Obeležila je sporstsko leto. Jovana Preković je osvojila zlato na Olimpijskim igrama u Tokiju i donela prvo najsjanije odličje u karateu za Srbiju u istoriji na najvećoj smotri svetskog sporta. Lako je moguće da bude i poslednje, jer ova drevna veština nije u programu Igara u Parizu 2024. godine.

Sa sjajnom devojkom iz Aranđelovca razgovarali smo o uspehu u Tokiju, dočeku u Beogradu i rodnom gradu i planovima za budućnost.

„Iako je prošlo više od mesec i po dana od zlatne medalje, i dalje mi sve deluje kao da se ne događa meni. Nekih stvari sam postala svesna tek kada sam došla kući. Doček u Beogradu na tom čuvenom balkonu, posle toga odlazak u Aranđelovac, gde je u 11 sati uveče trg bio pun. Kada sam videla sve te ljude, decu, shvatila sam značaj te zlatne olimpijske medalje. To je apsolutni vrhunac karijere svakog sportiste i drago mi je da sam se svrstala u odabrano društvo olimpijskih šampiona“, kaže Jovana na početku razgovora.

Jovanina zlatna priča se odigrala u jednom danu. Taj 6. avgustu 2021. godine biće zlatnim slovima upisan u istoriju srpskog karatea i sporta.

„Kada sam stigla u Tokio, mislila sam da će to biti takmičenje kao i svako drugo. Tako sam se i spremala. Međutim, već kada sam ušla u dvoranu, osetila se posebna atmosfera. Imala sam sa jedne strane veliki pritisak i opterećenje, ali sa druge i veliku želju da dođem do što boljeg plasmana“, priseća se Jovana.

Na putu do olimpijskog trona u kategoriji do 61 kilograma, reprezentativka Srbije imala je šest prepreka. Prvo je u grupi ostvarila sva četiri trijumfa i kao prva prošla među četiri najbolje.

„Iskreno najteži mi je bio prvi meč. Rivalka je bila devojka iz Maroka. Uvek mi treba neko vreme da se priviknem na ambijent, protivnice. Kada sam dobila prvu borbu, posle toga je sve bilo neuporedivo lakše. Došla sam u Japan rešena da osvojim zlato i stvarno nijednog trenutka nisam razmišljala o drugačijem ishodu“.

U polufinalu Jovana je bila bolja od Turkinje Čoban, da bi u finalu odlukom sudija srušila Kineskinju Jin.

„Nisam se zadovoljila time što sam ušla u polufinale i obezbedila medalju. To jednostavno nije moj način razmišljanja. Znala sam da ljudi u Srbiji ne poznaju toliko karate i pravila kako se osvaja poen, ali sam htela da kod mene vide fokus, želju i borbenost. Drago mi je što su to prepoznali. Osvojila sam zlato i mislim na pravi način predstavila ovaj sport, kojim se bavim od svoje pete godine“, u dahu govori Jovana.

Neposredno posle osvajanja zlata, Jovani Preković je ukazana velika čast od strane Olimpijskog komiteta Srbije.

„Određena sam da nosim zastavu Srbije na ceremoniji svečanog zatvaranja. Ne mogu da opišem koliko sam bila ponosna. Taj trenutak kada sam izašla na stadion i mahala našom zastavom je nešto što ostaje za ceo život. Kao i ta mogućnost da pozdravim narod sa balkona. Sve ono za šta sam radila ceo život, vredelo je zbog toga“.

Vrlo je moguće da će devojka iz Aranđelovca biti i jedina zlata medalja za Srbiju na Olimpijskim igrama u karateu u istoriji. Na Igrama u Parizu, karate nije olimpijska disciplina.

„Žao mi je, što je tako ispalo. Karate je sport, koji je rasprostranjen u celom svetu. Ne znam tačno koji su kriterijumi vodili ljude koji odlučuju o tome, koji će sport biti, a  koji neće u olimpijskom programu. Na te stvari nažalost ne mogu da utičem. Dobila sam priliku da učestvujem na najvećoj smotri svetskog sporta i popnem se na najvišu stepenicu postolja. Uspela sam da dođem do evropskog, svetskog i olimpijskog zlata. Više od toga ne može“, kaže Jovana Preković.

Ogroman doprinos Jovaninim uspesima dala je trener Roksanda Atanasov, koja je takođe na Master studijama na Fakultetu za sport.

„Ceo život smo zajedno. Pomogla mi je mnogo da se razvijem kao čovek, kao sportista. Sjajno se razumemo, tačno zna kada treba da mi nešto kaže, da me ohrabri. To mnogo znači. Uvek je tu za mene. Uostalom kao i kondicioni trener Dragan, roditelji, ljudi iz bliskog okruženja. Svi su oni delovi celine u kojoj svako ima svoju veoma važnu ulogu. Ne treba ni da govorim koliko sam im zahvalna na svemu što su uradili za mene“.

Zlatnu medalju na Igrama u Tokiju prati i velika popularnost u Srbiji.

„Sve to ima svoje i dobre i loše strane. Raduje me što sada više dece želi da ide na karate, što u meni na vide uzora. Međutim, nekada mi je teško da medijima izađem u susret i pored najbolje želje. Nadam se da neće ništa da mi zamere i da će imati razumevanja.“

Nije imala Jovana mnogo vremena za odmor. Do kraja godine je čeka još jedan veliki izazov.

„Svetsko prvenstvo u Dubaiju održaće se od 16. do 21. novembra. Jako sam motivisana. Konkurencija će biti otprilike ista kao i u Tokiju. Volela bih i sve ću učiniti da ishod bude isti kao u glavnom gradu Japana. Tek kada to završim, otići ću na kratak odmor u Abu Dabi“.