Milan je posle 11 godina ponovo šampiona Italije, čime su se ’Rosoneri+ sa 19 osvojenih titula izjednačili sa gradskim rivalom Interom na drugom mestu večite liste najtrofejnijih prvaka na kojoj je neprikosnoven vodeći Juventus sa 36 uzetih skudeta.

Pročitajte još:

Kakva su nova pravila i šta je novi fudbal?

Vladimir Novaković

14. jun 2022 7

Vladimir Novaković

14. jun 2022 7

Aut nogom, 2х30 minuta: Nova pravila za novi fudbal

Vladimir Novaković

11. jun 2022 18

Vladimir Novaković

11. jun 2022 18

Neočekivani trijumf fudbalera Milana, koji pre starta sezone nisu bili svrstavani među glavne kandidate za titulu, svakako je najvažniji epilog nedavno završenog takmičenja u Seriji A, a zanimljivo je da je novi šampion – baš kao i pre 11 sezona – titulu nasledio od ’Nerazura’ sa stadiona “Đuzepe Meaca“ kojeg novi prvaci nazivaju “San Siro”. Posle tog uspeha starijeg kluba iz centra Lombardije (Milan je osnovan 1899. godine), ostvarenog pod trenerskom palicom Masimilijana Alegrija, na Apeninima je usledila devetogodišnja vladavina torinske ’Stare dame’, dok se sedmostruki šampion Evrope suočio sa višegodišnjom rezultatskom krizom, promenama vlasnika i čestim smenama trenera.

Stvari su počele da se menjaju dovođenjem na klupu u početku osporavanog trenera Stefana Piolija kojeg je uprava angažovala 2019. godine. Stručnjak iz Parme je zasukao rukave i započeo nimalo zahvalni posao transformacije tima, a uskoro su usledile ohrabrujuće promene, kako na planu igre, tako i rezultata ’crveno-crnih’. U sezoni 2020/21 Milan je dugo bio u poziciji lidera, ali je na kraju tek pobedom u poslednjem kolu u Bergamu obezbedio  plasman u Ligu šampiona, u kojoj je prošle jeseni okončao takmičenje već u grupnoj fazi.

Iako je i u nedavno okončanom šampionatu oscilirao u formi i pravio neočekivane kikseve, Piolijev sastav je, ipak, na kraju prvi zasluženo prvi presekao ciljnu vrpcu. U tome su mu, međutim, svojim ispoljenim slabostima i padovima mnogo pomogli glavni konkureti u borbi za skudeto Inter i Napoli, koji, takođe, nisu koristili ponuđene prilike da steknu nedostižnu prednost i stanu na tron čizme. Moglo bi se zapravo reći da u proteklom prvenstvu Italija nije dobila najboljeg, istinski dominantnog šampiona, kakav je tokom višegodišnje vladavine bio Juventus, već prvaka koji je jednostavno bio manje loš od ostalih kandidata u trci za uspon na Olimp. Piolijevim izabranicima se ne može osporiti da su zaslužili toliko čekani 19. po redu skudeto, ali je isto tako očigledno da ovaj tim, individualno i timski, kvalitetom mnogo zaostaje sa prethodnim šampionskim sastavima ’Rosonera’, poput onih koje je predvodio Đani Rivera ili ekipama iz Belusonijeve predsedničke ere.

Time je samo potvrđena višegodišnja kriza u kojoj se nalazi klupski  (ali i reprezentativni) fudbal zemlje sa nekada verovatno najatraktivnijom i najkvalitetnijom ligom našeg kontinenta. Serija A je od nadmetanja koje su krasili istinski domaći i strani asovi, kao i vrhunski timovi spala na poprište borbe za titulu prosečnih sastava, bez istinskih majstora fudala. Koji se, ma kako to izgledalo čudno, gotovo plaše mogućnosti da postanu šampioni, pa prebacuju lopticu protivnicima koji, takođe, ne uspevaju da poentiraju. Podsetimo na činjenicu da su u proteklom prvenstvu najbolje startovali upravo Napoli i Juventus, da bi nakon njihovog pada forme lidersku poziciju preuzeo branilac titule Inter. Inzagijevi fudbaleri su, ne samo završili prvi deo šampionata kao vodeći, već i u nastavku dobili priliku da pobedom nad večitim rivalom u derbiju “dela Madonina” (odigranom 5. februara u 24. kolu) steknu gotovo nedostižnu prednost nad prvim pratiocem. Iako su prvi deo susreta dobili sa 1:0, nisu iskoristili ovu nazovimo je meč loptu, pošto je Žiru u drugom poluvremenu sa dva pogotka doneo preokret i pobedu ’crveno-crnima’.

