"Ako je Srbija digla ruke… Mhitarjan kao Đoković"

Branimir Smilić 28. sep 202010:00 > 10:02
Instagram

Golman Fudbalskog kluba Ararat iz Jermenije, šampiona nekadašnje Sovjetske republike, Stefan Čupić, uz Novaka Đokovića, ovih dana najpopularniji je srpski sportista.

Onog trenutka kada je postalo jasno da će Ararat biti rival Crvenoj zvezdi u baražu za plasman u Ligu Evrope počeo je da zvoni telefon srpskog čuvara mreže.

„Zovu novinari iz brojnih redakcija. Sve ih interesuje. Jasno je da je pred Zvezdom veoma važan meč. Nikad više me nisu zvali. Čekao sam ovakvu priliku da pokažem koliko vredim i sigurno da mi prija interesovanje novinara i cele fudbalska javnosti, ne samo za mene već i za ceo naš klub. Imamo lepa šansu da se pokažemo u pravom svetlu. Ne osećam pritisak, nismo favoriti. Zvezda je, neću da kažem izraziti favorit, ali sigurno da imaju veće šanse za prolazak od nas. Ararat Jermenija je osnovana 2017. kada je klub preseljen iz Moskve u Jerevan i u protekle dve sezone osvojili smo dve titule. Mladi smo u Evropi, nismo klub sa tradicijom, ali vrebaćemo šansu. Poštujemo protivnika, ali prvenstveno respektujemo sebe,“ rekao je Čupić za Sport Klub samo dan pre nego što je u Jermeniji proglašeno ratno stanje zbog sukoba sa Azerbejdžanom u oblasti Nagorno-Karabah.

Povezano

Idiličan život 26-godišnjeg čuvara mreže u trenutku se okrenuo naglavačke. Preko noći sve se promenilo i koliko god želeo da ostane fokurisan na fudbal i razmišlja o duelu sa Zvezdom, nemoguće je ignorisati stvarnu situaciju. Tri dana pre zakazanog duela još se ne zna sudbina utakmice. Jedino je izvesno da se neće igrati u Jerevanu.

„Trenutna situacija u zemlji ne može da ne utiče na nas igrače. U zemlji je proglašeno ratno stanje, ljudi ginu. U Jerevanu je mirno, ali neizvesnost se uselila u državu, samim tim i u fudbal. Ne možeš da ostaneš imun i da se ponašaš kao da je sve normalno. Da li je novonastala situacija poremetila ekipu? Trudimo se da ne utiče, ali… Do juče smo razmišljali samo o Zvezdi, radovali se utakmici, a sada su u fokusu druge stvari.“

Koliko god bilo teško trudimo se da ostanemo na fudbalskom terenu i ovdašnjoj javnosti približimo klub koji je do baraža za Ligu Evrope sve mečeve odigrao na svom terenu i sve ih dobio u produžecima. Ararat je u prvom krugu kvalifikacija za Ligu šampiona poražen od Omonije, a potom su u doigravanju ta LE u Jerevenu pobedili Folu Eš i Celje.

„Malo je nedostajalo da eliminišemo Omoniju. Novi trener, Španac David Kampanja je promenio ceo sistem, ali kasno je stigao u klub. Dao mi je šansu da igram, zahvaljujem se i njemu i treneru golmana Feliksu Ramirezu, kao i celom stručnom štabu. Pripreme smo počeli 9. jula i nismo imali dovoljno vremena da se uigramo. Da smo odradili kompletne pripreme verujem da bismo prošli Omoniju. Kasnije smo prošli Folu Eš, sa igračem manje dali gol i u produžetku obezbedili mesto u trećem krugu kvalifikacija. Kada smo saznali da nam je Zvezda potencijalni rival u baražu cela ekipa bila je uzbuđena. Naravno, nismo mogli da tvrdimo da ćemo da pobedimo Celje, ali u podsvesti nam je bilo da imamo priliku da igramo protiv velikog kluba i da postoji lepa šansa da se prikažemo na najvećoj fudbalskoj sceni.

