Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Europa Conference League
Mundobasket 2023
ULEB Evrokup
NBA
ABA League
Španija
US Open
Wimbledon
Roland Garros
ATP
WTA
MotoGP
WRC
Moto 2
Moto 3
Formula 1
Đula Lorant je kao fudbaler postao legenda u rodnoj Mađarskoj. Tu je počeo i kao trener, a u toj ulozi najveći trag ostavio je u Nemačkoj, gde je predvodio čak sedam bundesligaša. Trenirao je i najvećeg među njima, minhenski Bajern, ali je ne svojom krivicom neslavno ušao u istoriju bavarskog velikana.
Legende Bundeslige
Rođen je malom mađarskom gradu Kesegu. Njegov otac bio je policajac, kao dobrovoljac borio se u Drugom svetskom ratu. Đula je sa samo 16 godina postao profesionalni fudbaler, paralelno je studirao ekonomiju na Univerzitetu. Kao fudbaler bio je defanzivac i igrač sredine terena, igrao je za nekoliko mađarskih i rumunskih klubova. Najpoznatiji su UTA Arad, Vašaš i Honved.
Posle Drugog svetskog rata zaigrao je i za reprezentaciju Mađarske, bio je član čuvene “Lake Konjice”, koju je predvodio slavni Ferenc Puškaš pod vođstvom selektora Gustava Sebeša.
Đula Lorant bio je u timu “Moćnih Mađara”, koji su ’52 osvojili olimpijsko zlato protiv Jugoslavije u Helsinkiju i dve godine kasnije nesrećno izgubili finale Svetskog prvenstva u Bernu od tadašnje Zapadne Nemačke.
Nakon što je završio igračku karijeru trenirao je Honved i Debrecin, a onda krenuo za Nemačku. Na budesligaškoj sceni debitovao je u sezoni 1965/66 kao trener Kajzerslauterna. Ovaj klub vodio je u dva navrata, a zatim je u elitnom nemačkom rangu trenirao još Duizburg, Keln i Kikers iz Ofenbaha pre nego što je 1975. godine otišao u Grčku i tamo preuzeo PAOK iz Soluna. Iste sezone ovom klubu je doneo istorijsku prvu titulu prvaka Grčke.
Đuli Lorantu je to ostao jedini osvojen trofej u trenerskoj karijeri, ali mu je pomogao da se na velika vrata vrati u Bundesligu i potpiše ugovor sa Ajntrahtom iz Frankfurta. Na Valdstadionu je potpuno opravdao očekivanja, iako je debitovao porazom od Verdera novembra ‘76.
Iz tog perioda postoji anedgoda koju je ispričao Dragoslav Stepanović, u to vreme fudbaler Ajntrahta. Lorant je posle poraza u Bremenu održao sastanak i rekao igračima da budu više koncentrisani jer bi svaki bod i svaki gol mogao da ih udalji od titule. Igrači su krišom počeli da mu se smeju, jedino se Stepanović nije smejao jer u to vreme još uvek nije dobro razumeo nemački jezik.
Međutim, Lorant nije pogrešio. Tim Ajntrahta u kome su prve zvezde bili nemački asovi Bernd Helcenbajn i Jirgen Grabovski počeo je da igra sjajno i ređa pobede. Između ostalih savladao je i Bajern usred Minhena sa 3:0 i na kraju prvenstva imao je samo dva boda manje od šampiona Borusije.
Stepanović je ispričao da je upravo zahvaljujući Lorantu počeo da se interesuje za trenerski posao. Zapisivao bi sve što su radili na treninzima i jednog dana kad je i sam postao trener te vežbe je primenjivao ili ih prilagođavao novom vremenu.
U međuvremenu, sledeće sezone dogodilo se nešto potpuno neobično i neočekivano. Bajern kao trostruki uzastopni prvak Evrope, u oktobru i novembru ’77 doživljava sedam uzastopnih poraza u zvaničnim utakmicama u Nemačkoj, od kojih poslednja dva upravo od Ajntrahta. Oba u Frankfurtu i oba sa po 4:0 i to u rasponu od samo nedelju dana – prvo u Kupe Nemačke, onda i u Bundesligi. Bajern se u tom trenutku nalazio u zoni ispadanja, a onda je samo nekoliko dana kasnije za trenera doveo upravo Đulu Loranta iz Ajntrahta, dok je klub iz Frankfurta angažovao smenjenog trenera Bajerna “profesora fudbala” Detmara Kramera!
Bajern je na kraju završio sezonu kao 12. na tabeli što je do danas najgori plasman ovog slavnog kluba u istoriji Bundeslige. Lorant je tako povezan sa ovim neuspehom, a zapravo je pomogao Bavarcima da ne ispadnu iz lige.
Ali nije baš ni da mu je išlo mnogo dobro. Ostao je u Minhenu i narednu sezonu da bi dobio otkaz otprilike u isto vreme kada je godinu ranije seo na klupu Bavaraca. Ono što je zanimljivo je da ga je tada zamenio njegov pomoćnik i zemljak Pal Černai i kasnije dva puta bio šampion sa Bajernom.
Lorant je u međuvremenu marta ‘79 preuzeo ekipu Šalkea umesto jugoslovenskog trenera Ivice Horvata, ali je u decembru iste godine ponovo bio smenjen.
Tada odlučuje da se vrati na mesto uspeha, u Solun i drugi put u karijeri postaje trener PAOK-a. Na žalost, povratak u Grčku završio se tragično. Preminuo je 31. maja 1981. tokom derbi utakmice sa Olimpijakosom. Doživeo je srčani udar u 16. minutu posle jedne velike šanse za njegov tim. Pokušana je reanimacija na licu mesta, na trenerskoj klupi, zatim je prebačen u sobu klupskog lekara, ali je umro pre nego što je stigla hitna pomoć.
Igračima PAOK-a je u poluvremenu rečeno da je trener morao hitno da bude prevezen u bolnicu, a njegova smrt je otkrivena tek posle utakmice. PAOK je u tom derbiju pobedio sa 1:0 golom rezervnog igrača Vasilisa Vasilakosa koji je tokom prvog poluvremena sedeo upravo pored Loranta u trenutku kada se mađarski trener srušio pored klupe. Obdukcija je otkrila da je imao još najmanje dva srčana udara nedelju dana pre smrti. Imao je tada 58 godina.
Đula Lorant je sahranjen u Nemačkoj, ali je 2011. godine na zahtev njegove udovice, njegov pepeo prevezen u Mađarsku i ponovo sahranjen u njegovom rodnom gradu, Kesegu.
Komentari ()
Vidi sve komentare