuzetkom Amerikanca Mičela, imaju višegodišnje ugovore. Onda jednog dana, klub može da bude u prilici da ih proda, ostvari neku zaradu. Mora i tržišno da se razmišlja, da klub bude samoodrživ. Jeste država pomogla sa pet miliona dinara po klubu Košarkaške lige Srbije, zbog situacije sa koronom, igranja bez publike… Bio je to jedini način da kompenzujemo deo klupskog budžeta, nije lako živeti i takmičiti se u ovakvim uslovima,“ priznaje trener Mladosti Jakovljević.

Kada je uspeo da rezultatski stabilizuje Vršac, onda Vladimir Lučić već mirnije može i o strancima pod obručima KLS. Ne toliko o jedinoj klupskoj lasti zvanoj Piterson Džerom (31, centar), koliko generalno o sve prisutnijoj tendenciji.

„Nemam ništa protiv stranih pojačanja, ali da broj bude podnošljiv, jedan ili dvojica, a što je još važnije, u celoj priči, da donose prednost, koja omogućava korak više za klubove, poput plasmana u ABA2 ligu. I, da naši klinci napreduju uz takve igrače. A gomilati strance, u ovoj našoj ligi, ma to je čista glupost,“ direktno će Lučić za Sport klub.

Rođeni Čačanin jeste košarkaški (igrački) prohodao kraj Morave, ali se trenerski kalio, stekavši korisno iskustvo, kraj Đetinje, do uvodnih kola tekuće sezone.

„Radio sam tri godine u užičkoj Slobodi i sa, tada jednom od najmlađih ekipa, prosečno 2000. godište, bili smo drugi u KLS, malo li je… Znači, nije dovođenje stranaca osnovni preduslov dobrih rezultata. Nemojmo da se opredeljujemo za igrače iz daleka sumnjivog kvaliteta, koji prve minute na evropskim parketima prave baš kod nas. A gde su četiri, pet meseci neophodnih da se adaptiraju. Pa, ako su još istog kvaliteta kao domaći, to je suludo.“

Vladimir Lučić
Print screen

Da li širom otvorena vrata za strana pojačanja mogu da utiču, u bližoj budućnosti, na nacionalni reprezentativni potencijal?

„Bojim se da se ova praksa već odražava na rezultate mlađih selekcija. Kada se u bližoj prošlosti desilo da jedna muška klinačka selekcija završi u B diviziji kao pretprošlog leta. To je već alarm za uzbunu svima onima koji misle dobro srpskoj košarci. Ja nikako nisam za veliki broj mladih stranaca u ovdašnjim klubovima. Imam iskustvo u radu sa takvim igračima, sa kojima morate da radite elementarne stvari, dok oni igraju isključivo za ličnu statistiku. Klub ih obično potpiše na sezonu, pa, niti imaju šansu da naprave rezultat, niti da naplate obeštećenje u slučaju njihovog odlaska. Takav trend uzrokuje i sve slabije rezultate mlađih reprezentativnih selekcija. Ja sam od onih trenera, koji vole da rade i daju šansu talentovanim klincima. Ako se „otvorimo“ i za mlade iz inostranstva, bez obzira na njihov kvalitet, zauzimaju mesto našoj deci, a to donosi posledice za nacionalne kategorije.“

Neću da budem „džeparoš“

„Najveći propust u Vršcu nisu rezultati prvog tima, posebno u poređenju sa erom Hemofarma, nego što klub praktično nema mlađe kategorije. Kao što moj uspeh u Slobodi nije plasman u ABA2 ligu, već što sam ostavio respektabilne kadetske i juniorske ekipe, koji su u vrhu jedinstvenih liga. Ako ostanem duže pod Bregom, prvi zadatak će mi biti oživljavanje mlađih klupskih kategorija, pa tek onda ambicije seniorske ekipe. Da klub opet bude predvodnik, kao nekada, u radu sa mladim asovima. I nije tačno da je novac presudan za takve aktivnosti. Jeste važan, ali ispred su rad, posvećenost i strpljenje. Da biste nešto napravili, ne možete da budete „džeparoš“ što bi rekao legendarni Stepi (Milovan Stepandić). Sezona u nekom klubu i, kidaj. Ni u Srbiji, ni u inostranstvu (Rumunija, Austrija), nikada u istom klubu nisam radio kraće od tri godine,“ otkriva Vladimir Lučić.

Sumirajući temu stranaca, strateg Vršca pragmatično zaključuje:

„Situacija u KLS nije sjajna, iako je sezona kvalitativno jača u odnosu na 2019/20. Pandemija korone je uticala da izvestan broj kvalitetnih domaćih igrača ne ode u inostranstvo, a i mnogi stranci su završili u Srbiji iz istog razloga, ali… Pojačajte se sa, primera radi, i sa dva Amerikanca, kao Vršac, dok je u timu bio i Divon Dženkins, ali dajte šansu i nekom mladom talentu. Kao što je kod nas Bogdan Nedeljković (krilo, 2000. godište), koji je stigao iz Mege. Borba protiv prevelikog broja stranih pojačanja je i da se više i bolje trenira, ako treba, ne izlazi iz dvorane, plus strpljenje. Šta rešava i plasman u ABA2 ligu, ako odustanemo od izvornog, temeljnog, ma svega onoga što je donosilo napredak srpskoj košarci,“ nema dilemu Lučić.

Strana pojačanja nisu mimoišla ni jugoistok Srbije. U KK Pirot je, na početku sezone, aterirao Demonte Flenigen (krilo, 1993), ali se nije dugo zadržao. Australijanac Vankateš Džojs (krilo, 1995) bi trebalo da „izdrži“ do kraja sezone i, pomogne u borbi za opstanak.

