Eto Nikole Jokića, dvostrukog najkorisnijeg igrača NBA, na četiri pobede od osvajanja NBA prstena. Koliko god da je taj uspeh već gigantski, najznačajnije u vezi sa 28-godišnjim Somborcem je status koji je već stekao u istorijskim okvirima najjače svetske lige.

Istina, nije u svojoj karijeri postigao dovoljno da se smatra jednim od npr. 20 najboljih igrača u istoriji NBA (makar ne dok ne osvoji prsten), ali tehnički… Već sada, u 2023. godini, u Jokićevoj osmoj profesionalnoj sezoni, postoje stvari koje Nikola radi bolje nego što ih je iko ikada radio.

Povezano:

Lebron o Jokiću: Treba mu skinuti kapu

NBA

23. maj 2023 2

NBA

23. maj 2023 2

„Novak i ja ne možemo da se poredimo, Embid zaslužio MVP“

NBA

23. maj 2023 31

NBA

23. maj 2023 31

Nikola u odabranom društvu Bjelice, Divca, Peđe…

NBA

23. maj 2023 4

NBA

23. maj 2023 4

A retki su oni koji su mogli da pretpostave da će tako biti.

U sezonu 2013/2014. ušao je kao relativno solidan potencijal. Nagetsi su ga na draftu izabrali tokom sada već legendarne reklame za „Kesarito“ – kombinaciju kesadilje i burita kakvu samo Amerikanci mogu da izmisle.

Somborac je dobio priliku da u drečavom dresu Mega Vizure pod vođstvom Dejana Milojevića pokaže sve šta zna, sada kada je starter Ratko Varda napustio klub. Šansa je iskorišćena – u prvom kolu ABA lige imao je 27 poena i 15 skokova protiv skopske ekipe MZT i najavio MVP sezonu u regionalnom takmičenju.

Jedan srpski portal objavio je vest o Meginoj pobedi posle produžetka, a čitalac-prorok, koji je napisao komentar ošišanom latinicom, poručio je sledeće:

„Jokic polako prerasta Megu. Strasan je! Najvise mi se dopada sto ima jednostavno shvatanje kosarke. Nema tu nekih bravura ili umisljenih poteza. Sve lako, jednostavno skolski“.

Sve je tačno osam godina kasnije, osim što bravura i te kako ima. Međutim, autor komentara je bio pronicljiv – te bravure ne proističu iz želje da se bude bravurozan, već su u službi pragmatičnosti, tj. pobeđivanja.

Bilo je i onih koji su bili manje precizni, daleko manje precizni.

„Nema visinu za 5, a za 4 nije dovoljno pokretljiv, u NBA bi ga pojeli , ali mozda nesto napravi u Evropi“, glasi komentar autora „Realnost“.

Često se te 2015. godine u domaćim košarkaškim krugovima mogla čuti rečenica „Nije loš ovaj Jokić, ume da doda!“

Od starta se videla Jokićeva sklonost da napadom dominira poenterski, ali i plejmejkerski. Samo, onaj ko kaže da je mogao da nasluti do kojeg će nivoa Jokić razviti svoje dodavačke sposobnosti – očito laže.

Kako je došlo do toga da Jokić za osam godina pređe put od „ume da doda“ do, uz Medžika Džonsona, najimpresivnijeg dodavača u istoriji NBA?

Već je poznata anegdota o utakmici na koju su došli skauti Barselone kako bi gledali Jokića u akciji – bila je to utakmica koju je mladi centar odigrao znatno ispod svojih mogućnosti. Da nije bilo tako, ko zna kada bi otišao u NBA?!

Ovako se poklopilo baš kako treba – na vreme je otišao u tim kojem je bio potreban i tamo sreo trenera koji ga je razumeo. Zapravo, i više od toga, Majk Meloun je Jokiću od samog starta verovao.

U sezoni 2015/2016, Jokićevoj ruki sezoni u NBA, saigrač mu je bio francuski centar Žofri Lovernj.

„Kada je Nikola stigao u Denver, u prvoj sezoni su rekli ‘Radićemo na njegovom telu, neće igrati ove sezone, možda naredne.’ Međutim, posle četiri ili pet meseci već je bio najbolji igrač u timu. Bilo je to neverovatno brzo. Doduše, tim tada nije bio dobar kao što je sada, ali ipak… Od neigranja i rada na telu, do najboljeg igrača tima u nekoliko meseci – to je prosto za ne poverovati“, ispričao je u intervjuu za Sport klub Lovernj, prvi strani kapiten u istoriji Partizana.

Jokić stvara dodavanja ni iz čega – potrebni su mu samo dobri i disciplinoani egzekutori. Eronu Gordonu je omogućio da igra košarku života, a Geriju Herisu je u leto 2018. zaradio ugovor od 74 miliona dolara. Srpski centar ne lovi asistencije – on samo taži pas koji će najviše doprineti pogotku.

Sjajni košarkaški jutjub kanal „Thinking Basketball“ je početkom godine objavio video u kojem je analizirao Jokićeva dodavanja sa samo jedne utakmice – pobede nad Memfisom 20. decembra 2022. godine. U ovoj pobedi Nagetsa Jokić je učestvovao sa tripl-dablom od 13 poena, 13 skokova i 13 asistencija.

Samo na to jednoj utakmici, kakvih možemo videti na desetine u Jokićevim sezonama, Srbin je kompletirao dodavanja kakva mnogi NBA igrači ne ostvare tokom cele karijere. I nisu poenta samo „autlet“ pasovi u kontri preko celog terena ili lepršava dodavanja iza leđa. Značaj Jokića kao razigravača ogleda se u onim malim dodavanjima, koja nisu naročito atraktivna, ali su u datom trenutka jedina ispravna.

