Đoković: Broj 1, planinski čovek i “glava“ pred finale

Saša Ozmo 10. sep 201819:03 > 19:18
Julian Finney, Getty Images Sport

Kratko smo nazdravili trijumfu Novaka Đokovića, a zatim seli za kompjutere kako bismo uradili barem neki deo posla pre nego što se šampion US opena za 2018. godinu pojavi na konferenciji za medije.

I Đoković je kratko slavio, pa se bacio na svoje obaveze – intervjue televizijama koje su prenosile US open, još neke sitnice sa turnirom, a onda se pojavio pred nama u 21.20 po lokalnom vremenu.

Povezano

Strani novinari napustili su prostoriju, ostali smo samo mi u prvom redu. “O, pa više vas je nego prethodnih dana“, primetio je Novak zadovoljno.

Na konferenciji na engleskom jeziku uglavnom se govorilo o kontekstu Đokovićevog povratka, a malo se govorilo o samom finalnom okršaju sa Huanom Martinom del Potrom. I dok finale svakako nije bilo klasik, drugi set je trajao 95 minuta i bilo je tenzije u nekoliko navrata, tako da je i ono zaslužilo pitanje.

“Da, naporan i iscrpljujući meč za tri seta, igrali smo ih tri sata i 16 minuta. Kao što smo razgovarali i pre dva dana, osećao sam da imam više šansi od njega što su duži poeni i što duže traje meč. Njemu je zbog visine teže da se kreće, da proklizava i da menja pravac, tako da sam se trudio da ga što više izmorim“, počinje Novak i dodaje:

“Drugi set je bio prekretnica. Imao sam kontrolu, osećao sam se sjajno, ali onda sam napravio nekoliko prevashodno taktičkih grešaka u gemu na 3:2, previše sam išao na njegov forhend, a on se razmahao i vratio u meč. Na 4:3 je bio jedan od najdužih gemova u mojoj karijeri, tu sam se stvarno izvukao iz velike nevolje, a nakon toga je bilo neizvesno do kraja drugog seta. Kada je 2-0, pristup meču i trećem setu se menja, tako da sam u trećem osećao da sam mnogo bliže pobedi čak i kada je vratio brejk“.

Rezultatski je to bio skoro preslikan njihov četvrtfinalni okršaj iz 2012. godine – tada je bilo 6:2, 7:6 (7-3), 6:4, a sada 6:3, 7:6 (7-4), 6:3.

“Baš sam taj meč i gledao kada sam se spremao za ovo finale. Jeste bilo dosta sličnosti. Sada je on u osmom gemu prvog seta imao 40-0, ali uspeo sam da riterniram zaista fantastično i da napravim brejk. Do tog trenutka je on možda bio bolji, bio je dobar i na riternu, a posle toga jr sve išlo na moju stranu. Ponavljam, drugi set je bio prekretnica, publika se uzbudila i uključila, ali iskustvo iz meča sa Federerom pomoglo mi je da sve lakše podnesem“.

Pehar je bio pred Novakom sve vreme konferencije, ali nismo mogli lepo da se vidimo. “Daj da sklonim ovo, da vas lepo vidim“, nasmejao se. Već na engleskom Novak je spomenuo odlazak na planinu Viktoar sa svojom suprugom kao događaj koji mu je dao vetar u leđa, ali u razgovoru sa svojima bio je još otvoreniji.

“Ja sam planinski čovek, odrastao sam na Kopaoniku i planina u meni budi snagu i emociju, slobodu uma. Posle Rolan Garosa sam bio razočaran igrom, osetio sam da sam imao nalet u Rimu, onda i u Parizu, bio sam favorit protiv Čekinata, a odigrao sam dosta loše. Uzimajući u obzir svih tih deset meseci iza mene tada, osetio sam da moram da se isključim iz svega. Supruga i ja smo imali mogućnost da odemo bez dece tih pet-šest dana. Otišli smo u planinu, povezali se s prirodom, izolovali se od sveta, čoveku su ponekad potrebne druge perspektive jer se onda lakše pronađe i rešenje. Ostalo je istorija, a tada sam osetio novi talas energije, posvećenosti i snage“.

Na prvom mestu na ATP listi Đoković je ukupno proveo 223 nedelje, a sada na Rejs listi (rezultati samo iz ove godine) zaostaje za Rafaelom Nadalom 1.035 bodova. Sledi deo sezone koji Rafa nikada nije “mirisao“, pritom ga i koleno muči, pa Novak ima priliku da se ponovo popne na teniski presto.

“Definitivno mi ne bi smetalo da budem broj 1 opet“, nasmejao se Đoković, “Lagao bih vas ako bih rekao da mi to nije cilj – osim Gren slem titula, to je vrhunac ovog sporta. Potrudiću se da do kraja godine ugrozim Nadalovu poziciju, videćemo hoću li uspeti. U suštini, ono što mene jako raduje jeste novi nivo igre i koncentracije koji sam dostigao u poslednja dva i po meseca. Želim to da zadržim što je duže moguće – ukoliko igram tako, mislim da imam jako dobre šanse na bilo kojem turniru i na bilo kojoj podlozi. Želim da iskoristim koliko god mogu taj novi talas samopouzdanja koji sam dobio velikim pobedama. Naravno da su Slemovi prioritet, ali to ne umanjuje značaj drugim turnirima – dajem svoj maksimum kada god odem na turnir u želji da ga osvojim. Bio to Peking, Šangaj, nešto treće, moj stav je takav i videćemo dokle će me to odvesti do kraja godine“.

