Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Europa Conference League
ULEB Evrokup
NBA
ABA League
Španija
Turkey TBL
Roland Garros
Wimbledon
ATP
WTA
US Open
Formula 1
MotoGP
WRC
Moto 2
Moto 3
Nama je Berti Fogts ostao u sećaju zbog antologijskih duela sa Draganom Džajićem na svetskim i evropskim šampionatima sedamdesetih godina, dok ga ceo fudbalski svet pamti kao prototip i obrazac idealnog defanzivnog fudbalera. Oličenje upornosti i odbrambenog igrača uvek spremnog na borbu. Nikad nije odustajao. Otuda i čuveni nadimak Terijer.
Legende Bundeslige
Nemci kažu da je upornost i osećaj večite borbe za život stekao zbog činjenice da je veoma mlad ostao bez roditelja. Imao je samo 12 godina kada mu je majka preminula od leukemije. Godinu kasnije ostao je i bez oca koga je izdalo srce.
Živeo je sa tetkom u skromnim uslovima. Bio je šegrt u fabrici metala i alata. Trčanje za loptom i igranje fudbala bili su beg od stvarnosti. Tu je našao svoju oazu i neki novi lepši svet. Ali morao je sam da se izbori za njega. Fizički nije bio jak, visok svega 1.68 m, znao je da može da opstane samo ako bude uporan i izdržljiv. Zato bi se, kad god bi izašao na teren, pretvarao u pravog ratnika.
Spada u grupu odabranih fudbalera koji su čitavu profesionalnu karijeru proveli u jednom klubu. Njemu su Borusija Menhengladbah i nekadašnji stadion Bekelberg bili sve.
Trener Vajsvajler očinska figura
Imao je sreće da je na početku karijere došao u ruke velikog trenera Henesa Vajsvajlera. Njegovi savremenici se sećaju da je zbog činjenice da je rano ostao bez oca, Vajsvajlera doživljavao kao očinsku figure.
Čuveni trener i fudbalski pedagog znao je da na pravi način iskoristi kvalitete Bertija Fogtsa. Učinio ga je jednim od najboljih odbrambenih fudbalera tog vremena.
I ne samo njega. Ždrepci, kako su zbog mladosti i velike srčanosti u igri nazivali fudbalere Borusije, postali su prava fudbalska sila u Nemačkoj. Jup Hajnkes, Ginter Necer, Rajner Bonhof, Uli Štilike, svako je na svoj način dao nemerljiv doprinos uspesima kluba. Među njima je Berti Fogts bio jedan od najpouzdanijih, kasnije i dugogodišnji kapiten. Čak 14 sezona je nosio dres Borusije Menhengladbah. Rekorder je kluba sa 419 odigranih utakmica.
Učestvovao je u osvajanju svih pet bundesligaških titula (1971, 1972, 1975, 1976, 1977), jednog Kupa Nemačke (1973) i dva Kupa UEFA (1975, 1979). Pamti se i finale Kupa šampiona 1977. godine protiv Liverpula.
Devet puta u Timu godine
Čak devet puta se našao u Timu godine Bundeslige, a ušao je u istoriju Menhengladbaha kao prvi igrač ovog kluba koji je izabran za Fudbalera godine u svojoj zemlji. To mu je uspelo 1971, godinu dana pre nego što će ga na pijedestalu zameniti klupski drug Ginter Necer.
Jedan je od retkih defanzivnih fudbalera, ne računajući neprikosnovenog Kajzera Franca Bekenabuera, izabran za najboljeg fudbalera Nemačke. Fogtsu je to pošlo za rukom čak dva puta. Uspeh je ponovio 1979. godine u oproštajnoj sezoni kada je sa Borusijom osvojio Kup UEFA u nezaboravnom dvomeču sa Crvenom zvezdom – 1:1 u Beogradu i 1:0 u Diseldorfu nakon poklon penala sudije Mikelotija.
Kao kapiten Borusije sportski je tada čestitao crveno-belima na nesrećno izgubljenom finalu.
Nezaboravni dueli sa Džajićem
Podjednako sa klupskom, imao je uspešnu i reprezentativnu karijeru. Zajedno sa dvojicom legendi Bajerna, Francom Bekenbauerom i Paulom Brajtnerpom, godinama je činio nezamenjivi defanzivni bedem u reprezentaciju tadašnje Zapadne Nemačke.
Osvojio je Svetsko prvenstvo 1974. u Minhenu i igrao finale Evropskog šampionata 1976. u Beogradu. Otuda i nezaboravni dueli sa Draganom Džajićem. Ukupno je 98 puta oblačio nacionalni dres.
Trenersku karijeru počeo je u Nemačkom fudbalskom Savezu odmah pošto je okačio kopačke 1979.
Godinama je brinuo o mladoj reprezentaciji, sve dok 1990. nije nasledio Franca Bakenbauera u ulozi selektora A tima. Ukupno je osam godina predvodio nacionalni tim Nemačke. Najveći uspeh mu je titula Prvaka Evrope osvojena 1996. godine u Engleskoj.
Kasnije je jednu sezonu bio trener Bajera iz Leverkuzena, a onda nastavio sa selektorovanjem. Vodio je reprezentacije Kuvajta, Škotske, Nigerije i Azerbejdžana.
Imao je zavidnu trenersku karijeru, ali će ga svi pamtiti kao odličnog odbrambenog igrača. Bio je uporan borac za koga nije bilo izgubljene lopte. Pravi fudbalski Terijer.
Debi protiv Jugoslavije
Zanimljivo je da je Berti Fogts za reprezentaciju Zapadne Nemačke debitovao protiv – Jugoslavije!
Bilo je to 3. maja 1967. godine u kvalifikacijama za Prvenstvo Evrope 1968. u Italiji. Meč je igran na beogradskoj Marakani, pobedila je Jugoslavija 1:0 golom Josipa Skoblara. Tadašnji golgeter OFK Beograda će nekoliko meseci kasnije zaigrati u Bundesligi u dresu Hanovera.
Za Nemce su tada još igrali Sep Majer, Franc Bekenbauer, Gerd Miler, Volfgang Overat…
Sastav Jugoslavije: Ilija Pantelić, Mirsad Fazlagić, Fahrudin Jusufi, Marijan Brnčić, Branko Rašović, Dragan Holcer, Vojislav Melić, Radoslav Bečejac, Mustafa Hasanagić, Josip Skoblar, Dragan Džajić.
Selektori su bili Rajko Mitić i Helmut Šen.
Komentari ()
Vidi sve komentare