Nekrunisani genije i čovek koga su Srbi zavoleli

Skener 5. jul 202011:35 > 11:39
Tom Dulat/Getty Images

Kada Andres Inijesta za nekoga kaže da je najbolji fudbaler u istoriji, onda je to više nego obično, kurtoazno, priznanje. Priznajem, na prvu sam pomislio da legendarni Španac priča o Leu Mesiju, ali nisam bio u pravu.

Inijestin najbolji fudbaler u istoriji je Danac, rođen pre 56 godina u Frederiksbergu, najvećem predgrađu tamošnjeg glavnog grada Kopenhagena. Mnogi ga smatraju najboljim igračem koji nije dobio ‘Zlatnu loptu’, čak nije bio ni u najužem izboru, ali kako vreme prolazi zaostavština Mihaela Laudrupa ne gubi na značaju.

Bio je deo čuvenog ‘Danskog dinamita’, osvajao je titule u Italiji, Španiji i Holandiji, iz Barselone je direktno otišao u madridski Real, usprotivio se odlasku reprezentacije na Evropsko prvenstvo 1992. umesto suspendovane selekcije Jugoslavije, a manje od 48 sati bio je registrovan za Čelik iz Zenice.

Mihael Laudrup potiče iz porodice sa tri generacije fudbalera. Sin je nekadašnjeg člana reprezentacije Danske Fina Laudrupa, ujak Ebe Skovdahl bio je bivši igrač i menadžer Brondbija, dok su mu sinovi iz dva braka Mads i Andreas igrali za skoro sve mlađe državne selekcije, ali nisu dostigli ni deo slave čuvenog oca. Mihaelov mlađi brat, Brajan Laudrup, takođe je bio fudbaler i to vrhunski. Rekorder je po broju odigranih mečeva u selekciji Danske (105), a karijeru je gradio u Bajernu, Milanu, Rendžersu, Čelsiju, Ajaksu…

Izuzetan Mihaelov talent prepoznat je još u ranoj mladosti. Kao sedmogodišnjak fudbal je počeo da igra u malom klubu Vanlose, a već sa devet preselio se u Brondbi. Sledeći korak bio je odlazak u KB, gde mu je otac igrao od 1976. do 1980. godine, i u dresu tog kluba u sezoni 1981/82 debitovao je u seniorskoj konkurenciji. Sezona u Kopenhagena na povratak u Brondbi koji ga je već u junu 1983. sa svega 19 godina prodao Juventusu i to posle sezone u kojoj je klub izborio promociju u najviši rang, a on bio proglašen za danskog fudbalera godine.

Laudrup je tog leta imao načelan dogovor sa Liverpulom, međutim, na Enfildu su preko noći promenili lične uslove saradnje, ukjljučujući i dužinu trajanja ugovora. Umesto trogodišnjeg, Crveni su insistirali na četvorogodišnjem ugovoru, a to je za Laudrupa bio znak arogantnosti engleskog kluba i odlučio je da se pridruži torinskoj Staroj dami.

Ipak, na prvi zvaničan meč u crno-belom dresu čekao je pune dve sezone jer su u Italiji u to vreme u timu mogla da budu samo dvojica inostranih igrača, a Juventus je imao Mišela Platinija i legendarnog Poljaka Zbignjeva Bonjeka. Laudrup je otišao na pozajmicu u Lacio, koji je 1983. izborio plasman u elitnu diviziju. Danac je u svojoj prvoj sezoni na Olimpiku pomogao ekipi da izbegne ekspresan povratak u Seriju B, ali je klub iz Rima već sledeće ispao iz najjačeg ranga takmičenja.

Prodaja Bonjeka Romi u leto 1985. značila je da bi tada 21-godišnji Laudrup mogao da se vrati u Juventus i zauzme mesto u veznom redu pored Platinija. U prvoj sezoni na Dele Alpiju osvojio je titulu u Seriji A i Interkontinentalni kup. Golom u 82. minutu za 2:2 protiv Argentinos Juniorsa obezbedio je penale Staroj dami, ali u četvrtoj penal seriji jedini u crno-belom dresu nije bio precizan. Titula je ipak završila u Torinu. U Danskoj je te 1985. ponovo bio proglašen za igrača godine.