Zvezda u Evropi nije pokazala mnogo. Protiv Omonije su igrali dobro, da ne grešim dušu, nisu iskoristili šanse, ali meč u Tirani… Hladan tuš, pobedili su 1:0, ali spasao ih je Borjan, odbranio je pet stopostotnih šansi. Napad je Zvezdin jači deo tima, imaju dobre ofanzivne igrače – Katai, Ben, Kanga, Fanćineli… Pozadi su malo ‘tanji’, ne deluju mi kompaktno. Ako izdržimo prvih 20 minuta, ako ne primimo gol i ako odigramo kao protiv Celja, pamento, skoncentrisano i držimo se dogovora sa trenerom, Zvezda će imati velikih problema. Siguran sam u to, jer smo fizički izuzetno spremni. Iznenađen sam kako moji saigrači trče i na kom nivou smo odigrali meč sa Celjem. Video sam da su srpski mediji pisali da Zvezda mora da prođe i da je Araratov nivo igre na izrazito niskom niovu. Čitam i ne verujem. Ne znam da li smo istu utakmicu gledali. Mi smo imali posed 65 odsto, zatvorili tranziciju gostima, šutnuli su samo jednom ili dva puta u okvir gola… Sve smo uradili da Celje ne pokaže svoju najbolju stranu. Dali smo gol u 111. minutu, ali piše se pobeda. Neka tako bude i protiv Zvezde. Ne bih se bunio da pogodak ponovo postignemo u 111. minutu i prođemo u grupnu fazu Lige Evrope.“

Ne voli da priča o adutima jer je, kako kaže, utakmica živa stvar, ali podvlači da je snaga njegovog tima u kolektivu.

„Mi nemamo pojedinca kao što je Kanga, daš mu loptu i sad će da napravi magiju. Mi takvog fudbalera nemamo. Igramo timski, ako 11 momaka budu na istom energetskom novu, ako daju i više od maksimuma, možemo da se nadamo uspehu. Ukoliko jedan ili dvojice iskoče iz koloseka, nemamo šta da tražimo protiv Zvezde.„

Omonija je bila i rival Crvenoj zvezdi i srušila joj snove da treću godinu uzastopno može da se domogne Lige šampiona. Čupić podvlači paralelu između ta dva duela.

„Želim da budem realan i da pričam objektivno. Zvezda je u boljoj poziciji od nas. Retko ko u našem timu ima iskustvo u evropskim utakmicama. Ima Francuz Joan Gufran, ja sam igrao na Evropskom prvenstvu 2013. kada smo osvojili zlatnu medalju. Zvezda je na papiru favorit, ali daćemo sve od sebe da obezbedimo mesto u Ligi Evrope. Situacija u Jermeniji nas je poremetila, trudimo se da ostanemo bistre glave… Respektujemo Zvezdu, ali verujemo u sebe i znamo koliko možemo,“ ističe Čupić i objašnjava otkud 34-godišnji Gufran, koji je od 2013. do 2017. igrao u Njukaslu u Araratu.

„Moj klub dobro plaća, gazda je najbogatiji Jermen u inostranstvu. Nemamo finansijskih problema, plate i premije su bukvalo u dan. Gufran je došao da igra za novac. Nije sigurno došao tek tako.„

Srpski golman za Sport Klub otkriva i da ima ponudu da obuče dres reprezentacije Jermenije.

„Predsednik jermenskog saveza me je pitao da li bih uzeo njihov pasoš i branio za ovdašnju reprezentaciju. Ako me Srbija neće i ako je Srbija digla ruke od mene… Ako mi budu rekli da ću da branim, sigurno ću da prihvatim ponudu. To može da mi bude veliki plus u nastavku karijere. Iz reprezentacije se prodaju igrači, prave transferi i ugovori. Ja sam ovde već dve godine, osećam se kao kod kuće, stvarno mi je prelepo. Stopa kriminala u Jerevanu je nula. Možeš da pustiš dete u 3 ujutro da šeta i da ne brineš da li će nešto da mu se dogodi. Niko ga neće pipnuti. Nijednu nepriliku nisam doživeo. Kakav je standard? Vrlo su siromašni. Uglavnom novac stiže od iseljenika. Čuo sam da gastarbajteri pošalju više novca nego što je budžet Jermenije za godinu dana. Njihova dijaspora je najveća na svetu, više od 10 miliona Jermena živi u inostranstvu. Najviše ih je u Los Anđelesu, potom Parizu…“

