Žoze Murinjo se nakon 11 godina vratio na Apeninsko poluostrvo gde bi u naredne tri sezone trebalo da ispuni zadatak povratka posrnule rimske ’Vučice’ na staze uspeha.

Ipak, okolnosti pod kojima preuzima klub iz glavnog grada Italije su znatno drugačije od onih koje su bile sad već prilično davne 2008. godine kada je ’Specijalni’ seo na klupu tadašnjeg šampiona kalča Intera. Niti današnja Roma poseduje kvalitet ondašnjih ’Nerazura’, niti donedavni menadžer Totenhema ove 2021. uživa reputaciju kakvu je imao kad ga je Masimo Morati angažovao kako bi pokušao realizovati životni san o osvajanju Lige šampiona.

Moglo bi se reći da je na prvi pogled jedina sličnost u tome što je čovek rođen pre 58 godina u Setubalu i tada i sada potpisao trogodišnji ugovor sa klubovima sa čizme, pri čemu onaj sa Interom nije odradio do kraja. Iz Milana je otišao u Real nakon osvajanja istorijske triplete 2010. godine, a ostaje da se vidi koliko će trajati njegova vernost ’crvenima’ iz grada Romula i Rema.

Murinjo je prilikom dolaska u centar Lombadrije imao status jednog od najboljih (i najplaćenijih) trenera sveta, a iza njega su bili uspesi ostvareni sa Portom i Čelsijem. Klub sa severa Portugala je 2004. doveo do titule senzacionalnog šampiona Evrope (sezonu ranije i do trofeja u Kupu UEFA), dok je sa londonskim ’Plavcima’ dva puta (2005, 2006) prvi presecao ciljnu vrpcu u Premijer ligi. Njegov pobednički imidž tada nisu mogli narušiti ni neuspesi u jurišima na najvažniji evropski klupski pehar zbog čega je dobrim delom i došlo do prvog rastanka sa Romanom Abramovičem.

Masimo Morati je, međutim, verovao da Portugalac jeste zaista nešto posebno i nije skrivao zadovoljstvo što je uspeo da ga privoli da preuzme vođenje ekipe koja je u prethodne tri sezone – što zbog afere Kalčopoli, što zbog neospornog kvaliteta igrača ’plavo-crnih’ – pod dirigentskom palicom Roberta Mančinija uzela tri skudeta. Žoze je došao da nastavi Interovu dominaciju u Italiji, ali je njegov glavni – mada ne od strane zvaničnika  kluba javno prezentovan zadatak – bio da pokuša ponoviti uspeh iz Porta, odnosno vrati Internacionale na evropski fudbalski Olimp na kojem nije bio od 1965. godine. Iako se ne može reći da je na “Meacu” došao na gotovo, izvesno je da timu čija je prva zvezda bio Zlatan Ibrahimović, a ključni stub kapiten Havijer Zaneti, nije trebalo dodati mnogo stvari da postane još jači.

Bivši asistent Bobija Robsona u Barseloni umeo je da tom skupu iskusnih internacionalaca ušprica potrebne injekcije – darovao ih je novim taktičkim finesama, izgradio granitnu odbrani i, što je možda najvažnije, učvrstio njihovo verovanje u vlastite sposobnosti. Mada je mnogo tražio od svojih fudbalera, ’Posebni’ je sa njima izgradio poseban partnerski odnos. To međusobno poverenje između šefa i njegovih izabranika vremenom je preraslo u iskreno prijateljstvo, što najbolje pokazuje njihov blizak odnos i nakon decenije rastanka u Milanu.

U prvoj Murinjovoj sezoni provedenoj u italijanskom gradu mode (2008/09) Fergusonov Mančester Junajted se pokazao kao nepremostiva prepreka na putu ka ušatom trofeju, ali je na domaćoj sceni u klupske vitrine stigao novi, 17. po redu skudeto. Odbrana titule bila je dovoljna za prolaznu ocenu kontraverzog maga sa Iberijskog poluostrva, ali je nakon neočekovanog odlaska Ibrahimovića u Barselonu bilo malo onih koji su verovali da Murinjov Inter može u narednoj sezoni da se popne na evropski tron.