Kada je Platini 1987. otišao u penziju, Laudrup je od legendarnog Francuza preuzeo ulogu zvezde srednjeg reda, ali nikad nije bio u stanju da ispuniti velika očekivanja. U sezoni 1987/88. nije postigao nijedan gol u prvenstvu Italije, a sledeće, poslednje u Torinu pre odlaska u Barselonu, šest puta upisao se u strelce.

Danac je posle neuspešne sezone u Seriji A odlučio da je vreme za odlaza, traženi novo iskustvo nakon šest godina provedenih u Italiji. Na Kamp Nou dobio je priliku da radi sa svojim junakom iz detinjstva – legendarnim Johanom Krojfom. Njegov elegantan i tehnički besprekoran stil igre često su upoređivali baš sa neponovljivim Holanđaninom.

„Da je Mihael rođen u siromašnom getu u Brazilu ili Argentini i da mu je lopta bila jedini način izlaska iz siromaštva, danas bi bio prepoznat kao najveći genije ove igre ikad. Imao je sve sposobnosti da to postigne, ali nedostajao mu je taj geto instinkt, koji bi mogao da ga odvede do najviših visina,“ rekao je Krojf jednom prilikom.

Danac je postao stub veznog reda slavnog Barseloninog „tima snova“, koji su činili još Ronald Kuman, Hristo Stoičkov, Hose Mari Bakero, Čiki Begiristajn i najmlađi Pep Gvardiola. Laudrupovi kreativni nagoni i fluidnost njegove pozicije stvarali su dodatne probleme protivničkim odbranama i u isto vreme Krojfovom timu davali neverovatan ofanzivni potencijal. Mihael je sve video, imao je treće oko…

Džonatan Vilson je u sjajnoj knjizi „Inverting the Pyramid: The History of Football Takctics“, primetio da je Laudrupova interpretacija uloge centralnog napadača delovala kao predznak za korištenje Lea Mesija kada je Gvardiola postao trener Blaugrane 2008. godine.

„U pogledu njegove uloge Laudrup je možda bio preteča Mesija. Izraz ‘lažna devetka’ tada nije bio uobičajen, ali u biti to je bilo to,“ dodao je Vilson.

Laudrup je Barsi pomogao da osvoji četiri uzastopne titule u La Ligi između 1991. i 1994. godine, prvi trofej Lige šampiona posle pobede nad Sampdorijom na Vembliju 1992, kao i Kup kralja, dva Superkupa Španije i Superkup Evrope.

„On je najbolji igrač sa kojim sam igrao i četvrti najbolji u istoriji fudbala,“ kratko i jasno Romario je opisao saigrača.

Ali, kako je vreme prolazilo Krojf je bio sve manje zadovoljan uticajem Danca na igru Katalonaca. Iako u Laudrupove sposobnosti nije moglo da se sumnja, Holanđanin je doveo u pitanje njegovu posvećenost.

„Laudrup je bio jedan od najtežih igrača s kojima sam radio“, rekao je Krojf. „Kad daje 80-90% i dalje je najbolji, ali ja želim 100%, a to retko čini.„

Barselona je 1993. iz PSV iz Ajndhovena dovela već pomenutog brazilskog napadača Romarija i Krojf je u rosteru imao četvoricu inostranih igrača. Problem u najavi jer su po pravila UEFA u timu mogla da budu samo trojicu stranaca, tako da su Laudrup, Romario, Stoičkov i Kuman morali da se rotiraju. Kad je Barsa stigla do finala Lige šampiona 1994. Laudrup je bio višak, a odluka Krojfa da ga izostavi iz tima prouzrokovala je ogroman jaz između igrača i trenera.

Katalonci su u gostima izgubili od Milana rezultatom 4:0, a trener italijanskog tima Fabio Kapelo je posle meča priznao da je njegova ekipa imala korist zbog odsustva nekadašnjeg asa Juventusa.

„Laudrup je bio momak koga sam se bojao, ali Krojf ga je izostavio i to je bila njegova greška,“ izjavio je Kapelo.

