Nekad deluje da je cela večnost prošla od prošle sezone, a nekad da su četiri meseca od velikog finala u Valensiji proletela. U svakom slučaju, sada već brojimo baš sitno, pošto je nova sezona Moto GP šampionata tu, pred nama, a po svemu sudeći biće spektakularna, i to sve uz prenose na Sport Klubu!

Pročitajte još

U susret MotoGP: Brojke koje će obeležiti 2023. godinu

Moto GP

21. mar 2023 23

Moto GP

21. mar 2023 23

Neki novi klinci vol. 14

Jelena Trajković

22. mar 2023 19

Jelena Trajković

22. mar 2023 19

Razloga za to je mnogo, a možda glavni je činjenica da nas čeka više trkanja nego ikada ranije. Ova sezona brojaće rekordnu, 21 trku, ali ne samo to, pošto ćemo ih zapravo imati 42 jer su uvedene sprint trke subotom. One će biti upola kraće od tradicionalnih nedeljnih, donosiće upola bodova, ali se pobeda na njima neće brojati kao Gran Pri trijumf. Sve će i te kako uticati na šampionat jer postavimo to ovako – da nema sprint trka maksimalan broj bodova na raspolaganju bio bi 525, a ovako će biti 777, što je neverovatna razlika, zar ne?

U ovom trenutku je teško predvideti kako će sve izgledati sa dve trke tokom vikenda, a generalno manje vremena na stazi za pripremu istih, ali ćemo odgovor dobiti već za nekoliko dana u Portugalu. Uvođenje sprint trka je dovelo i do potpune promene rasporeda, pa će akcija u kraljevskoj klasi biti poslednja, umesto između onih u Moto3 i Moto2 kategorijama.

Petak će ostati rezervisan za treninge, koji će određivati ko će ići direktno u drugi deo kvalifikacija, a ko ne. U subotu prepodne biće vožen jedan jedini „slobodan“ trening, posle kojih će slediti kvalifikacije koje će određivati startni poredak za obe trke, dok sprint trka startuje u 15 časova. U nedelju će samo vozači u najjačoj kategoriji imati zagrevanje, koje će trajati samo 10 minuta, potom ih čeka parada (kopiraju Formulu 1, jelte), a termin glavne trke ostaje nepromenjen – 14 časova.

Sam raspored unosi nekoliko nepoznanica, ali je izvesno da za navikavanje neće biti potrebno mnogo vremena. Još jedna od većih promena je to što nema Suzukija, ali ono što se nije promenilo u odnosu na prošlu sezonu su glavni igrači, tačnije kandidati za titulu. Ona je prošle godine završila u rukama Frančeska Banjaje, koji je doneo Dukatiju prvu krunu posle 15 godina, i to posle neverovatnog preokreta.

Italijanski motociklista je na polovini sezone imao 91 bod manje od tada aktuelnog šampiona Fabija Kvartarara na Jamahi, ali je u narednih 10 trka bio klasa za sebe i Francuza je pobedio za 17 bodova. Banjaja je do najvećeg uspeha karijere, a druge titule svetskog šampiona, došao najviše zahvaljujući fantastičnoj vožnji, ali mu je i Kvartararo pomogao time što nije ličio na sebe na pojedinim trkama. Najbolji među ostalima bio je Enea Bastijanini, inače najprijatnije iznenađenje prošle sezone, koji je braneći boje Gresinija čak četiri puta stigao do najvišeg stepenika pobedničkog postolja, a odmah iza njega našao se vozač Aprilije Aleš Espargaro. Od njih četvorice se očekuje da se bore za titulu, ali svakako je lista kandidata za presto nešto duža, pa hajde da krenemo od početka.

Banjaja u novu sezonu ulazi kao branilac titule, glavni favorit, i kao praktično preporođen vozač. Italijan je pošto je bukvalno bio nokautiran izveo jedan od najvećih preokreta u istoriji sporta, i to je učinio sa takvom mirnoćom, što samo po sebi zaslužuje da mu se skine kapa. Mnogi kažu da je titulu mnogo teže odbraniti, nego osvojiti, ali se čini da Peko ne oseća taj pritisak, barem ne trenutno. Odlučio je da nosi ’kec’ na svom Dukatiju, što donosi dodatno breme, od kojeg Banjaja ne beži. To je pokazao na poslednjim testiranjima, kada je bio nezaustavljiv, što ukazuje da nikad spremniji dočekuje nove izazove.

