Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Europa Conference League
Mundobasket 2023
ULEB Evrokup
NBA
ABA League
Španija
US Open
Wimbledon
Roland Garros
ATP
WTA
MotoGP
WRC
Moto 2
Moto 3
Formula 1
Kad neko kaže da crpi snagu iz porodice, izgovara veliku istinu. A ako se osvrnemo na srpsku košarkašku familiju možemo samo da pretpostavimo koliko ona krije lepih, neispričanih priča. I koliko unutar nje ima isprepletene povezanosti, specifičnog "krvnog srodstva", jer svima, koji decenije provode pod obručima voljeni sport je u krvi. Košarka im je donela mnogo ljubavi, prijateljstva, pobedničke sreće, putovanja i uopšte, divnih trenutaka.
Povezane vesti
U slavu takvih dragocenih momenata i njenog veličanstva, kraljice igara, na najlepši način su se uklopila dva nesvakidašnja događaja u poslednjem, 30. kolu Admiral Bet Košarkaške lige Srbije. Dve predivne situacije za tako deficitarnu rubriku „lepe vesti“.
Naime, minulog vikenda na jednoj utakmici prvi put u istoriji srpskog elitnog muškog šampionata pravdu je delio ženski trio (Jasmina Juras, Ivana Ivanović, Jelena Smiljanić), a na drugom meču dogodio se porodični triling (sin-arbitar Nemanja Vlahović, otac-delegat Zoran Vlahović i majka-pomoćni sudija Ljupka Vukojević), koji je imao takođe, premijeru za anale!
Oba primera su sjajna, a kako dame uvek imaju prednost u prilog im ide i matematika sa ovih susreta. Najpre, od njih šestoro aktera, samo dvojica su muškarci. A na prvoj utakmici Dinamik – Dunav tri gracije u sivo-crnom su se profesionalno „izborile“ na parketu sa muškom igračkom desetorkom, dok su u „porodičnom kvizu“ na utakmici OKK Beograd – Metalac, Vlahovići takođe prošli sa besprekornim rezultatima i ocenama.
A za osećaj ogromnog zadovoljstva da nakon poslednjeg kola ligaškog dela šampionata ne pišemo o nekim, ne daj bože, aferama, primedbama, sukobima, nego o lepoti košarkaškog življenja zasluge idu direktoru takmičenja Aleksandru Gruijnu i sportskom direktoru Admiral Bet KLS Branku Jovanoviću. Taj tandem je imao sluha da na fantastičan način ukomponuje službena lica u završnom kolu domaćeg prvenstva.
Ruku na srce, teško da će se neka porodična košarkaška manufatkura skorije pojaviti i ponoviti ovakav nastup Vlahovića, a opet, s druge strane, trebalo je iščekati godine i decenije da tri žene dobiju šansu da zajedno odsude muški elitni meč. Zato je uz Jasminin, Ivanin i Jelenin debi, logično, stavljen epitet – istorijski.
Zlatiborci bez premca, Kutlešić sjajan
Spuštena je zavesa na ligaški deo Admiral Bet KLS i na zadovoljstvo aktera i posmatrača sve je proteklo na visokom nivou. Podignut je kvalitet takmičenja, podmlađena liga perspektivnim igračima, uneto je niz tehničkih novina za savremenije funkcionisanje takmičenja, zabeležena sve bolja poseta utakmicama, sklopljena saradnja sa sponzorom, kompanijom Admiral Bet.
Prvak ligaškog dela u sezoni 2021/2. je tim Zlatibora. U plej-of su se plasirali: Zlatibor, Sloga, Vojvodina, Mladost, Dinamik, Sloboda. Iz KLS ispadaju KK Slodes i KK Radnički.
Najefikasniji igrač (MVP) takmičenja je Dušan Kutlešić (Zlatibor), koji ima 727 bodova efikasnosti, 24,23 prosečno.
Isti igrač je postigao najviše poena, ukupno 610, 20,33 u proseku, a najbolji je i po broju osvojenih lopti, 59, 1,97 po meču.
Najviše skokova imao je Petar Kovačević (OKK Beograd), 237, u proseku 8,17, a na listi asistencija prvo mesto je pripalo Luki Mitroviću (OKK Beograd), 184 asistencija, 6,57 prosečno.
Gracije u crnoj opremi su blistale na meču na Dorćolu i pošteno odradile posao. Može se reći i da su se naradile, jer je igran produžetak. Ispada kao da su se ekipe tako dogovorile, da ih što duže zadrže na terenu, radi dodatnog uživanja publike. Šalu na stranu, ove tri sjajne dame su maksimalno kvalitetno i profesionalno odsudile utakmicu i zadale domaći zadatak kolegama, a i rukovodstvu lige za buduća delegiranja.
A kada smo već kod publike, ona zaista nije štedela dlanove kada su tri dečaka iz Dinamikovog podmlatka pre početka susreta uručile bukete cveća Jasmini, Ivani i Jeleni. Zaista, pravi džentlmenski gest domaćeg kluba.
Inače, Jasmina Juras nas je tokom minule dve decenije navikla na podvige i da u svemu bude prva. Odavno je postala prva žena iz Srbije koja je sudila na svim velikim svetskim takmičenjima (i to u samim završnicama EP, SP, OI), koja je delila pravdu na muškom večitom derbiju, bila lider prve ženske sudijske trojke (na ženskom EP 2013. u Francuskoj, na meču Španija-Italija). A prošlog leta postala je i prva dama, kojoj je pripala funkcija predsednika Sportskog saveza Vojvodine.
“Te 2013. godine na EP, na jedvite jade je odlučeno da se napravi ženski sudijski trio, vođene su velike rasprave. Posle meča smo dobile visoke ocene i uspele smo da se izborimo sa predrasudama. Sada je skroz normalno da tri žene sude zajedno svuda na svetu”, izjavila je svojevremeno Jasmina Juras.
Međutim, bilo je potrebno da bezmalo prođe skoro decenija da se to primeni u muškoj srpskoj košarci. I dogodilo se na meču Dinamik – Dunav. Naravno, bez Jasmine nije mogao da prođe ni taj istorijski trenutak, što je još jedno njeno više nego zasluženo priznanje.
„Svakako, osećaj velikog ponosa je prisutan kada meč ima takav istorijski značaj. Prvi put da tri dame sude zajedno utakmicu KLS, to nije mala stvar. Ivani, Jeleni i meni prija što smo prvi ženski trio kojem je pružena takva šansa. Nije bilo treme, sve smo veoma iskusne, iza nas je mnoštvo odsuđenih utakmica, a ovo je bila prva i prava situacija da pokažemo koliko vredimo kao trio. Uživale smo, a i publika je podržala jedine devojke na terenu, bez sumnje, bio je događaj za pamćenje“, istakla je Jasmina Juras za Sport Klub.
Jasmina je i najnovijem zadatku prišla maksimalno profesionalno. Kao i uvek.
„Svakoj utakmici pristupam na isti način, što se samog suđenja tiče, a inače, na ženskim i muškim mečevima sudijski kriterijumi se malo razlikuju, jer je kontakt u igri jači kod muškaraca“, napominje Jasmina.
Sagovornica Sport Kluba godinama radi na što većoj afirmaciji ženskih sudija.
„Ima sve više žena sudija, ali još ne toliko dovoljno. Srećom, naša ženska košarka ređa uspehe i to je dobra okolnost koja privlači i devojčice da se bave sportom, ali i suđenjem. Zalažem se za to da ženske sudije ne sude samo mečeve košarkašica, nego i muške u što većoj meri. Upravo je protekla sezona u FIBA bila godina ženskog suđenja i eto, utakmica Dinamik – Dunav se lepo nadovezala na tu promociju. Cilj nam je da žene ne sude samo ženska takmičenja, nego da ih ima sve više i u muškim. Takvom stavu uvek dajem punu podršku, ali nisam pristalica da neko dobije šansu da sudi samo zato što je žena, nego mora da poseduje kvalitet“.