Kao zamena u trampi sa Barsom sa „Kamp Noua“ je stigao Samjuel Eto, međutim još značajnije za slaganje kockica u sezoni triplete se pokazao dolazak kreativnog veziste  Vesalija Snajdera sa madridskog “Santijago Bernabeua”. Murinjo je znao da maksimalno iskoristi neosporne kvalitete holandskog plejmejkera koji je u Interu odigrao neponovljivu sezonu. Baš kao i argentinski napadač Dijego Milito, i to ne samo zbog golova koji su ovom klubu doneli pobedu u finalu Lige šampiona, završnom meču domaćeg Kupa i 18. po redu titulu na čizmi. Za razliku od prethodne, koju je okončao sa 10 bodova ispred prvog pratioca Juventusa, Murinjov tim je u ovoj do poslednjeg kola vodio neizvesnu trku sa Romom, kada mu je pobeda u Sijeni omogućila da odbrani tron.

Iako je trijumf nad Bajernom u madridskom finalu bio vrhunac te nezaboravne sezone, može se reći da je Portugalac odbranio doktorsku disertaciju u prethodnim duelima sa Čelsijem i Barselonom. Nakon remija bez golova u prvom meču osmine finala odigranom na “Đuzepe Meacii”, nadmudrio je Karla Ančelotija na “Stamford bridžu”. Odbrana ’Nerazura’ je  predstavljala nepobojni zid za napadače ’Plavaca’, da bi Eto jedinim pogotkom u dvomeču presudio bivšem timu svog tadašnjeg trenera. U polufinalnom obračunu sa favoritom, Žozeovi izabranici su ne samo potvrdili svoju defanzivnu vrednost, već i prezentovali psihološku čvrstinu koja im je prethodnih sezona često nedostajala na međunarodnoj sceni. Nakon šokatnog vodećeg gola Barselone u Milanu uspeli su da načine preokret i sa prednošću od dva pogotka (3:1) otputuju na revanš u glavni grad Katalonije. Mada su gosti veći deo meča igrali bez isključenog Tijaga Mote, autobus koji je Murinjo parkirao ispred gola Žulija Sezara bio je nepremostiva prepreka za Mesija i drugove. Put do Brazilčeve mreže pronašao je samo Pike u završnici susreta, ali to je bilo nedovoljno se spreči ulazak milanskog tima u finale i veliko radovanje razdraganog Portugalca.

Taj isti čovek iz Setubala bio je, posle trijumfa u madridskom finalu, predmet obožavanja tifoza novog evropskog šampiona, ali su mu u tim danima priznanje za dobro obavljen posao dali i oni  koji su ranije kritikovali neke njegove postupke. Murinjo se tokom prvog profesionalnog boravka na Apeninima svađao sa brojnim oponentima, napadao sudije, rugao tadašnjem treneru Rome Klaudiju Ranijeriju. Njegovi postupci su isprovocirali reakciju ondašnjeg šefa stručnog štaba Kaljarija Masimilijana Alegrija koji je kolegu iz Intera nazvao “nevaspitanom svađalicom koja nije za trenersku klupu, već za vašar”.

Ipak, neosporni trenerski uspesi su, bar privremeno, gurnuli u drugi plan njegovo sporno ponašanje. Premda su predsednik Intera Morati i navijači ovog kluba želeli da što duže ostane na “Meaci”, nije odoleo pozivu Reala, koji je bio novi veliki izazov u  njegovoj karijeri. Naravno, da te 2010. godine nije mogao znati da će uspešno vođenje italijanskog i evropskog šampiona biti vrhunac njegove karijere. Nakon odlaska sa čizme započeće krunjenje imidža jednog od najcenjenijih fudbalskih trenera naše planete.

