Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Europa Conference League
Mundobasket 2023
ULEB Evrokup
NBA
ABA League
Španija
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
US Open
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
"Dolazak u Partizan za mene je bio najlepši poklon u 2021. godini. Bez dileme. Počastvovan sam što sam deo tako velike organizacije. Primaran cilj je da nastavimo dobro da radimo i da napredujemo kako bismo na kraju sezone bili u prilici da se borimo za sve trofeje," ističe mladi bek crno-belih Gregor Glas u intervjuu za Sport Klub.
Slovenački internacionalac je „eksplodirao“ u prvom delu sezone i od igrača koji je letos popunjavao broj na treninzima i nadao se ugovoru, izrastao u nekoga u koga Željko Obradović ima veliko poverenje.
SKpaketić22
Dvadesetogodišnji Glas je za SK pričao o prvim danima u crno-belom dresu, meteorskom usponu, poređenju sa Bogdanom Bogdanovićem, izazovima, derbiju, Luki Dončiću…
Prethodne dve sezone proveli ste u Dinamiku, a zanima nas šta vam je prolazilo kroz glavu kada se „pojavio“ Partizan?
„Kada je Obradović potpisao za Partizan, čuo sam od mog agenta da ću možda da dobijem priliku da odem na pripreme da me vidi. To je sve što sam znao. Kada je poziv stigao rekao sam sebi: ‘Dobio si šansu, sada je sve na tebi. Šta bude, biće’,“ kaže Glas.
Kako vam se sve činilo prvih dana, da li ste sebe videli u toj priči?
„Nisam mnogo razmišljao šta može da se dogodi. Bio sam zahvalan što uopšte imam mogućnost da budem sa Partizanom i na treninzima sa Obradovićem.“
Fudbal pre košarke
„Kada sam bio mlad bili su mi zanimljivi svi zimski sportovi. Pre košarke sedam godina sam trenirao fudbal. I danas imam mnogo drugara koji se bave tim sportom i kad imam vremena pogledam i njih. Da nisam košarkaš, verovatno biste me gledali na fudbalskom terenu. Košarku sam počeo da igram sa 12, 13 godina. Kasno za današnje prilike.“
Klub iz Humske je ubrzo angažovao Kevina Pantera, Aleksu Avramovića i Dalasa Mura, da li vas je to pokolebalo, da li ste posumnjali da možete da obezbedite ugovor?
„Bio sam svestan situacije od prvog dana, ali nisam razmišljao u tom pravcu. Nisam razmišljao da li ću da igram od početka sezone ili ne, bio sam fokusiran samo na treninge i to mi je bilo najbitnije. Izgurao sam nekako, izborio se za poziciju u timu, ali u mojim razmišljanjima ništa se nije promenilo. Trening mi je i dalje najbitniji.“
Najmlađi ste u timu, u aprilu ćete napuniti 21 godinu. Do letos je malo ko u Srbiji čuo za vas, a danas ste neretko u startnoj postavi Partizana. Kako vam se čini put koji ste prošli za samo nekoliko meseci?
„Volim da kažem da nema kluba trenutno na svetu koji bi mogao da bude bolji za mene od Partizana. Stvarno sam zahvalan za sve što mi se desilo i dobro znam da je privilegija to što imam mogućnost da radim sa Obradovićem i treniram sa nekima od najboljih igrača u Evropi. Sada je sve na meni i toga sam svestan. Probaću da radim što više, da napredujem i učim svaki dan.“
Partizanov dres je, kažu oni koji su ga nosili, mnogo težak – kakve su impresije?
„Mislim da je to nešto posebno. Energija i ljubav prema košarci i klubu, u Beogradu, u Srbiji, ali i šire je nešto neverovatno. Mi, igrači, to osećamo na svakom koraku. Za nas je to još veća obaveza da radimo i da na svakoj utakmici damo sve od sebe. Imamo najbolje navijače na svetu. Svaki meč je privilegija, oni su naš šesti igrač.“
Energija sa sobom nosi i pritisak, ali u vašoj igri ne vide se tragovi straha, neodlučnosti, panike…
„Uvek sam imao mnogo samopouzdanja i strah nikad nisam osećao. Jednostavno je, samopouzdanje dolazi iz dobrog treninga. Stvarno dobro treniramo, mnogo radimo i na treninzima prođemo kroz sve situacije koje mogu da nam se dogode u mečevima. Na utakmici se osećam spremno, a to je kod nas igrača najbitnije.“
Kako izgleda svakodnevna saradnja sa Obradovićem, šta je ostavilo poseban utisak na vas?
„Nešto što je stvarno izvanredno je njegova posvećenost radu i ljubav prema košarci. Mnogo mu je bitan svaki detalji. Ako je neophodno, ponoviće neki detalj i 100 puta samo zato da napredujemo i budemo bolji. To je nešto što moramo da cenimo. Zahvalni su mu svi igrači koliko vremena radi sa nama kako bismo na kraju dana bili bolji.“
Da li vas je nešto iznenadilo kod najtrofejnijeg evropskog trenera?
„Ne, možda zato što nisam znao šta da očekujem kada sam dobio poziv od Partizana. Sve što sam video je vrlo pozitivno. Ne mogu ništa negativno da kažem. I kada se naljuti, to je za naše dobro i moramo da budemo svesni toga. Uvek želi da nam pomogne. Ja to razumem i, ponavljam, mnogo mi je drago što mogu da radim sa njim.“
Šta Obradović konkretno traži od vas na terenu?