Jermenska Premijer liga ima deset klubova, a Ararat je u prva tri meča upisao dva trijumfa i poraz.

„Nema finansijskih problema, ali zbog pandemije koronavirusa svi klubovi, osim Aratara, ‘skresali’ su ugovore igračima. Plate su 2.000, 3.000 dolara mesečno. Kvalitet lige je iz godine u godinu sve bolji. Ima deset klubova i svi su konkurentni. Imamo najjaču i najiskusniju ekipu, a imperativ je osvajanje prvenstva i kupa. Postavljen je cilj i nema mnogo pametovanja. Ima mnogo naših igrača. Sigurno desetak, plus Makedonci, Bosanci… Inače, u prvenstvu uglavnom igraju stranci. Moj klub mnogo ulaže i zbog toga može da dovede igrače koji imaju dobar CV.“

Čupićeva karijera nije išla tokom kakvim se nadao momak koji je ponikao u Radničkom iz Niša, a seniorski status stekao u OFK Beogradu. U dresu Romantičara debitovao je sa svega 16 godina.

„Šta mi je nedostajalo? Iskreno, nedostajao mi je menadžer. Nemam menadžera, niko mi nije kroz karijeru pomogao, osim trenera golmana u OFK Beogradu Dušana Gašiča koji mi je kroz omladinski staž bio oslonac da dođem do prvog tim. Verovao je u mene. Dva puta sam bio na pragu da odem u dobre klubove. Pre nego što sam se sa Karaburme preselio u Bačku imao sam ponudu Lucerna. Nisam potpisao, jer se agent nije dogovorio sa Švajcarcima, ne znam iz kog razloga. Pre dolaska u Ararat, a posle rastanka sa Voždovcem, bio sam u Turskoj na potpisu ugovora sa Bašakšehirom. Međutim, ponovo ista priča. Agenti se nisu dogovorili oko novca. Bez kluba sam bio šest meseci i zbog toga sam došao u Jermeniju. Nisam želeo da čekam zimski prelazni rok,“ naglašava Čupić i otkriva kako je došlo do kontakta sa predstavnicima njegovog sadašnjeg kluba.

„Kontaktirali su me na Fejsbuku, ako mi veruješ. Baš kao i kada sam bio u Norveškoj, u ekipi Sarpsborg 08. Oba puta lično sam dogovorao transfer i sve se završilo kako je trebalo. Da sam imao podršku ozbiljnog agenta, da je stao iza mene, ne da me posavetuje, već da mi nađe klub jer imam dobar CV… Imam 26 godina, još nije kasno da posle Aratata napravim ugovor karijere. Smatram da sam sazreo fudbalski, ostvario sam se i kao čovek, dobio sam sina Vidoja, koji je ime dobio po dedi, ovde sam sa suprugom Vesnom, majkom i kucom, svi smo tu i u porodičnoj idili pravimo rezultate. Stvarno uživam u Jerevanu, ali ovo je samo usputna stanica. Ako prođemo Zvezdu možda na zimu nađem neki bolji klub i napredujem. Nije mi cilj da idem iz kluba u klub samo zbog novca. Voleo bih da potpišem za neki holandski ili belgijski klub. To mi je bila želja još dok sam bio klinac, u godinama u kojima je sad moj brat Miloš. Put me je međutim odveo potpuno na drugu stranu.„