Tog leta Mihael je odlučio da se preseli ni manje ni više nego u redove najljućeg rivala – Real Madrida. Mnogi su smatrali da je to bila njegova osveta Krojfu, ali za razliku od nekih kasnijih transfera (čitaj Figovog) pristalice Barselone nisu bile toliko neprijateljski nastrojene prema Dancu.

„Ljudi kažu da sam želeo da odem u Real samo da bih se osvetio. Osveta od čega? Imao sam pet fantastičnih godina ovde u Barseloni. Otišao sam u Madrid jer su bili gladni pobeda. Pomislio sam da bi odlazak u Real bio savršen scenario – novi trener, novi igrači i glad za pobedama,“ objasnio je Laudrup.

I stvarno je bilo tako. Real je u prvoj sezoni sa Laudrupom vratio titulu na Santijago Bernabeu stadion. To je bila i Laudrupova peta kruna La Lige zaredom, čime je postao prvi igrač u istoriji koji je u pet uzastopnih sezona sa dva različita kluba osvojio titulu. Takođe, jedni je igrač koji je u dresu oba kluba u El Klasiku slavio sa 5:0.

Laudrup je napustio Madrid 1996. godine i potpisao ugovor sa japanskim Visel Kobeom pre nego što je u velikom stilu 1998. završio karijeru u Ajaksu u 34. godini, kod trenera Mortena Olsona, nekadašnjeg saigrača iz reprezentacije. U 21 utakmici prvenstva Holandije postigao je 11 golova, a Kopljanici su osvojili duplu krunu.

Godine 1999. izabran je za najboljeg inostranog fudbalera u španskom fudbalu u poslednjih 25 godina.

Za reprezentaciju Danske odigrao je 104 meča i zabeležio 37 golova, ali nije bio deo tima koji je 1992. umesto Jugoslavije dobio šansu da učestvuje na Evropskom prvenstvu i senzacionalno osvoji titulu.

Danci su posle odluke Ujedinjenih Nacija da uvedu sakncije Jugoslaviji u poslednjem trenutku dobili poziv da zamene zemlju u kojoj je uveliko buktao građanski rat, ali je Mihael, za razliku od svog brata Brajana, ostao pri stavu da neće da igra za selektora Ričarda Milera Nilsena. Laudrupi su se dve godine ranije sukobili sa selektorom zbog defanzivne orijentacije, a sve je eskaliralo upravo posle poraza od Jugoslavije u Kopenhagenu u kvalifikacijama za EP.

„Fudbal igram zbog radosti i ambicija, ali proteklih godina nisam osećao sreću igrajući u reprezentaciji i odlučio sam da prestanem. Postoje situacije u kojima je nemoguće igrati dobro i u takvim okolnostima ne mogu da pomognem,“ rekao je Laudrup posle meča sa Plavima.

Michael Kunkel/Bongarts/Getty Images

Danska je za zelenim stolom dobila šansu da se pojavi na EURO u Švedskoj, ali je Mihael izjavom da „njegova reprezentacija nije izborila plasman i ne zanima ga da se takmiči u takvim okolnostima,‘ pobrao simpatije jugoslovenskih navijača.

„Verovatno ne bismo osvojili titulu sa njim u timu. Bez ikakve sumnje, Mihael je bio jedan od najboljih igrača na svetu u to vreme. Ali način na koji je tim igrao bio je vrlo različit. Branio se i forsirao kontranapade. Čudna je to priča, imali smo jednog od najboljih fudbalera sveta, a bez njega postali smo najbolji na svetu,“ napisao je mnogo godina kasnije tamošnji novinar Jan Kjeldtoft.

Laudrup se 1993. vratio u državni tim, ali nije mogao da pomogne ekipi da se plasira na Svetsko prvenstvo u Sjedinjenim Državama sledeće godine, ali je svoj tim predvodio do trofeja Kupa konfederacija 1995. u Saudijskog Arabiji. Danska je u finalu savladala Argentinu sa 2:0, a prvi gol iz penala postigao je Mihael Laudrup.

Učestvovao je na EP 1996, a definitivno se iz reprezentacije povukao posle Svetskog prvenstva u Francuskoj 1998. na kome je njegova ekipa dogurala do četvrtfinala. Laudrup je izabran u idealan tim prvenstva.