Veliki broj vozača govori da im je prvi protivnik njihov timski kolega, a ništa drugačiji slučaj nije ni sa Banjajom. Možda on ne bi tako rekao, ali Bastijaninijev dolazak u fabrički tim Dukatija donosi veliku promenu. Njih dvojica su vodili velike duele kada su nosili različite boje, a sada dele garažu i biće zanimljivo videti kakav je novi odnos snaga. S obzirom na to da je italijanski tim klasa za sebe u kraljevskoj klasi trenutno vrlo lako može da se desi da Beštija stvarno bude Pekov glavni konkurent za titulu. Ako bude tako, spremite kokice.

Iako je Jamaha završila testiranja kao drugi najbrži motor, utisak je da ta kao titula treba da pripadne Apriliji, koja je prošle godine napravila ozbiljan korak napred. Aleš Espargaro je bio taj koji je kao kapetan vukao taj brod napred, ali isto tako nije u potpunosti ispunio potencijal koji je imao na raspolaganju. Aleš je morao na operaciju podlaktice između testiranja i početka sezone, što znači da neće baš potpuno spreman dočekati prvu trku, ali i takvog ga treba očekivati u borbi pri samom vrhu.

Slično kao što je slučaj sa Banjajom, i Espargarov glavni rival se nalazi na drugoj strani garaže, a uz to su njih dvojica veliki prijatelji. Maverik Vinjales deluje kao da je svoj na svome na Apriliji, ima fantastičnu brzinu, i vrlo lako bi mogao da preuzme prevlast u italijanskom timu. Vinjalesov glavni problem je glava, sada se čini da je to pod kontrolom, ali isto tako je bilo i pre nekoliko godina u Jamahi, zar ne? Svakako treba obratiti pažnju na njega, a pravo čudo bi bilo da se tokom ove sezone ne nađe na najvišem stepeniku i postane prvi vozač koji je ostvario trijumfe na tri različita motocikla (to bi mogao i Džek Miler, ali on je ipak u nezgodnijoj poziciji trenutno).

I vratimo se Jamahi i Kvartararu. Mnogo uspona i padova imao je šampion iz 2021. godine tokom testiranja, koja je završio tri i po desetinke iza Banjaje. Francuz je od japanskog proizvođača još od pre osvajanja titule tražio veću maksimalnu brzinu, konačno ju je i dobio, ali je nastao problem u postavljanju brzog kruga na novim pneumacima. Čini se da je taj problem otklonjen do kraja predsezonske akcije, bukvalno u poslednjim trenucima, pa ćemo tek videti da li je to pravo stanje stvari ili ne. Što se tiče njegovog timskog kolege Franka Morbidelija, on i dalje traži bilo kakav korak napred, a sada se već postavlja pitanje da li će ga uopšte naći…

Posle Dukatija, Aprilije i Jamahe stižemo, naravno, do Honde. Japanski tim u svojim redovima ima dvojicu šampiona koji zajedno imaju 10 titula, ali je i dalje daleko od pravog puta. Honda je trenutno daleko od vrha, iako ima tim snova u svojim redovima, ali to nije ni izbliza dovoljno. Mark Markes se oporavio od povrede koja ga je mučila tri godine, ali ga sada muči njegova Honda, koja je u najboljem slučaju nekoliko desetinki iza najboljih. Sam Markes može da nadoknadi malo vremena, pa će biti zanimljivo videti dokle će ga to tačno dovesti.

S druge strane, Đoan Mir se lakše privikao na Hondu nego što se očekivalo, a čak je bio najbrži od svih vozača japanskog proizvođača tokom testiranja. Doduše, njegova razlika u odnosu na Markesa bila je tek 16 hiljaditinki. Svakako na Mira treba obratiti pažnju, pošto vrlo lako može da se desi da baš on od svih timskih kolega koje je imao Markesu zada najveće glavobolje.

Što se tiče fabričkih timova, tu je još KTM, koji ide iz krajnosti u krajnost, od sjaja do očaja, pa je zapravo i teško predvideti šta njihovi vozači mogu da učine. Prošle sezone KTM je sjajno funkcionisao u teškim uslovima, dok se u idealnim poprilično mučio, ali je tokom testiranja viđen određeni napredak. Bred Binder je poznat kao nedeljni vozač, a sada kako imamo dve trke, možda će se malo više truditi u kvalifikacijama. Južnoafrikancu se u timu pridružio Džek Miler, čije privikavanje nije proteklo baš kako se nadao, ali kako vreme bude odmicalo treba i te kako obratiti pažnju na njega.

Uz sve do sada rečeno, ono što treba da zabrine veći broj fabričkih timova je činjenica u kakvu formu su pojedini privatni demonstrirali tokom testiranja. Možda je poslednjeg dana Pramak Dukati bio drugi u poretku, ali glavna zvezda predsezone bio je Luka Marini i njegov VR46 tim. Mlađi brat Valentina Rosija bio je najbrži tokom testiranja u Valensiji i Sepangu, u Portimau je naišao na određene probleme, ali bilo bi pravo čudo da ga ne vidimo redovno u borbi ne samo za podijume, već i pobede.