„Igrače delim na dobre i one druge, a nikad nisam bio protiv ovih prvih. Poenta ove priče je da solidni domaći košarkaši odlaze za veće ugovore logično, u Slovačku, Rumuniju, Mađarsku… Oni koji to ne urade, skuplji su od stranaca. Razlika zna da bude i po 1.000 evra na mesečnom nivou. Priznaćete da to nije zanemarljivo u skromnim budžetima većine ligaša. Zato smo na neki način prinuđeni da pravimo posao sa strancima, ali… Ne bi bilo ništa strašno da uvozimo kvalitetne igrače, ali u većini slučajeva to nije zavidan nivo,“ nije Filip Soček jedini, koji iskreno progovara o stranom „potencijalu“ na srpskim parketima.

Jedan od najmlađih trenera u KLS, otkriva kako je u Pirotu završio jedan „kengur“.

„Pogodili smo sa Džojsom, a nismo pošto, poto tražili stranca, bez obzira na relativno oskudnu ponudu domaćeg tržišta, pa još usklađeno sa finansijskim mogućnostima Pirota. Hteo sam domaćeg igrača, bio u kontaktu sa šestoricom, sedmoricom, ali, svi su čekali inostrane ponude. Tu „utakmicu“ nismo mogli da dobijemo.“

Pričajući o „cenovniku“ domaćih i stranih košarkaša, Novosađanin podseća:

„Postoji i ona izreka da vrediš koliko si plaćen. Niko se ne ljuti na više cene srpskih igrača u odnosu na mnoge strance koji završe u KLS. Neki su zbog epidemije korone spustili cene, jer nisu mogli da nađu posao u susednim zemljama ili srednjoj Evropi, a neki je drže, nema govora da je spuste. Lično nisam za strance, ali godinama imamo odliv dobrih klupskih igrača u zemlje, koje nisu prva košarkaška liga, ali su platežno moćniji od srpskih klubova. Ako smo na taj način prisiljeni da dovodimo strance, dvojica bi bila sasvim dovoljna,“ kaže Soček.

Bilo i toga – najmlađi u Evropi

„Svojevremeno u Vojvodini, takmičili smo se u najvišem domaćem rangu, sa najmlađim sastavom u Evropi, sa prosečno 19,7 godina. Bili smo tada mlađi i od Mege. I svi momci su bili iz Novog Sada i okoline, ali grad nije prepoznao vrednost, pa su se svi razbežali na sve strane. U Pirotu, zbog borbe za opstanak seniora, ne stižem da se pozabavim mlađim kategorijama, neophodnim za razvoj kluba. Da oni najbolji jednog dana stignu do prvog tima, a kada prerastu KLS, mogu i dalje…“ realan je Soček.

U radnom kartonu sagovornika, pored klupa Meridiane, Spartaka, Vojvodine, trenutno Pirota, stoji i angažman sa mlađim reprezentativnim selekcijama. Kao pomoćni trener kadeta, ima evropsko srebro (2013) i svetsku bronzu (2014), kada je asistirao Vanji Guši.

„Idemo u lošem pravcu, ne toliko zbog angažmana stranaca, koliko u radu sa talentovanom decom. Sa njima bi trebalo da rade jako dobri i iskusni treneri, a sada je obrnuto. A sve je usko povezano sa egzistencijom. Razumem kolege, koji odlaze „trbuhom za kruhom“, ali bi morali da budemo pažljiviji sa najmlađim košarkašima. Problem neiskustva trenera nije nerešiv, naprotiv, ali bi morali da se bavimo strukom na pravi način. I još nešto, talenti nam mnogo rano odlaze iz Srbije. Po meni, donja granica bi trebala da bude 20 godina, nikako pre. Pokušavam da razumem i te mlade igrače, koji su u klubovima koji ne mogu da ponude adekvatne uslove za napredak, pa pakuju kofere. Uzimaju karte u jednom pravcu, često mnogo dalje i od Beograda, gde, inače, u nekoliko najpoznatijih klubova, za početak, završe najtalentovaniji klinci.“

Svi stranci KL Srbije

Sloboda: Igor Čvorović (CG,krilni centar, 25), Radomor Matović (CG, centar, 21); Zlatibor: Brendon Mekoj (SAD, centar 213 sm), Dejan Jeftić (BiH, 32), Darko Ostojić (CG, nisko krilo); Sloga: Filip Samojlović (CG, plej); Vojvodina: Balša Mirotić (CG, bek, 24); Napredak Aleksinac: Olin Karter (SAD, bek, 25), Dikson Dendre (SAD, centar, 29); Radnički Kragujevac: Merial Meding Pan (Australija, krilni centar, 21); Kolubara: Džad Halil (Liban, kombobek, 25); Dinamik: Akaj Mert (Turska, krilo, 21), Gregor Glas (Slovenija, krilni centar, 20), Saša Ciani (Slovenija, krilo 18), Bojan Tomašević (CG, krilo, 20); Novi Pazar: Kajran Meklur (SAD, plej, 25), Donald Patrik (SAD, plej, 29), Simeon Karter (SAD; centar 25); Metalac: Amar Mehić (BiH, krilni bek, 20); Tamiš: Brevin Pricl (SAD, krilo, 24), Džonatan Džordan (SAD, plej, 28); Mladost: Tomas Dreksel (SAD, bek), Lamar Mičel (SAD, plej, 32), Martins Igbanu (Nigerija, krilo, 24), Stafan Gombol (Francuska, krilo, 24), Ozono Sar (Gambija, krilo, 19); Vršac: Piterson Džerom
(SAD, 31, centar); Pirot: Vankateš Džojs (Australija, krilo, 26).

Strance nemaju jedino Dunav i OKK Beograd.

Komentari ()

Vidi sve komentare

Najčitanije vesti - Blog ostalo