Laudrupov stil i gracioznost uticali su na generacije fudbalera. Bio je ‘totalni’ plejmejker, genijalan i sposoban da igru kreira po svojoj volji, a legendarni Franc Bekenbauer opisao ga je jednom rečenicom.

„Pele je bio najbolji 60-tih, Krojf 70-tih, Maradona 80-itih, a Laudrup 90-tih.„

Sa reprezentacijom, čuvenim „Danskim dinamitom“, najveći uspeh ostvario je 1984. plasmanom u polufinale Evropskog prvenstva. Skandinavci su na penale poraženi od selekcije Španije, a dve godine kasnije Crvena furija je Laudrupa i drugove zaustavila i na Svetskom šampionatu, ovoga puta u osmini finala.

Poslednje takmičenje u dresu sa državnim grbom bio mu je Mundijal 1998. u Francuskoj. Danska je u osmini finala pobedila Nigeriju Bore Milutinovića sa 4:1, ali dalje od četvrtfinala nije mogla. Naleteli su na moćni Brazil koji je u sjajnom meču pobedio sa 3:2 iako su Skandinavci poveli već u 2. minutu golom Martina Jorgensena.

Mihael Laudrpul je 2006. proglašen za najvećeg igrača Danske ikada.

Čuveni Skandinavac je 2000. počeo trenersku karijeru i to u stručnom štabu reprezentacije svoje zemlje kao asistent Mortena Olsena gde se zadržao do 2002. Imao je ponudu da ostane uz državni tim, ali je odbio i preselio se na klupu Brondbija, kluba sa kojim je pre tri decenije obezbedio plasman u elitnu diviziju. Prvi samostalan posao krunisao je osvajanjem svih domaćih trofeja – Superkup 2002, dva Kupa (2003. i 2005) i prvenstva 2000. godine, inače, poslednjeg u istoriji kluba. Dva puta je bio proglašen za najboljeg trenera u Danskoj – 2003. i 2005. godine.

Trenersku karijeru 2007. nastavio je u Hetafeu i sa klubom iz Madrida u četvrtfinalu Kupa UEFA elininisan je od Bajerna. U septembru 2008. otišao je u Spartak iz Moskve, ali se nije dugo zadržao i zbog loših rezultata u aprilu 2009. dobio je otkaz. Ništa bolje rezultate nije imao ni na sledećem poslu u Majorki, a posle sukoba sa sporskim direktorom Lorencom Serom Fererom u septembru 2011. napustio je klub.

Scott Heavey, Getty Images Sport

Sledeće godine dobio je posao u Svonsiju, a 2013. godine sa ekipom iz Velsa osvojio je Liga kup Engleske i izborio pravo da učestvuje u Ligi Evrope. U Premijer ligi u sezoni 2012/13. tim je osvojio deveto mesto što je bio najbolji rezultat u poslednjih 30 godina.

U sezoni 2014-2015. sa katarski klubom Lehvija bio je prvak države, a od 2018. i rastanka sa Al Rajanom je bez posla. Nekoliko puta je odbio da sedne na klupu reprezentacije Danske.

Laudrup u Čeliku iz Zenice, ozbiljno…

Legendarni Danac je 1997. godine, neposredno pre nego što je potpisao ugovor sa Ajaksom, bio registrovan za Čelik iz Zenice. Istina kratko. A kako je došlo do saradnje sa klubom iz BiH?

U to vreme pravila su bila takva da holandski klub koji plati obeštećenje za igrača ne mora da plati porez i Laudrup je po savetu svog menadžera Bajrama Tutumlua, nakon što mu je istekao ugovor u Visel Kobeu, potpisao za Čelik.

Član kluba iz Zenice zvanično je bio tek nešto manje od 48 sati, a onda je Ajaks uplatio novac koji je kasnije prosleđen Laudrupu i njegovom menadžeru. Kopljanici su izigrali zakon i nisu morali da plate porez, igrač i menadžer su dobili novac, a verovatno i neko iz Čelika.