Učesnica polufinala OI u Pekingu, finala SP i EP, Evrolige, SP i OI u Tokiju u basketu 3×3, ujedno i nekadašnja igračica Vojvodine, ima jednostavnu formulu uspeha:
“ Kad nešto radiš neka ti ništa ne bude teško, samo jednostavno moraš to da voliš. Učešće na OI je kruna svakog sportiste, sudije, sportskog radnika i naravno, da sam oba puta to doživela sa puno emocija i ponosa. Za sve te utakmice u kojima sam sudila u finalu uvek kažem da sam imala neverovatan osećaj, poput onog kad sportista osvoji najsjajniju medalju. A najdraže finale mi je bilo na ženskom EP 2019. godine u Beogradu, jer sam sudila pred našom publikom, prijateljima, rodbinom, poznanicima. Sticajem okolnosti, naša reprezentacija je tada igrala za bronzu i tako se meni otvorio prostor da sudim meč za zlato“, dodala je Jasmina Juras.
A pred Jasmininim mladim kolegom Nemanjom Vlahovićem je tek put ka ostvarenju snova. A jedan mu se ostvario već sada, na prvenstvenom meču 30. kola Admiral Bet KLS, OKK Beograd – Metalac, na kojem je delio pravdu uz nadzor roditelja sa zapisničkog stola. Tata Zoran, delegat i mama Ljupka, pomoćni sudija nisu imali primedbi, naprotiv…
„Osetio sam nalet emocija pre te utakmice. Košarka je naš život, od malena sam u košarci, koja je uvek kod nas u prvom planu. Video sam da su i roditelji bili uzbuđeni i zadovoljni što me vide na parketu, na toj, zajedničkoj i za nas posebnoj utakmici. Osetio sam kod njih ponos što su uspeli da izvedu na put mladog čoveka. A moram da priznam da je i meni velika čast što se nalazim u grupi od 36 sudija KLS“, ističe Nemanja Vlahović, 27- ogodišnji perspektivni arbitar.
Nemanja je sa 16 godina počeo da se, po ugledu na oca Zorana, bavi suđenjem, a već četiri sezone je na listi u elitnom muškom rangu.
„Sa 20 godina sam ušao u Drugu mušku ligu, sa 24 u KLS, a pored domaće muške sudim i žensku regionalnu. Uvek sam najmlađi na listi. Nadam se da ću dogodine da postanem internacionalni FIBA sudija i da ostvarim snove u ovom poslu, jer suđenje u košarci definitivno sve više postaje profesionalno. Naravno, kao dete sam gledao oca kako sudi, a košarku sam najpre trenirao u OKK Beogradu, čak sam par sezona u mlađim selekcijama odigrao sa Vasom Micićem, ali na vreme sam shvatio da neću biti vrhunski igrač“.
Sa ocem je sudio samo na jednoj utakmici, jer su se, praktično, vremenski mimoišli u karijerama.
„Tatina poslednja sezona je bila 2013/4. i tada smo sudili zajedno večiti derbi juniora u finalu „Trofeja Beograd“.
Imam želju da jednog dana sudim i na seniorskoj muškoj utakmici Crvena zvezda – Partizan. Daću sve od sebe da dostignem taj nivo. Tata je dugo sudio u prvoj elitnoj ligi, ima ogromno iskustvo, ali realno, mama je najviše „dobacila“ od nas, kao pomoćni sudija dogurala je do Evrolige“, s ponosom dodaje Nemanja Vlahović, inače, strukovni inženjer mašinstva, zaposlen u marketingu jedne firme, ali ne krije da mu je suđenje pod obručima životno opredeljenje.