Nekoliko puta već je Novak govorio o tome kako sada, posle svega što je prošao sa povredom i gubitkom motivisanosti, mnogo više ceni sve uspehe koje postiže. Ali verujte, ništa rečitije nije govorilo tome u prilog od načina na koji je dao prethodni odgovor – naglašavao je svaku reč, usporio govor i glavom se nagnuo ka nama dok je govorio kako želi što duže da održi postojeću formu.

Julian Finney, Getty Images

Od 2011. godine samo je jedan čovek osvajao dva Slema u nizu – Đoković, i to čak šest puta. Poslednji put kada je vezao Vimbldon i US open, pala je i Australija, a zatim i Rolan Garos. Čudno je kako se perspektiva menja – za samo šest meseci prevalio je put od otpisanog do toga da se postavlja pitanje o ponavljanju najvećeg podviga u istoriji tenisa.

“Doživeo sam to jednom i nadam se da ću doživeti još jednom, potrudiću se da se to ostvari. Ipak, sve to mi je nekako još daleko jer je u pitanju sledeća sezona. Treba prvo ovu da završim u stilu, na najbolji mogući način. Sada ću se malo odmoriti. Nažalost, neću igrati Dejvis kup ove nedelje, ali potrudiću se da bodrim momke ukoliko budem tu – važno je da ostanemo u Svetskoj grupi kako bismo sledeće godine učestvovali u završnoj fazi u novom formatu. Posle toga imam Lejver kup, još nisam siguran hoću li igrati u Pekingu, a Šangaj bi trebalo da igram. Misli su mi dakle usmerene ka skorijoj budućnosti, ne bih da idem previše daleko, ali ponavljam, jesu Slemovi prioritet i za njih tempiram formu – u Australiji sam imao toliko uspeha i radujem se uvek tom turniru“.

Psihički faktor izuzetno je važan u svakom sportu, pogotovo u najvećim mečevima, a u tenisu kao individualnom sportu to je dodatno izraženo. Pitali smo Novaka o tome kako izgleda njegova mentalna priprema, pogotovo za najvažnije okršaje.

“Ne znam kako to rade drugi sportisti, ali na ovako visokom nivou, barem iz mog iskustva, psihički rad iziskuje više vremena nego fizički. Ako hoćete konkretno da znate… Pogotovo kada se spremam za Gren slem finale, mozak mi je uključen 300 na sat – imam milion misli, potencijalnih scenarija, šta se dogodilo, šta će se dogoditi… Sve vreme pokušavam da usmerim misli na sadašnji trenutak i da ne trošim iracionalno energiju, ali ljudi smo i emotivna smo bića, pa nas veličina tog trenutka i tog meča ipak tera da u mislima idemo u prošlost i budućnost. Više u budućnost jer je iščekivanje veliko“.

Zastao je Đoković dve-tri sekunde, pa nastavio objašnjenje:

“Na psihi se radi konstantno, 24 sata dnevno, a to je još izraženije pred Gren slem finale. Svako ima svoje tehnike, imam i ja svoje, ali suština je da teraš sebe da budeš prisutan u trenutku: ‘OK, mogu samo da utičem na ovaj sad trenutak‘. Znam da to nekim ljudima zvuči kao kliše, ali stvarno jeste tako i za to je potrebno mnogo više energije i napora nego što se misli. Pomaže i iskustvo igranja velikih mečeva, ono mi pomaže da psihički i emotivno pristupim meču na najbolji način, ali nemoguće je sve iskontrolisati u svim okolnostima – evo sada 20.000 koji viču i kada ne ide kako treba, izgubi se ta tišina u sebi, a mali nedostatak koncentracije može skupo da košta“.

Zaustio je potom Novak još nešto da kaže, ali onda kao da je shvatio da je odgovor koji je dao više nego odličan, pa je konačno izdahnuo: “Eto, sve u svemu, začin C“.

Svi smo se nasmejali, a onda je usledilo tradicionalno fotografisanje sa novinarima posle titule. Novak nam je poklonio i čokolade koje je njegov stric Goran doneo iz jednog manastira, uz pitanje: “I, jeste li bili na onoj izložbi u četvrtak?“

Pisao sam vam o njoj, u Muzeju moderne umetnosti ima postavka o arhitekturu i dizajnu Jugoslavije od 1948. do 1980. godione. “Sutra imam gostovanja neka, pa ćemo da probamo da odemo“.

“Je l‘ se vidimo sutra, momci?“, upitao nas je za kraj misleći na fotografisanje s peharom. Nažalost, kako kiša pada već dva dana u Njujorku, organizatori su rešili da se to obavi bez novinara…

Ne mari, važno da je pehar tu i da je pao još jedan Bruklin lager za kraj, da se stavi pečat na dve uspešne nedelje.

So long, Velika Jabuko, bilo je divno!

Najčitanije vesti - Saša Ozmo