„Igrali su za stipendiju, a vidite sad Partizan i Zvezdu“

Branimir Smilić 5. feb 202110:00 > 12:43 10 komentara
SK

Centar Lietkabelisa Đorđe Gagić jedan je od trojice srpskih igrača na privremenom radu u Litvaniji, trenutno, najkošarkaškijoj zemlji u Evropi.

U Litvaniji se trude, i uspeva im, da se izbore sa trendom ‘amerikanozavanja’ ekipa, a kada je biti okružen domaćim igračima u zemlji u kojoj je košarka više od sporta za Sport Klub pričao je nekadašnji reprezentativac Srbije.

Povezane vesti

Tridesetogodišnji Gagić u decembru je stigao u ekipu na čijoj klupi sedi Nenad Čanak, čovek sa kojim je u drugom delu sezone 2018/19 sarađivao u Partizanu. Jedan je od najstarijih u timu iz Panevežisa, ali uloga koju je dobio mu prija i podseća ga na prvi mandat proveden u Partizanu (2012-15).

Srpski košarkaš je igrao u Turskoj, Italiji, Španiji, Belorusiji i Grčkoj, a nije mnogo razmišljao kada je stigao poziv iz Litvanije.

„Litvanija je zemlja košarke i za ovih dva meseca u to sam se još jednom uverio iako na tribinama, zbog poznate situacije, nema publike. Malo se odužilo zbog korone, nisam imao klub, duže nego što sam očekivao ostao sam u Beogradu, a kada se pojavio Lietkabelis brzo sam prelomio. Želeo sam da ostanem u Evrokupu, a na pitanje Čanka da li sam zainteresovan, usledio je odgovor: ‘Da, naravno.’ Sarađivali smo u Partizanu i izuzetno ga cenim i kao trenera i kao čoveka,“ kaže Gagić za Sport Klub i navodi da su prvi utisci pozitivni.

Karantinski život u Litvaniji

Grad Panevežis ima nešto više od 80.000 stanovnika, ali je zbog striktnih mera u borbi protiv koronavirusa sablasan.

„Ništa ne radi osim pumpi, apoteka, prodavnica i dostave hrane. Pooštrili su mere u borbi protiv pandemije i svako ko uđe u zemlju mora 14 dana u karantin bez obzira na to da li ima negativan test. Grad je mali, ali ima sve u njemu. Lepo je. svi smo navikli na Beograd i sve gledamo kroz Beograd, ali zadovoljan sam i klubom i gradom. Imamo prelepu dvoranu i košarkaški uslovi su zaista femnomenalni. Tu mi je Čanak, poštovan je, a što je vrlo bitno zdrava je sredina.“

„Super je, uslovi su stvarno evroligaški. Dvorana je odlična, nema greške. Ljudi u klubu su iz košarke, poznaju košarku, a kada je tako mnogo je lakše da se funkcioniše. Zadovoljan sam, dobro se snalazim i zasad nemam nijednu zamerku. Verujem da će tako i da ostane. Dobro funkcionišemo i igramo, klinci su borbeni… Specifična je i čudna sezona za sve, nije lako, igraš svaki drugi dan pa ne igraš deset dana. Teško je da se uđe u ritam, ali nemamo izbora.“

Pored Gagića u litvanskoj ligi su jošđ dvojica srpskih košarkaša, njegov nekadašnji saigrač iz Partizana Andrija Milutinović i Branko Mirković. Obojica članovi Pjena.

„Da se ne lažemo, ovde je liga mnogo bolja nego kod nas, ima mnogo više jakih timova. Žalgiris je izgubio od Juventusa, izgubio je od nas, Ritas smo dobili sa 20 poena razlike… Ima mnogo dobrih timova i nijedan ne može da se potceni. Nezgodno je da se igra, manji timovi se motivišu protiv ovih iz vrha i kad god je bilo ‘lako ćemo’ uvek je bilo problema. Dobra je liga, dobri su timovi. Navijači u Litvaniji mnogo znače, ali ovo je specifična sezona, bez publike, i ne mogu baš da prenesem celokupan utisak.“

Specifično za litvansko prvenstvo je i da ima minimalan broj stranaca. Pored Gagića, u Lietkabelisu su još dvojica, Amerikanac i Portorikanac sa pasošem SAD.