Marini bi vrlo lako ove godine mogao da bude ono što je Bastijanini bio tokom prošle, a drugi kandidat za to je njegov timski kolega Marko Beceki. Mlađi od dvojice Italijana je aktuelni ruki sezone, VR46 timu je doneo prvi podijum u istoriji u Asenu i deluje gladan novih uspeha. Sezona učenja je iza njega, tokom nje mu je falila konstantnost koju je Marini imao, a ako bude uspeo da ostane miran, mogao bi da bude spektakularan. Nije pitanje da li će se to desiti, već kada i to će biti istinski sjajan prizor.

Ranijih godina se podrazumevalo da je Pramak drugi tim Dukatija, ali eto Marini i Beceki su su ih bacili u drugi plan. Žoan Zarko je bio najbliži Banjaji tokom poslednjih testiranja, ali s obzirom na to da je Francuz praktično test vozač u trkačkim uslovima, postavlja se pitanje koliko zapravo može. Zarko još čeka prvu pobedu u kraljevskoj klasi, ova sezona je možda i njegova poslednja prilika za to… Što se tiče Martina, on je bio u konkurenciji za mesto u Dukatiju zajedno sa Bastijanijijem, ali ga jednostavno nije zaslužio. Španac kako zna da zablista, tako zna i da podbaci, brzina je očigledno tu, ali nešto mu fali…

Od Dukatijevih timova tu je još Gresini, od čijih vozača se očekuju velike stvari posle Bastijaninijevih uspeha prošle sezone. Fabio di Đanantonio je ostao u timu, napravio je korak napred u odnosu na debitantsku sezonu, ali je i propustio finiš testiranja u Portimau posle teškog pada u kojem je doživeo potres mozga. Mladom Italijanu se u ekipi pridružio Aleks Markes, koji je napravio novi početak, oslobodivši se Honde i veze sa starijim bratom Markom. Možda je baš to ono što mu je bilo potrebno da bi se prikazao u pravom svetlu u kraljevskoj klasi? Prvi znaci su ohrabrujući, pa bi trebalo očekivati da će se manje ili više boriti za podijume.

Aprilija od ove sezone ima svoj privatni tim – RNF, čije boje će braniti Migel Oliveira i Raul Fernandes. Mladi Španac iza sebe ima tešku sezonu tokom koje se i nije nešto pokazao, više zbog svog pristupa, nego bilo čega drugog, pošto je zbog ugovora bio primoran da vozi za Teh3 KTM, a bilo je jasno da ne želi da bude tu. Tokom testiranja je bio solidan, ali će od njegovog pristupa zavisiti praktično sve. Oliveira malezijskom timu doprinosi svojim iskustvom, izvesno je da će kako sezona bude odmicala biti sve brži i brži, ali je rano predvideti šta tačno može.

I tu je LCR Honda, koja u svojim redovima ima starosedeoca Takakija Nakagamija, kojem možda i nije više mesto u kraljevskoj klasi, i Aleksa Rinsa. Španac je testiranja završio tik uz Mira i Markesa, što je ohrabrujuć znak, a deluje kao da italijanski tim ima čemu da se nada, pošto sve podseća na vreme kada je za njega vozio Kal Kračlou. Na drugoj strani, Nakagami je u nekom svojevrsnom ’limbu’ posle povreda i ukoliko se ne trgne ova sezona bi vrlo lako mogla da bude njegova oproštajna od kraljevske klase.

Na kraju stižemo do zanimljivog spoja u Gasgas Teh3 timu. Iako ekipa nosi ime po španskom proizvođaču, to su zapravo KTM motocikli, isti oni koje voze Binder i Miler. Pol Espargaro se vratio na KTM i u tim u kojem je debitovao u kraljevskoj klasi, kada je doduše vozio Jamahu. Iako predsezona nije prošla idealno, Espargaro deluje mnogo srećniji nego što je slučaj bio tokom dve sezone u Hondi, a to mnogo toga govori, mada je teško predvideti šta može na stazi. Uz njega u timu je Augusto Fernandes, jedini debitant ove sezone, o kojem više možete da pročitate u našem tradicionalnom predstavljanju novajlija.

To bi bilo to što se tiče najave sezone, prvi trkački vikend vas čeka na Sport Klubu 3 od petka u 10 časova, a na ovim stranicama još pre toga mnogo ekskluzivnog sadržaja sa staze „Algarve“.

Nova sezona Moto GP šampionata počinje ovog vikenda Velikom nagradom Portugala, uz direktne prenose na kanalima Sport Kluba, uz SBB mrežu i platformama EON i Total TV.