Laudrup naime nije želeo da plati porez na sve prihode u Holandiji i u dogovoru sa menadžerom odlučio je da potpiše za neki klub kome će Ajaks platiti obeštećenje, a taj novac će u najvećem delu otići Dancu i njegovom zastupniku. Laudrup je navodno trebalo da odigra jednu humanitarnu utakmicu za Čelik i potom bude ‘prodat’ Ajaksu, ali to se nije dogodilo.

Lutz Bongarts/Bongarts/Getty Images

Činjenica je da je Laudrup bio registrovan za Čelik, a godinama kasnije tužilaštvo BiH bavilo se tim slučajem, ali nije je proces obustavljen zbog manjka dokaza.

„Mihael Laudrup je bio registrovan za Čelik i trebalo je da odigra jednu revijalnu utakmicu u svrhu popularizacije kluba, ali to se na žalost nije dogodilo. Znalo se da Laudrup neće ostati u Čeliku već da će igrač njegovog kalibra nastaviti karijeru u nekom velikom klubu. Čelik, dakle, nema veze sa tim, on nikada nije potpisao ugovor za Čelik niti je odigrao utakmicu za ovaj klub,“ pričao je tadašnji menadžer kluba iz Zenice Bekim Dino Pašalić.

Tokom istrage došlo se do podatka da je Ajaks 1997. godine uplatio 1.950.000 dolara na ime obeštećenja Čeliku za Laudrupa, a navodno o svemu tome postoji i dokumentacija u Zenici.

Ovako su pričali o Laudrupu…

„Mihael je bio možda najveštiji i najelegantniji igrač s kojim sam igrao. Malo ko je mogao da dribla kao što je on mogao. Mogao je da oseti idealan trenutak da asistira,“ Ronald Kuman.

„Bio je neverovatan. Što je mogao da učini sa loptom, način na koji bi video ‘rupe’ u odbrani… Nikad u životu nisam video nešto tako,“ Peter Šmajhel.

„Potpuno razumem zašto se smatra jednim od najboljih igrača u istoriji Barselone, pa čak i sveta,“ Lionel Mesi.

„Uvek kažem da je Laudrup imao tri oka, a ne dva kao svi drugi. Kao napadač, sve vreme sam morao da budem fokusiran jer je Mihael uvek mogao da mi napravi šansu. Morao sam da budem spreman za taj trenutak. On je bio mađioničar i jedan od najvećih igrača ikada,“ Ivan Zamorano.

„Ko je najbolji igrač u istoriji? Laudrup,” Andres Iniesta.

„Mihael je imao sve osim jedne stvari: nije bio dovoljno sebičan,“ Mišel Platini.

„Mislim da ljudi ne shvataju koliko je bio dobar. Bio je apsolutno neverovatan. Bio je sjajan dribler, ali je i video sve ono što niko drugi nije vidio,“ Jan Mjelbi.

„Najbolje sa kojim sam igrao,“ Raul.

Biznis sa vinom

Uporedo sa profesionalnom karijerom, Mihael je 1993. počeo da uvozi španska vina u Dansku. U početku to mu je bio hobi, ali posao je napredovao i danas njegova kompanija Laudrup Vin og Gastronomi ima dvocifren broj zaposlenih. Laudrup vodi Vinsku akademiju i uvozi vina iz celog sveta.

Trofeji u igračkoj karijeri

Juventus
Prvenstvo Italije: 1985/86.
Interkontinentalni kup: 1985.

Barselona
Prvenstvo Španije: 1990/91, 1991/92, 1992/93, 1993/94.
Кup Španije: 1989/90.
Superkup Španije: 1991, 1992.
Кup šampiona: 1991/92. (finale 1993/94).
Superkup Evrope: 1992. (finale 1989).

Real Madrid
Prvenstvo Španije: 1994/95.

Ajaks
Prvenstvo Holandije: 1997/98.
Кup Holandije: 1997/98.

Reprezentacija Danske
Кup konfederacija: 1995.

Trofeji u trenerskoj karijeri

Brondbi
Prvenstvo Danske: 2004/05.
Кup Danske: 2002/03, 2004/05.
Superkup Danske: 2002.

Svonsi
Engleski Liga kup: 2012/13.

Lehvija
Prvenstvo Кatara: 2014/15.

Najčitanije vesti - Skener