Čuvar mreže jermenskog prvaka ima utisak da ga je Srbija zaboravila…

„Iskreno, jeste. Klubovi me nisu zaboravili jer sam imao ponude pre nego što sam potpisao za Ararat. Nisu to bile velike ponude, a ja nisam bio u situaciji da negde odem za 500 ili 1.000 dolara i da me neko ‘zavlači’, a čekao sam dete. Nije mi bilo sigurno. Nisu me tražili ni Zvezda, ni Partizan, ni Vojvodina, ni Čukarički. Napravio sam ime i kroz reprezentaciju i smatram da je možda i neki veći klub iz Srbije ranije trebalo da me uzme. To se nije dogodilo i pravim karijeru kroz Evropu. Videćemo šta će biti, sigurno da bih voleo da igram za srpsku reprezentaciju, ali pošto oni ne računaju na mene, bože moj… Želim im sve najbolje, ali moram da mislim na svoju budućnost i karijeru.„

Nada se Čupić da bi mogao da krene stopama Marka Dmitrovića, koji je u karijeri takođe ‘lutao’ i čekao pravu šansu, a danas je prvu golman selekcije Srbije.

„Meni se život okrenuo za 14 dana. Nisam branio prvenstvenu utakmicu protiv Lorije, na golu je bio Rus koji je stajao na golu prošle sezone, ali nije opravdao očekivanja i ja sam dobio šansu. Treneru odgovaram jer igrao dobro nogama, a Španci to vole. Vratio sam mu dobrim odbranama i nadam se da ću da branim standardno. Idem korak po korak, gledam nedelju po nedelju, tako sam naučen od kada sam došao u inostranstvo. Ne mogu da razmišljam duže od nedelju dana. Od utakmice do utakmice mi ide život.„

Personifikacija za fudbal u Jermeniji je Henrik Mhitarjan, a Čupić dočarava koliko je veznjak Rome, nekada Borusije Dortmund, Mančester Junajteda i Arsenala, popularan.

„Mhitarjana gledaju kao mi Novaka Đokovića. On je jedini ovdašnji sportista koji je napravio ogroman uspeh na globalnom nivou. Imaju dobre rvače, taj sport je ovde popularan. Mhitarjan je ambasador UNICEF, ljudi ga vole i poštuju, gledaju u njega kao u boga.„

Stefanov mlađi brat Miloš je član Crvene zvezde, trenutno na pozajmici u Zlatiboru. Trudi se da mu pomogne koliko je moguće.

„Kad god traži savet, tu sam da mu pomognem. Sluša me, sve što pričam on primenjuje na utakmicama. Naša porodica je u Beograd došla 2006. kada sam imao 12 godina. Rođeni sam Nišlija i prošao sam Milanov kamp na stadionu OFK Beograda, kada sam i dobio ponudu Romantičara. Moj otac je bio golman, imamo vrlo dobar odnos, poštujemo se, slušamo se… Miloš je na pravom putu, a ja sam tu da mu pomognem da greške koje sam pravio on ne ponovi. 

Proteklih dana ime Stefana Čupića provlačilo se i kroz srpske tabloide.

„Ne krijem, ja sam OFK-ovac, njima sve dugujem, ali sam i košarkaški navijač Partizana. Deda me je to učio, od Miloša Vujanića počeo sam da pratim basket. Košarka mi je sport broj jedan posle fudbala. Fudbal mi je posao, profesija, a košaka me opušta. Košarka mi daje drugu dimenziju. Mene ta emocija hrani. Košarkaški sam navijač Partizana, to volim, a sad što su pojedini mediji izvukli neku objavu sa društvenih mreža… Verovatno su želeli da me isprovociraju, da vide da li sam psihički jak, a mene sve to još više motiviše. Nemam problem, neka oni rade svoj posao, ja radim svoj, ništa im ne zameram. Znam ko sam i šta sam, znam šta volim i za koga navijam, znam gde sam odrastao, znam koji klub me je napravio… Brat mi brani za Zvezdu, sutra da bude prvi golman posle Borjana, ja ću da navijam za brata, neću za Zvezdu. Ne mogu na silu da navijam za nekoga,“ kaže Čupić.