„Da igram slobodno i radim ono šta znam. Da budem agresivan. Od svih igrača traži da budu koncentrisani tokom celog meča, kada daje novu informaciju da je brzo prihvatimo i tako uradimo… Koncentracija, agresivnost, fokus, sitne stvari.“
SKpaketić22
Od 12 igrača u rotaciji za tri meseca napredovali ste do startne postave i igrača od koga zavise ishodi mečeva. Kako biste opisali napredak za tako kratko vreme?
„Pokušavam svaku priliku koju dobijem da iskoristim maksimalno. Odlično radimo i kroz trening tražimo svoju šansu. Šta treba da popravim? Moram da budem sigurniji na lopti, da budem svesniji kada treba da ‘uzmem’ šut, a kada da probijem. Sitni detalji. Naravno, koncentracija se podrazumeva. I da ne pravim greške.“
Navijači Partizana u vašoj igri i stavu na terenu vide mnogo sličnosti sa Bogdanom Bogdanovićem sa početka karijere?
„To je baš lepo. Mnogo mi je drago da ljudi pričaju o tome. To je samo motiv više da nastavim da radim. Inače, volim da gledam mnogo utakmica i ako vidim da neko od igrača nešto radi dobro to probam da sprovedem i ja na terenu,“ ističe i priznaje ko su mu bili idoli.
„Kao i svi u Sloveniji, i ja sam mnogo gledao Luku Dončića. U njegovoj igri može mnogo dobrih stvari da se vidi, kako reaguje na brojne situacije. Priznajem, pratio sam i Bogdana Bogdanovića. Sve što radi na terenu je izvanredno. Kako se kreće bez lopte, kako može za sekund da se izbori za šut u bilo kojoj kretnji… Eksplozivan je, ne treba mu mnogo vremena.“
Imali ste priliku i da debitujete u večitom derbiju, mada se Partizan nije najbolje proveo…
„Derbi je nešto posebno, u to sam se uverio. Toga verovatno nema nigde. Jedva čekamo da budemo domaćini. Naši navijači su dosad bili izvanredni, neke utakmice dobili smo zahvaljujući njihovoj velikoj podršci. Publika će u sledećem derbiju biti ogroman plus za nas. Nadam se i prvoj pobedi protiv Zvezde.“
U Beograd ste došli sa 18 godina iz redova tadašnjeg prvaka Slovenije, ekipe Priomorske iz Kopra. Ko je uticao na vašu odluku?
„U juniroskom timu Primorske trener mi je bio Miro Alilović. Kada je došao u Dinamik, pozvao me je i rekao da bi voleo da igram za njega u Srbiji. To mi se izuzetno svidelo. Mnogo ga poštujem jer znam kako radi. Nisam mnogo razmišljanjao pre nego što sam prihvatio ponudu Dinamika. Alilović me je mnogo stvari naučio. Sve što je on želeo je da me sprema za viši nivo i izuzetno sam mu zahvalan za sve što je uradio za mene. Zbog njega sam došao u Beograd i mislim da sam dobro izabrao. U prvenstvu Srbije sam dobio priliku da igram, učim, pravim greške i napredujem svaki dan. U KLS je prošle sezone bilo baš dobrih ekipa.“
Kako provodite vreme u srpskoj prestonici, da li ste se odomaćili?
„Nemamo mnogo slobodnog vremena i uglavnom ga provodim za odmar kod kuće. Sviđa mi se grad, ljudi su baš pozitivni. Sve je tu, šta god da mi zatreba. Stvarno uživam. O Beogradu imam samo lepe reči.“
Prošlog leta odustali ste od NBA drafta, da li vas i koliko privlači odlazak u Sjedinjene Države?
„Trenutno ne razmišljam o tome. To je nešto sa čime se bave ljudi iz agencije, to nije moj fokus. Mnogo sam srećan tu gde sam i u ovom trenutku Partizan je najbolja stvar koja je mogla da mi se dogodi. Fokusiran sam na napredak, a o NBA o tom potom.“
Sa 17 godina i pet meseci obukli ste dres sa državnim grbom i postali najmlađi debitant u istoriji reprezentacije Slovenije. Da li se nadate pozivu selektora Aleksandra Sekulića?
„Videćemo, uvek rado igram za reprezentaciju. Pomognem kad god mogu. U mlađim kategorijama svake godine sam igrao. To je nešto što volim. Ako me pozovu, ako mogu da pomognem… Naravno, pričaću sa klubom, videćemo,“ kaže Glas, koji sa selekcijom do 18 godina ima bronzu sa EP 2019.
Slovenija narednog leta brani evropsko zlato osvojeno 2017. u Istanbulu, a na Olimpijskim igrama u Tokiju malo je neodostajalo da dođe do medalje. Kako vam se čini perspektiva nacionalnog tima?
„Verujem da je pred reprezentacijom lepa budućnost. Slovenija je u Tokiju igrala baš lepu košarku. Želimo na sledećim takmičenjima da budemo što bolji, da se borimo za najviši plasman. To mora uvek da nam bude cilj. Imamo dobru ekipu, imamo jednog Dončića, koji je uradio izvanredne stvari za slovenačku košarku. Mladi žele da igraju košarku zbog njega. Na nama je da probamo da ga ispratimo i da ovih deset, 15 godina koje će da igra za reprezentaciju iskoristimo maksimalno i ostvarimo dobre rezultate. Ko zna kada će i da li će da se pojavi novi Luka Dončić. Za Sloveniju je to velika stvar i moramo da budemo zahvalni zato što ga imamo,“ rekao je treći strelac Partizana u Evrokupu sa učinkom od 10.2 poena, 2.6 skoka i dve asistencije po utakmici.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare