Vi ste nama najbolje na svetu

Blog ostalo 6. sep 202117:00 > 21. sep 2021 11:00 6 komentara
beogradska
CEV

Odbojkašice Srbije su u poslednjih 15 godina osvojile 20 medalja. Samo ovog leta okitile su se sa dva odličja. U ovom trenutku izabranice Zorana Terzića nose titulu svetskih prvakinja, evropske su vicešampionke i bronzane sa Olimpijskih igara. Koji još tim može time da se pohvali?

Da bi se osvojile medalje na Olimpijskim igrama i Evropskom prvenstvu, u normalnim okolnostima, ekipi je potrebna godina dana. Ipak, one su to ovog leta uspele za samo jedan mesec. Odbojkašice Srbije su se 8. avgusta okitile bronzom u Tokiju, a već 4. septembra oko vrata im je zasijalo srebro u Beogradu.

Na oba turnira su svetske šampionke otišle sa najvećim ambicijama. Želele su više od bilo koga da objedine tri najveće titule u Tokiju – olimpijsku, svetsku i evropsku. Potom su sebi za cilj postavile da postanu prva selekcija koja je u ovom veku osvojila zlato na tri uzastopna kontinentalna šampionata, i to na desetogodišnjicu od prve titule – koja je 2011. godine takođe osvojena u Beogradu.

Međutim, nisu uspele. I niko zbog toga ne treba da bude razočaran. One najmanje. Jer dale su koliko su mogle, borile su se do poslednjeg atoma snage. I na kraju, osvojile još dve medalje – malo li je!

FIVB

Evropsko prvenstvo počele su samo deset dana posle dolaska iz Tokija sa olimpijskom bronzom. Taman toliko da se priviknu na promenu vremenske zone i ništa više. Činjenica da se kontinentalni šampionat igrao u Beogradu značio je da će zanemariti sav umor i da će uprkos svemu dati svoj maksimum na terenu. Ipak, jasno je bilo i da neće biti lako odbraniti zlato. Pogotovo kada je postalo izvesno da u timu neće biti povređene Brankice Mihajlović.

povezane vesti

Uprkos svim izazovima, ‘plave dame’ su grupnu fazu završile sa svih pet pobeda. Potom su u osmini finala lako nadigrale Mađarsku, onda ponovo pobedile Francusku, a u fantastičnom meču u polufinalu zaustavile Tursku.

Već po navici, Tijana Bošković je bila ta koja je pravila razliku u korist srpskog tima. Ponovo je 24-godišnjakinja bila pokretačka snaga ekipe, slamala je otpor rivala uz ljutito podignutu pesnicu.

Maja Ognjenović je ponovo pokazala zašto slovi za jednog od najboljih tehničara svih vremena, baš kao što je i Milena Rašić dokazala da poseduje neverovatan kvalitet na poziciji srednjeg blokera.

Sigurna opcija na sredini mreže bila je i Mina Popović. Svojom nesvakidašnjom energijom tim je ponovo podizala Stefana Veljković.

Silvija Popović još jednom pokazala koliko je značajna za ovaj tim. Bojana Milenković i Bianka Buša su se nosile sa velikim pritiskom, a poverenje selektora dobila je i mlada Katarina Lazović.

Uvek spremne da pomognu bile su i Slađana Mirković i Ana Bjelica, priliku da najave svoj proboj imale su Sara Carić i Jovana Kocić, ovoga puta na poziciji libera Jelena Blagojević je imala zadatak da ustabili prijem.

Ipak, u finalu su Srpkinje doživele jedini poraz. Selekcija Italije je došla do trofeja pred više do 20.000 navijača u Beogradu.

Osvojile su srpske odbojkašice uzbudljivi prvi set, ali su u nastavku bolje igrale Italijanke. Suze na terenu pokazale su koliko su samo hetele taj trofej Srpkinje. Ali nisu mogle. Ponestalo je snage, iako je želja bila tu.

CEV

„Zna se kakva smo mi zemlja, kakav smo mi narod, tražimo uvek najbolje, da pobedi naša ekipa, bez obzira koja je u pitanju. I naravno da nam je mnogo teško kad izgubimo jedno ovakvo finale, pred mnogo hiljada ljudi u Areni, u našem glavnom gradu. Logično je da ne možemo da budemo preterano srećni s jedne strane, a s druge treba biti realan – dve medalje za ovo leto je fantastičan rezultat. Ove devojke su osvojile 20 medalja u poslednjih 15 godina, ne znam da li postoji ekipa na svetu koja je uradila nešto tako“, rekao je Terzić posle utakmice.

„Od 2016. smo na svim takmičenjima do ove godine bili prvi, ne može uvek da se bude prvi, ne bi bilo ni interesantno, ali ostaje žal i bol jedna velika zbog ovog poraza, koja će trajati neko vreme dok ne shvatimo i da je to srebro veliki rezultat”.

Nije selektor ništa zamerio svojim izabranicama u finalu. To im je jasno i stavio do znanja tokom jednog tajm-auta u četvrtom setu:

„Ekipa. Kad se pobeđuje, kad se gubi, kad se igra dobro, kad se igra loše. Ekipa. Vi ste meni najbolje na svetu. Ko ih j**e…“

U tu rečenicu stala je sva filozofija 20-godišnjeg selektorovanja trofejnog stručnjaka. Taj timski duh, ta spremnost da se sve podredi ekipi, bili su ono što je izdvajalo Srbiju u izuzetnoj konkurenciji u ženskoj odbojci. Zbog toga su ‘plave dame’ ponele titulu svetskih šampionki, zbog toga su dva puta zaredom bile prvakinje Evrope. Međutim, ponekad je potrebna i snaga. Nekad je potrebna i sreća.

Valjda će i ti aspekti biti na strani ‘plavih dama’ kada naredne godine budu branile svetski tron.

Tada u sastavu neće biti Milene Rašić i Stefane Veljković. Ali tu su već mlade snage Katarina Lazović, Jovana Kocić i Sara Carić. Pridružiće im se sigurno još nekoliko nada srpske odbojke, kao što je Hena Kurtagić. A vratiće se valjda i oporavljena Brankica Mihajlović.

Bez obzira na imena, biće to ekipa koja će, kao i svaki put do sada, pružiti svoj maksimum. Jer manje ne može, jer nije naučena drugačije.

Komentari ()

Vidi sve komentare

Najčitanije vesti - Blog ostalo