Ta discilina u donošenju dobrih odluka odnosi prevagu u najtežim situacijama – seriji sa Durentovim Finiksom ili čišćenju Lebronovih Lejkersa. U tim trenucima više nema mesta za testiranje određenih rešenja – rotacije su skraćene, margina greške je minimalna i kvalitet mora da se maksimizuje.

Upravo su dodavanja najbolji indikator Jokićevog nezabeleženog razumevanja košarkaške igre. Neki komentari na internetu u šali poručuju da Jokić na terenu izgleda kao da igra u japankama. Da, to je šala, ali baš zbog sposobnosti da vidi pas koji niko ne vidi, ali i elitnog šuta, Jokić može da bude nadmoćan u NBA, iako je daleko od najpokretljivijih košarkaša današnjice.

Jokić više nije „samo“ najbolji centar-dodavač u istoriji košarke, taj epitet je odavno dominantno osvojio. Sada je na pragu da se ustoliči kao najbolji dodavač u istoriji sporta kada su sve pozicije u pitanju.

Džon Stokton, Džejson Kid, Kris Pol, Mark Džekson ili neko peti će imati više asistencija od Jokića kada Srbin završi karijeru, ali nije asistencija za pogodak jedino dodavanje koje se daje na utakmici.

Osim toga, nijedan od spomenutih velikana nije nosio ni izbliza jednak poenterski teret kao momak iz Bačke. Upravo kombinacija Jokićevih pretnji šutom i dodavanjem pravi od njega ofanzivnu silu koja nema premca u modernoj NBA.

Bilo je snažnijih i elegantnijih poentera među centrima u bogatoj istoriji lige, bilo je onih koji su efikasnije završavali napade na obruču, ali niko nije bio ubojitiji od Jokića kada su u pitanju šutevi blizu obruča.

„Basketball Reference“ kaže da je u tekućoj sezoni Jokić šutirao sumanutih 64,1% kada su u pitanju pokušaji od jednog do tri metra udaljenosti od obruča. Jedini bolji od njega po ovom parametru bio je rezervista Boston Seltiksa Majk Muskala, ali na drastično manjem uzorku i protiv daleko lošijih odbrana, tj. rezervnih igrača rivala.

U leto 2016. godine, dok su svi u NBA brujali o odluci Kevina Durenta da pređe u tim koji je dva meseca ranije završio sezonu sa 73 pobede, Jokić je nosio dres reprezentacije Srbije. U beogradskoj Areni je odrađivao posao na kvalifikacionom turniru za Olimpijske igre i bio je najbolji igrač „Orlova“. Teodosić i Bogdanović jesu bili vođe Đorđevićeve ekipe, ali centar Denvera je svetskoj javnosti obznanio da može da igra na najvišem nivou.

Opet ono „Vidi, nije uopšte loš…“

Tada je Jokić potvrdio ono što je pokazao u ruki sezoni u NBA – čovek ne promašuje iz reketa. Meki flouteri, polugorog preko oba ramena, šut iz ravnoteže, šut van ravnoteže, šut iz kontakta, šut kad je sam, ziceri posle sjajnog pivotiranja… Sve se završava dobro poznatim mekanim šutom, koji je izbačen sa toliko osećaja da, čak i kada je zamalo neprecizan, lopta najčešće sklizne u mrežicu.

U poslednjih sedam godina asortiman je samo rastao, a Jokić se usavršavao. Fizički je postao daleko snažniji nego što je bio 2016. godine, a to mu je donelo pregršt novih prilika za poene iz reketa. Dotle se centar Denvera razvio u ovom pogledu da se u tekućem plej-ofu istinski iznervira kada promaši neke šuteve koje drugi centri ne bi ni pomislili da uzmu.

Šakil O’Nil je gospodario reketima najviše zahvaljujući neukrotivoj snazi, baš kao i Vilt Čembrlen tridesetak godina ranije, a Hakim Olajdžuvon i Tim Dankan su ubacivali veliki broj poena jer su sebi gradili pozicije prefinjenom centarskom tehnikom. A Nikola Jokić? Prosto, on je toliko dobro naučio da puca iz svake pozicije u relativnoj blizini koša, da nijedan trener nikada neće moći da mu zameri selekciju šuta.

Spomenuta dva segmenta Jokićeve igre, dodavanja i poeni iz reketa, predstavljaju ono na šta se košarkaška javnost ne fokustira dovoljno. Doduše, Nikolin uticaj na ovaj sport je celokupno nedovoljno ispraćen iz mnogih razloga koji nemaju veze sa samom igrom. Ima i drugih elemenata Jokićeve igre koji demonstriraju ospeg njegovog napretka, ali deluje da nijedan nije toliko ilustrativan.

Nama može sada da deluje kao svakdonevica, ali nije normalno da jedan košarkaš rutinski i bez mnogo pompe prelazi put od nekoga ko nagoveštava kvalitet, do onoga od kojeg nema boljeg u datoj oblasti.

Priča o Nikoli Jokiću i njegovom nesvakidašnjem usponu u NBA Panteon i dalje nije u potpunosti shvaćena – ni u srpskoj, ni u američkoj javnosti. Moraće da prođu godine da bi saigrači, protivnici, treneri, sudije, navijači, kritičari i autori ovakvih tekstova u pravoj meri shvatili koliko je nestvarno sve ovo što nam je u prethodnih osam godina priredio somborski ljubitelj konjičkog sporta.

Biće vremena da analiziramo kako, zašto i odakle, ali zasad treba da se usmerimo na činjenicu da gledamo trenutno najboljeg. Ubedljivo najboljeg.

Nikola Novaković (@nikolanvkvc)