Upravo sam obrisao dva pasusa. Oba su bila o Novaku Đokoviću. Jer kad sam ih pročitao, shvatio sam da to nije to. Nije ono što sam juče osećao, ili bar sad nisam u stanju da to nešto učukam na tastaturi. Možda umor, a možda i shvatanje da će taj čovek svaki naredni dan dati nešto novo.

Wimbledon

Miler za SK: Rodžer je najveći, iznad je i Nadala i Đokovića

Saša Ozmo

7. jul 2022 18

Saša Ozmo

7. jul 2022 18

Teniska kolumna bez tenisa

Nebojša Višković

1. jul 2022 39

Nebojša Višković

1. jul 2022 39

Nije lako nečiju posebnost smestiti u jedan tekst. Da, zapravo, to je. Evo ga. Pokušavam da sve uguram u jednu kolumnu, pa gde si bre pošao? Nijedna kutija ne može da primi bezbroj sardina, nijedan stan u Blokovima ne može da primi dovoljno Kineza. Pusti čoveka da radi to što radi, piši samo o onome što je bilo juče, za sutra će ti već dati materijal – sutra. Zato i jeste tako poseban.

A sutra će me možda usrećiti kao juče, zbog aviona. Ili će me iznervirati zbog nečeg drugog. Zbog vode ili fotografija i stiskanja nečijih ruku. Svakako neću biti ravnodušan. I uvek ću navijati zbog njega. Jer svi imamo mane, ali i sreću da možemo da ih krijemo. Njegove svi vide.

Kako god, dok filozofiram prođe tekst. Možda je tako i bolje, za nauk da sledeći put, ma koliko komiran bio, sednem i iščukam taj tornado emocija i misli. Samo tako može dostojno da se isprati šta ovaj čovek radi.