Na sinovljeve reči nadovezuje se Zoran Vlahović:
„Osećao sam se ponosno na utakmici OKK Beograd – Metalac , zaista je prava retkost da se roditelji i sin nađu u istom rangu, pa još na istom meču, teško da će neko ovo ponoviti. Naravno, svaka čast trilingu dama, koja je u istom kolu imala istorijski zajednički debi u KLS, to su sve naše drage koleginicie, od srca im čestitam. Takođe, zahvalan sam i čestitam Aleksandru Grujinu, direktoru takmičenja, što je došao na ove dve lepe ideje i što su sprovedene u delo. Da se pamte i spominju…“
Veličanstvena Jasminina karijera
Posle skoro 24 godine blistave karijere Jasminina Juras je odlučila da se oprosti od najvećih takmičenja, a posvetiće se suđenju na basketu 3×3 i radu sa mlađim koleginicama i kolegama kao instruktor. To je bio i povod da joj Ana Joković, potpredsednica KSS za žensku košarku uruči prigodan poklon pre početka prve utakmice ženskog finala plej-ofa Crvena zvezda – Art Basket. Jokovićeva je Jasmini Juras predala plaketu KSS i sat sa posvetom u znak zahvalnosti za njen veliki doprinos košarci.
Jasmina se suđenjem bavi od 1998. godine, a 2005. je postala medjunarodni sudija. Bila je redovan akter finala domaćeg ženskog prvenstva i Kupa i regionalne lige, ženske Evrolige, FIBA Kupa, FIBA Evrokupa, turnira 3×3. Takođe, godinama je delila pravdu u KLS i u muškom nacionalnom Kupu.
Učestvovala je na 20 EP svih uzrasnih kategorija, muških i ženskih, od čega na sedam kontinentalnih smotri najboljih seniorki, na kojima je sudila nekoliko finala i jednu utakmicu za treće mesto.aOsam puta je učestvovala na svetskim prvenstvima, od toga dva seniorki (na SP 2014. u Turskoj bila je glavni arbitar finala SAD – Španija), a ostalo su planetarni šampionati mlađih selekcija i basketaša 3×3.
Ima dva učešća na OI, u Pekingu 2008. godine (žensko polufinale Rusija – SAD) i u Tokiju 2021. godine (finale basketa 3×3).
Sudila je i na kvalifikacijama za OI 2012. i 2016. godine, kao na OI za mlade u Kinii (finale 3×3), takođe i na EP u basketu 3×3, kao i na prvenstvu Afrike 2015. godine.
Zoran je, svojevremeno, uveo bivšu suprugu Ljupku u svet košarke, a ona se u svom segmentu posla, kao pomoćni sudija za zapisničkim stolom vinula do evroligaških visina.
„Ljupka i ja smo u dobrim odnosima, mi smo i dalje porodica, najpre zbog sina, a i u košarkaškom smislu. Naravno da smo oboje ponosni i srećni što smo lepo vaspitali i odškolovali Nemanju, a zajedničko učešće na utakmici nam je mnogo značilo u svakom smislu“.
Zoran Vlahović je u košarkaškim krugovima dobro poznato lice. Kao neko ko je četiri decenije u deljenju pravde na utakmicama i kao dete sa beogradskog asfalta iz centra grada. Nije bio internacionalac, ali je zato decenijama pekao i ispekao zanat na vrelim domaćim parketima.
„Počeo sam da sudim 1984. godine, četiri sezone sam proveo u Srpskoj ligi, a sa 19 godina debitovao u Prvoj ligi. Najpre sam trenirao košarku u BASK-u sa Sašom Obradovićem i Draganom Šutanovcem političarem, ali
zahvaljujući poznatom sudiji Nenadu Tošoviću, mom nekadašnjem komšiji, prešao sam na suđenje. Za napredak i podršku sam zahvalan legendarnom profesoru Radomiru Šaperu, koji mi je mnogo značio. Njegova smrt mi je jedan od težih udaraca u životu, mnogo sam ga voleo i poštovao. Mogao sam i više da ostvarim u suđenju, ali sve u svemu, zadovoljan sam i ostvaren na svim poljima. Delegat sam na utakmicama i radim u Direkciji za građevinsko zemljište i polako se bližim penziji“, poručio je stariji Vlahović.
Na mlađima svet, ostaje, sada je na potezu sin Nemanja. Pred njim, kao i pred damama sa pištaljkama sigurno je lepa budućnost. To znači da će biti još ovakvih lepih primera. Neka postanu praksa, neka se istorija ponavlja.
Komentari ()
Vidi sve komentare