Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Europa Conference League
ULEB Evrokup
NBA
ABA League
Španija
Turkey TBL
Roland Garros
Wimbledon
ATP
WTA
US Open
Formula 1
MotoGP
WRC
Moto 2
Moto 3
Novozelanđanina Vintona Rufera fudbalska konfederacija Okeanije proglasila je za fudbalera veka na tom delu zemljine kugle, najviše zahvaljujući igrama u Bundesligi i u dresu Verdera iz Bremena. Bio je omiljeni fudbaler dvojice slavnih nemačkih trenera, Otmara Hicfelda i Ota Rehagela.
Legende Bundeslige
Rođen je u Velingtonu od oca Švajcarca Artura Rufera i majke En Hajn sa Novog Zelanda, iz zajednice Maora, domorodačkih doseljenika iz Istočne Polonezije.
Vinton je bio najmlađe od troje dece i svima je otac preneo ljubav prema sportu. Ćerka Dona bila je talentovana igračica skvoša, a sinovi perspektivni fudbaleri. Posebno mlađi Vinton iako je zanimljivo da je do 13. godine trenirao kao golman. Vremenom se videlo da je veoma spretan sa loptom u nogama. Dve godine uzastopno proglašen je za najboljeg mladog fudbalera Novog Zelanda.
Još je bio tinejdžer kada je dobio poziv engleskog Norič Sitija. Uspešno je prošao probu na Kerou Roudu i odmah mu je ponuđen profesionalni ugovor, ali na obostranu žalost to se nije dogodilo. Isprečila se biroktatija, nije mogao da dobije radnu dozvolu britanskih vlasti.
Tada je odlučio da se oproba u zemlji svog oca Švajcarskoj i to se pokazalo kao pravi izbor. Bilo je to u maju 1982, neposredno pre Svetskog prvenstva u Španiji gde je Novi Zeland stigao zahvaljući njegovom golu protiv Kine i prvi put u istoriji obezbedio učešće na jednom Mundijalu.
Rufer je tada imao samo 19 godina i to iskustvo smatra jednim od najvrednijih u karijeri. Ipak, nikad sebi neće moći da oprosti što je uoči utakmice sa Brazilom propustio susret sa svojim idolom Peleom, koji je sišao u svlačionicu Novog Zelanda i potpisivao dresove prisutnima. Rufer je tada bio na drugom kraju stadiona u Saragosi slikajući se sa članovima porodice i navijačima svoje reprezentacije. Godinama kasnije ovaj događaj će prepričavati kao jednu od najupečatljivijih anegdota iz karijere.
Rufer će narednih sedam sezona provesti u Švajcarskoj igrajući kao profesionalac za tri kluba. Počeo je u Cirihu, a zatim je prešao u Arau gde je krenula njegova uspešna saradnja sa Otmarom Hicfeldom. U tom klubu bio je prvi strelac švajcarske lige i nemački trener je odlučio da ga povede sa sobom u Grashopers u čijem će dresu Novozelanđanin osvojiti prve klupske titule u karijeri – prvenstvo i Kup Švajcarske 1990.
Bila je to najbolja preporuka za Bundesligu. Imao je već 26 godina i zavidno iskustvo. Poziv je stigao iz Bremena gde se ekspresno uklopio u sistem Ota Rehagela, još jednog trenerskog maga. Toliko je dobro igrao u dresu Verdera da je tadašnji selektor i legenda svetskog fudbala Franc Bekenbauer izjavio da je Rufer kojim slučajem Nemac sigurno bi ga uvrstio u nacionalni tim.
Verder je tih godina bio hit u Bundesligi i Evropi, a Vinton Rufer uz Klausa Alofa golgeter i jedan od najzapaženijih igrača u timu Ota Rehagela. Osvojeni su Bundesliga, Kup Nemačke, dva Superkupa i Kup evropskih kupova, 6. maja ’92 u finalu u Lisabonu pobeđen je Vengerov Monako sa 2:0 golovima Alofsa i Rufera.
Novozelanđanin je dve godine kasnije bio najbolji strelac Lige šampiona i glavni akter čuvenog „Čuda sa Vezera“ kada je Verder u poslednjih pola sata protiv Anderlehta od 0:3 stigao do pobede od 5:3. Kivi, kako su ga tih godina zvali u Nemačkoj, postigao je prvi i poslednji gol u istorijskom preokretu na Vezer stadionu.
U Nemačkoj ga i danas smatraju jednim od najcenjenijih i najomiljenijih inostranih igrača. U godini kada je Verder postao šampion Vinton Rufer je sa 17 golova bio treći strelac lige iza Ulfa Kirstena i Entonija Jeboe.
Ukupno je u Bundesligi odigrao 174 utakmica i postigao 59 golova uz 27 asistencija.
Po odlasku iz Verdera dve godine je igrao u Džej ligi za ekipu Džef Junajted gde je odlično sarađivao sa nekadašnjim fudbalerima Crvene zvezde Nenadom Maslovarom i Goranom Mazom Vasilijevićem.
Iz Japana se na poziv Ota Rehagela vratio u Nemačku, ali ne u Bundesligu. Zaigrao je u Cvajti i pomogao svom omiljenom treneru i Kajzeslauternu da se ekspresno vrate u elitni rang.
Bilo je to 1997, bližio mu se 35. rođendan i završetak ozbiljne profesionalne karijere. Vratio se u rodni Novi Zeland i do četvrdesete godine igrao za svoju dušu. Zaslužio je posle decenije i po provedenih u Engleskoj, Švajcarskoj, Nemačkoj i Japanu.
Sa starijim bratom Šejnom otvorio je školu fudbala i počeo da podučava neke buduće Kivi asove. Oprobao se i u trenerskim vodama. Stekao je bogato iskustvo i imao je šta da prenese talentovanih dečacima sa Novog Zelanda i drugih zemalja Okeanije.
Komentari (0)
Vidi sve komentare