Nakon novih kiseva ’Nerazura’ Milan i Napoli su se ponovo našli u poziciji kao na početku sezone ali su opet rasprodavali bodove u duelima u kojima su ih svi videli kao pobednike. Inter je, posle pobede nad Juventusom u Torinu, dobio drugu priliku da odbrani tron, pošto je u završnici prvenstva zavisio isključivo od sebe, tačnije imao mogućnost da sa trijumfima u svim preostalim prvenstvenim mečevima ostane nedostižan za pratioce. Nakon novih neuspeha ekipe iz grada pod Vezuvom trka za titulu se pretvorila u borbu dva milanska rivala, a odluka o šampionu je pala u zaostalom susretu, odigranom 27. aprila u Bolonji, u kojem je domaćin, posle preokreta, naneo bolan poraz (2:1) Interu. Dobijeni poklon ’Rosoneri’ ovoga puta nisu proćerdali. U preostala četiri kola su uzeli sve bodove i tako stigli do cilja koji je mnogima pre početka šampionata izgledao nedostižan za sastav Stefana Piolija.

Interesantno je da je Milan stigao do titule iako je njegov prvi as, 40-godišnji Zlatan Ibrahimović, u ovoj sezoni, zbog hroničnih zdravstvenih problema, bio na terenu znatno manje nego u prethodnom šampionatu. Ulogu prvog strelca preuzeo je rezervista Francuz Žiru, koji je postizao ključne golove, od kojih su svakako najvažnija ona dva data u derbiju sa Interom. Novom prvaku koji nema dugačku klupu su za narednu sezonu neophodna kvalitetna pojačanja ukoliko želi da odbrani titulu, ali i bude konkurentan u Ligi šampiona, pa su sada na potezu novi vlasnici kluba, američka kompanija “Red Bird”, koja je za 1,3 milijarde evra otkupila većinski deo akcija od grupacije “Eliot”.

Pioli je čini se izvukao maksimum iz sadašnjeg igračkog kadra, koji je neophodno osvežiti u svim linijama tima. Bez obzira da li će se veteran iz Švedske penzionisati ili produžiti vernost ’crveno-crnima’ (predstoji mu odlazak na operaciju kolena, posle čega sledi višemesečna rehabilitacija), jasno je da Milan mora angažovati još jednog kvalitetnog napadača ali i ojačati vezni red, angažovanjem pre svega kretivnog plemejkera, koji bi trebalo da oplemeni igru tima. I odbrambeni red zahteva renoviranje, a ukoliko Pioli dobije ozbiljna pojačanja mogao bi da izgradi tim koji će narednih godina, ne samo biti u vrhu kalča, već i, nakon dužeg vremena, ponovo imati značajnu ulogu u Evropi.

Mada je Inter, zbog finansijskih problema sa kojim su se suočili kineski vlasnici kluba morao da se nakon osvajanja titule rastane sa trenerom Antonio Konteom i važnim igračima Romelom Lukakuom i Ašrafom Hakimijem, ipak je, supotno mnogim prognozama datim uoči starta kalča, do poslednjeg kola bio u trci za skudeto. Sastav ’Nerazura’, čije je vođenje preuzeo Simone Inzagi je čak, nakon kikseva rivala, bio proglašavan od strane ozbiljnih analitičara i fudbalskih stručnjaka (poput Fabija Kapela) za prvog kandidata za titulu, ali nije izdržao nadmetanje sa objektivno slabijim gradskim rivalom. Inzagijev Inter jeste igrao atraktivniji i ofanzivniji fudbal od onog Konteovog, ali je zato u drugom delu sezone dozvolio sebi previše kikseva koji su ga na kraju koštali odbrane trona. Takve neočekivane gubitke bodova stručnjak koji trenutno sedi na klupi londonskih ’Pevaca’ nije pružio navijačima Intera u prethodnom šampionatu Italije, što daje argumente onima koji ne cene previše trenerske sposobnosti višegodišnjeg šefa stručnog štaba Lacija da istaknu razlike između trofejnog Antonija Kontea i Simonea Inzagija. Mlađi brat Pipa Inzagija je doduše doneo na “Đuzepe Meacu” utešni trofej, namenjen pobedniku Kupa Italije, što će mu, kako bar najavlju čelnici kluba, omogućiti da nastavi započeti posao sa ’plavo-crnima’. Navijači će od njega tražiti da u predstojećem šampionatu ispravi ono što je propustio u proteklom, ali je veliko pitanje da li će vlasnici kluba (kineska kompanija “Suning”) biti u mogućnosti da Inzagiju dovedu neophodna kvalitetna pojačanja kako bi tim sa “Meace” mogao da se ravnopravno nadmeće sa (verovatno) glavnim rivalima Milanom i Juventusom u borbi za titulu.