„Litvanci imaju mnogo talentovanih igrača, dobro se radi, imaju vojničku disciplinu… I domaći košarkaši su im na prvom mestu. A pogledajte kakva je situacija u Srbiji. Pogledajte Crvenu zvezdu i Partizan, ko su nosioci igre, a kako igraju. Imamo toliko talentovanih momaka i treba da se vratimo nekadašnjim vrednostima. Previše je stranih igrača u zemlji košarke kakva je Srbija. Naši talentovani igrači odlaze iz zemlje, a dovode se nekvalitetni inostrani košarkaši koji su plaćeni mnogo više. U Litvaniji su posvećeni svojim igračima i rade sa njima kao što je nekad, ne tako davno, bilo kod nas. Mnogo je manje stranaca i zaista mislim da tako nešto ponovo može da se primeni i u Srbiji. Gledajući Zvezdu i Paritzan malo je preterano… i nisam srećan zbog toga.“

Iskusni centar navodi i šta je to na šta bi ovdašnji klubovi mogli da se ugledaju na klubove iz Litvanije.

„Kada su srpski klubovi ostvarivali najveće rezultate, tu je bilo toliko domaćih igrača i uvek su domaći igrači sve to vodili i bili nosioci. Ovde su posvećeniji njihovim igračima i imaju poštovanje. Kod nas kad dođe stranac on je kao Bog. To je tako samo kod nas, stranac je vau. Favorizuju se, a toliko boljih domaćih igrača imamo. U Litvaniji toga nema, domaći igrač je domaći igrač, kao što je generalno svuda u Evropi. Pogledajte Španiju, Italiju ili Tursku, domaći igrač je zakon, a kod nas se to najmanje poštuje. Klubovi uvek gledaju da se provuku i oko novca i oko svega kada je domaći igrač u pitanju, uzdaju se na emociju, kasne sa plaćanjem i na kraju kad treba da se prodaju bilo bi super i da se oproste neka dugovanja. Prošao sam kroz sve to i prolazim i dalje ali toga u Litvaniji nema. Gledaju da se prvo ispoštuju domaći košarkaši i to mi se sviđa. U inostrastvu ako kasni novac domaćim kasni i stranim igračima, a kao stranac u svakom segmentu moraš da bude bolji i da se nametneš da bi dobio poštovanje.

Partizan i Zvezda imaju dovoljno kvalitetnih igrača da mogu da sastave bolji tim i da ostvaruju bolje rezultate, ali… Gledam mlade momke, sve se totalno promenilo, opterećeni su statistikom, promenile su se i glave tih igrača. Kao klinac jedva sam čekao da obučem dres i zaigram, sada se više priča ko ima koliku platu, izgubile su se neke vrednosti.“

Imao je Gagić i u Partizanu inostrane saigrače, a posebno ističe period koji je proveo sa Duškom Vujoševićem.

„Imali smo Žofrija Lovernja, Lea Vestermana koji su se stopili sa nama. Mladi igrači, željni dokazivanja, druga priča. Sada dolaze gotovi igrači od 30 godina koji su dobro plaćeni, a naši stranci su, što Dule kaže, dolazili za stipendiju. Dolazili, radili, nije se osetilo da su stranci niti smo ih mi gledali tim očima. Borili su se za svaki minut i sjajno smo funkcionisali. David Bertans je pričao srpski, pre njega i Jan Veseli. Stranci su se uklapali sa nama, a ne mi sa njima. Boris Dalo je za dva meseca naučio srpski i to je bio jedan od pokazatelja da je Srbija zemlja košarke. Evo sad pričamo i ‘prolazimo’ kroz te strance, a gledam ove koji sad igraju. Nebo i zemlja. Bili su mladi, borili za svaki minut, bila je zdrava konkurencija. Sada nemaš konkurenciju, on je plaćen i to je to.“

Gagić je u Lietkabelisu okružen sa 90 odsto domaćih košarkaša. Nesvakidašnja situacija, ali Srbinu prija.

„Svuda se očekuje da stranac bude bolji od domaćih igrača. Moji saigrači su uglavnom mnogo mlađi od mene, dobri su momci i lepo sam se uklopio. Naravno, zahvaljjući i Nenadu Čanku. Čane odlično radi posao, što pokazuju i rezultati. Prilagodio sam se, sve dok si u sistemu nemaš problem. Radiš svoj posao maksimalno pošteno, ne filozofiraš mnogo, svi očekuju da se boriš i doneseš pozitivnu energiju… Ponavlja, u klubu je mnogo bivših igrača koji razumeju košarku i sve funkcioniše na najbolji način.“

Ambicije Lietkabelisa su da se domogne plasmana u finale.

„To je cilj, boirćžemo se pa šta bude. Žalgiris je veliki klub, ali ovo je košarka, izađemo na teren i borimo se. Potrudićemo se da dođemo do finala pa šta nam bog da,“ istakao je Gagić, koji u prvenstvu prosečno beleži 9.4 poena, četiri skoka i 2.4 asistencije.

KSS

 

 

Komentari ()

Vidi sve komentare

Najčitanije vesti - Branimir Smilić