U ’kraljevskom klubu’ jednom titulom šampiona Španije i  trofejom Kupa kralja, nije ispunio velika očekivanja poslodavaca i javnosti. Barsaelona je tih sezona bila, ne samo uspešnija u nadmetanju za krunu u Primeri, već ga je – baš kao Borusija Jirgena Klopa u jednom drugom polufinalu Lige šampiona – sprečila da sa madridskim timom ponovi uspehe ostvarene u Portu i Interu. Ni povratak u Čelsi – tokom kojeg su klupske vitrine obogaćene sa po jednom titulom u Premijer ligi (2015) i Liga kupu – nije učvrstio njegov poljuljani rejting. Još veće razočaranje usledilo je tokom boravka na “Old Trafordu” gde je ’specijalac’ iz Portugala bogatu zbirku vrednih Junajtedovih trofeja unapredio samo peharom namenjenom osvajaču Lige Evrope. Nakon otkaza koji mu je uručen u Mančesteru, prihvatio je ponudu Totenhema koji će postati prvi klub u kojem nekada najtraženiji evropski trener nije uspeo da osvoji nijedan trofej.

To što tokom vođenja tima ’Pevaca’ nije uspeo da poboljša igru i rezultate u odnosu na prethodnu Poćetinovu eru, za mnoge, ne tako malobrojne kritičare je bio novi dokaz da je Murinjo pročitana knjiga i “prevaziđen stručnjak koji više ne spada u svetsku elitu u ovom poslu”. Pomalo iznenađujuće je početkom maja odjekula vest da ga je Roma angažovala umesto neuspešnog zemljaka Paula Fonseke, a potpredsednik rimskog kluba  Rajan Fridkin je poručio kako je novi šef stručnog štaba “veliki šampion koji će doneti potrebne liderske sposobnosti i iskustvo potrebno za ostvarenje ambicionog projekta”.

Čelnici rimskog kluba dakle veruju da nekadašnji ’Specijalni’ Portugalac još poseduje kvalitete neophodne da Romu pogura ka vrhu (ili na sam vrh!) kalča. Jasno je da se to ne može ostvariti brzo jer sadašnjem igračkim kvalitetima limitiranom timu ’Vučice’ su neophodna značajna pojačanja, kako bi, vođen idejama novog trenera, pokušao da ostvari željeni cilj. Za razliku od nekih njegovih ranijih klubova (Čelsi, Inter, Real) u kojima je zaticao izuzetno jake timove i vlasnike finansijski sposobne da dovedu vrhunska pojačanja, sada će biti primoran da u jednoj platežno znatno skromnijoj sredini stvara faktički gotovo novu ekipu i istovremeno juri rezultate. Mnogo toga će jasno zavisti od toga koji će igrači sa njegovog spiska pojačanja stići na “Olimpik”, a ništa manje pažnje ne privlaći ni pitanje da li će neki od sadašnjih ključnih fudbalera, poput Džeka i Mhitarijana (koji u Mančester Junajtedu nije bio u ljubavi sa Murinjom),  napustiti redove ’Vučice’.

Vrlo je verovatno da će već u prvoj sezoni pokušati da iz dugog plana pogura svoju ekipu do mesta koje obezbeđuje plasman u Ligu šampiona, što, naravno, neće biti nimalo lako ostvariti. Istina je da Inter, bez Kontea i verovatno nekih ključnih igrača, neće biti jak kao u prethodnom prvenstvu, međutim, ostali konkurenti za mesta među četvoricom najboljih (Juventus, Atalanta, Milan, Napoli) imaju, ako ne kvalitetniji, onda sigurno uigraniji sastav od novog Žozeovog tima.

Mada gotovo izvesno u Romi neće postići uspehe slične onim koje je napravio sa Interom, bilo bi pogrešno već sada tvrditi da je Murinjovo angažovanje promašena investicija rimskog kluba. On poseduje iskustvo, znanje, harizmu, upornost i nadasve veliku želju da dobrim rezultatima ućutka kritičare koji su ga, nakon poslednjih loših rezultata, proglasili bivšim ’Posebnim’. A da su navijači Rome sa zadovoljstvom i optimizmom dočekali novog trenera pokazuje i mural koji se pojavio u ’večnom gradu’ na kome možete videti Murinja kako jaše na vespi. Iako Žoze Murinjo nije Gregori Pek, a pogotovo ne Odri Hepbern – koji su se kao legendarni par u nezaboravnom filmu na ovom motoru vozilu ulicama italijanske prestonice – čini se da tifozi ’Vučice’ veruju da bi im harizmatični Portugalac mogao darovati neke nove “praznike u Rimu” .