Fudbaleri Napolija su ponovo razočarali svoje tifoze, potvrdivši po ko zna koji put da gube dah kad se odlučuje ishod borbe za titulu. Navijači su nezadovoljni učinkom trenera Lućana Spaletija, koji, bez sumnje, snosi deo odgovornosti za neuspeh u borbi za titulu, ali sigurno nije isključivi krivac što će grad udaljen 20 kilometara od Vezuva i dalje morati da čeka toliko željeni skudeto. I pored ogromnih finansijskih ulaganja predsednika kluba De Laurentisa i angažovanja vrhunskih trenera poput Karla Ančelotija, fudbaleri Napulja nikako ne uspevaju da ponove uspeh tima koji je dva puta na putu ka tituli predvodio neponovljivi Dijego Maradona. Čini se da je glavni problem fudbalera i čelnika Napolija psihološke prirode. Suočeni sa ogromnim pritiskom očekivanja javnosti da se najzad stigne do cilja i popne na apeninski fudbalski Olimp oni jednostavno pucaju pod tim teretom i gube bodove u susretima koje bi morali da dobiju.

Juventus nije uspeo da vrati titulu u Torinu, već je nakon izuzetno lošeg starta na kraju morao da se zadovolji četvrtim mestom koji mu obezbeđuje nastup u Ligi šampiona. ’Stara dama’ je, istina, posle serije pobeda, u jednom trenutku nagovestila da bi se mogla uključiti u borbu za prvo mesto, ali je poraz od Intera u Torinu raspršio sve snove o Juventusovom čudu. Najtrofejniji klub sa čizme će se u ovom prelaznom roku suočiti sa ozbiljnom transformacijom tima, ostali su već bez Kjelinija i Dibale, a verovatno će istim putem krenuti i neki drugi fudbaleri. Ostaje da se vidi koje nove snage će stići u glavni grad Pijemonta, kao i kako će Alegri uspeti da ih uklopi u ekipu koja će sigurno imati šampionske ambicije. Biće to veliki izazov i za Dušana Vlahovića koji je proteklo prvenstvo – tokom kojeg je nastupao za Fiorentinu i Juventus – okončao kao drugi strelac Serije A sa 24 postignuta pogotka (napadač Lacija Čiro Imobile je bio strelac 27 golova).

Najveće razočaranje sezone je nesumnjivo Atalanta. Tim koji su pre starta kalča mnogi svrstavali među najozbiljnije kandidate za skudeto završio je nadmetanje u Seriji A na skromnom osmom mestu i ostao bez vize za Evropu. I nastup u Ligi šampiona ekipa iz Bergama je okončala već nakon prve faze, pa se može postaviti pitanje da li ovi neuspesi najavljuju kraj bajke o Gasperinijevoj Atalanti, tačnije rastanak ovog trenera sa ’malim’ klubom iz Lombardije koga je proteklih godina lansirao među hitove, ne samo italijanskog, već i evropskog fudbala. Lacio i Roma su završili šampionat na petoj i šestoj poziciji, što je, s obzirom na trenutni kvalitet timova, maksimalni domet rimskih gradskih rivala. Murinjo je, međutim, uspeo da odvede ’Vučicu’ do trofeja u trećem po vrednosti evrpskom takmičenju, Ligi konfederacije, što bi svakako moglo biti podstrek za ’Posebnog’ da naredne sezone pokuša sa Romom da ostvari značajnije domete i u Seriji A. Naravno, pod uslov da mu prethodno čelnici kluba odreše kesu za željena pojačanja na kojima je Portugalac često insistirao tokom protekle sezone.

Iako ’Azura’ neće biti na Mundijalu u Kataru, italijanski klubovi će vrlo brzo početi novo takmičenje u Seriji A. Na čijem kraju će, nadamo se, za razliku od prethodne sezone, na tron stati istinski šampion ove fudbalske zemlje, a ne tim koji je bio manje loš od ostalih pretendenata na skudeto.