Old Boys Tennis Club Basel – mesto u kojem je ponikao Rodžer Federer. Iako je prvi Rodžerov trener Adolf Kacovski poverio direktorki kluba Madelin Barlošer da „Federer primenjuje savete brzo kao nijedan dečko dotad“, obrise čoveka koji će postati jedan od najvećih u istoriji dobija tek sa dolaskom jednog čoveka – Pitera Kartera. Tada je Federeru bilo devet godina.

Momak iz Adelajda obećavao je kao junior, čak je dobio i Pata Keša na juniorskom Australijan openu, ali je u sebi imao naviku da ne dovšava stvari. Neodlučan je bio i na terenu, kažu njegovi bliski prijatelji.

Pročitajte i:

Rodžere, neću da te lažem

Saša Ozmo

15. sep 2022 34

Saša Ozmo

15. sep 2022 34

Koja je najveća Federerova pobeda?

Saša Ozmo

18. sep 2022 12

Saša Ozmo

18. sep 2022 12

Zbog toga, kao i krhke građe i posledične sklonosti povredama, nije ostvario potencijal. Kao i mnogi drugi u to doba, morao je da uzme i posao sa strane kako bi finansirao svoju karijeru po satelitima (najviše je dogurao do 173. mesta na ATP listi). Posao teniskog trenera. Mogao je da završi u nekom od bezbroj kluba širom Evrope, ali sudbina je Kartera poslala na tromeđu Švajcarske, Nemačke i Francuske.

Osećao je Karter da je na tragu nečem velikom, čak je i roditeljima javio da je otkrio „gigantski talenat koji bi mogao daleko da dogura“. Kao trener je bio radan i miran, a nadasve – dobar čovek. I činio je da se Rodžer oseća posebnim, tvrdi Baršoler. Kao teniser je bio izrazito ofanzivan – akrobatski voleji, lagan rad nogu i jednoručni bekhend. Zvuči poznato?

„Mnogo toga što vidite u Federerovoj igri slično je Piterovoj“, kaže Daren Kejhil, nekadašnji trener Andrea Agasija i Simone Halep, koji je sada u timu Janika Sinera. Bio je dobar prijatelj sa Piterom.

„Piter je bio u svemu dobar, ali ni u čemu briljantan. Rodžer je imao kapacitet da generiše mnogo spina, imao je eksplozivnu snagu u udarcima, i bolje se kretao“.

I drugi koji su Kartera dobro poznavali zapažali su sličnosti s lakoćom, poput takođe bivšeg profesionalca Dejvida Mekfersona.

„Piter je udarao forhend tačno kao Rodžer. Lopta je već napustila žice, a on i dalje gleda u tačku kontakta. Živopisno se sećam da je Piter isto radio, to nije slučajnost“.

Vremenom se Karter potpuno posvetio trenerskom poslu – neki idu i toliko daleko da tvrde da ne bi bilo Rodžera da nije bilo Pitera, ali apsolutno svi mu odaju priznanje na ogromnoj ulozi koju je odigrao u Federerovom razvoju. Uključujući i samog Rodžera.

„Piter mi je doneo mnogo toga – prvo kao čovek, a onda i kao trener. Ljudi mnogo hvale moju tehniku, a ako je tako dobra, to je velikim delom i zbog Piterovog uticaja. Taj divni jednoručni bekhend je njegov“, rekao je Federer o udarcu koji je uvek bio lep za oko, ali koji mu je kroz karijeru bio možda i jedina slaba tačka.

Karter je i tu uradio veliki posao, ali još veći u tome što – iako nije ignorisao nedostatke – uvek je naglašavao vrline, uvek naglašavao ono čime će Federer pokoriti svet: forhend, servis, rad nogu, osećaj za teren…

I ko zna koga bi sve trenira i gde bi sada bio Piter Karter da nije bilo tragičnog događaja 1. avgusta 2002. godine. Sa suprugom Silvijom – baš na predlog porodice Federer – otišao je na medeni mesec u Južnu Afriku, u nacionalni park Kruger. Poginuo je u saobraćajnoj nesreći sa samo 37 godina.

Bila je to prva sahrana kojoj je Rodžer Federer prisustvovao u životu, a nepunih godinu dana kasnije osvojio je svoj prvi Vimbldon i posvetio ga – Karteru.

„Bio je moj pravi trener, jedna od najvažnijih osoba u mom životu. Nadam se da je odnekle video ovo“.