Novak Đoković je najtrofejniji teniser u istoriji. Šta god da uradi na terenu, malo koga više može da iznenadi. Barem bi trebalo da je tako, ali sedeli smo zabezeknuti i zgledali se dok nam je brada padala do poda – set i po teniske poezije i čvrsta glava za još jednu veličanstvenu pobedu. Pao je Janik Siner sa 6:3, 6:3 za sedmu titulu na završnim turnirima, čime se Đoković osamio na prvom mestu večne liste u odnosu na Rodžera Federera.

Dugo je Novak posle meča razgovarao sa novinarima, već smo svi bili umorni, on ponajviše, ali brk mi se morao nasmejati na pitanje jednog kolege o rekordima koje bi još Đoković voleo da obori i uspesima kojima nadalje teži. Spomenuo je kolega olimpijsko zlato, Konorsov rekord po ukupnom broju titula i potencijalno treću titulu u Monte Karlu.

Pročitajte i:

Novak Đoković: Edoardo i Elena su prijatelji nama i familiji

ATP

19. nov 2023 4

ATP

19. nov 2023 4

Ko bi dobio meč, ovaj Novak ili onaj od pre 10 godina?

ATP

19. nov 2023 3

ATP

19. nov 2023 3

„Postavio si pitanje, ali si i dobrim delom dao odgovor“, rekao je Novak. Ono što me je nasmejalo jeste to što kolega nije imao ni bogzna kakvog izbora, pošto skoro ništa nije ostalo što Đoković već nije osvojio/oborio/izmislio/pokorio. Možda da se „nategne“ ta osma vimbldonska titula, uvek možemo nešto da nađemo, ali čovek je do te mere besprekoran da su nam čak i ljudi bliski Rafaelu Nadalu rekli da su „odustali i da se Novaku samo može skinuti kapa“.

Oni među nama koji su pogledali dovoljan broj Đokovićevih mečeva već po prvih nekoliko poena mogu da ocene Novakovo raspoloženje i pristup meču. Sada je bilo jasno da zime nema – pozitivan, odlučan, sa jasnim planom.

Prvi set, doduše i skoro ceo meč, bio je serverska klinika. Samo dva izgubljena poena na servis u prvom setu i Siner koji nemoćno gleda ka trenerima Kejhilu i Vanjociju. Malo šta više frustrira od konstantne nemogućnosti da se vrati servis rivala.

Ali ne samo to, Novak je sa osnovne linije bio kao video igrica na „hard“: perfektno osmišljeni napadi, konstantno duboke lopte osim u trenucima kada traži uglove, napadi u forhend, pa napadi u bekhend rivala. I poput krila raširena ramena pri udarcima koja kod suparnika pojačavaju osećaj strahopoštovanja.

Nije mogao Siner ništa drugo da uradi osim da bude marioneta koju Đoković tera da se kreće po terenu po sopstvenom nahođenju.Bilo je 6:3, ali odavno Novak protiv nekog elitnog rivala nije tako igrački ubedljivo dobio set. Koliko god da je blistao dan ranije u sudaru sa Alkarazom, ovo je bio neki novi nivo.

„Polijte teren da vidimo može li ovaj čovek da hoda po vodi“, konstatovao je jedan kolega.

Koliko god dobro Siner da je odservirao, Đoković je poput geparda bivao tu – ne samo neutralisao servise, već momentalno preuzimao inicijativu. Podsećalo je na onu čuvenu Dohu 2017. godine, kada je Nadal rekao da se nikada nije susreo sa boljim tenisom.

U jednom trenutku je Đoković osvojio 14 uzastopnih poena i činilo se da Sineru sledi neprikladno ubedljiv poraz. Neprikladno, uzevši u obzir šta je sve prikazao tokom nedelje.

Ipak, ovaj kovrdžavi momak razložnih misli i svetle budućnosti imao je u sebi snage da malo zakuva stvari. Novak nije uspeo da dođe do duplog brejka, malo se uvukla sumnja, ali na 15-40 je servis ponovo bio tu da nevolje brzo stavi u perfekt.

Nije tu još bio kraj, poklonio je Đoković neke poene, ali bi onda Siner vratio poklone, sve sa mašnicom – npr, na 3:4 i 0-30 je jedan spor Novakov drugi servis samo plasirao u mrežu, da bi dva poena kasnije u neutralnoj razmeni načinio još jednu grešku. Hvala lepo, rekao je Đoković, i koji minut kasnije uzvikivao „idemo, bre“, grlio se sa svojim timom i decom.

„Ova dva meča su moja dva najbolja meča ove sezone, uzevši u obzir okolnosti i kvalitet protivnika. Kada sam izborio broj jedan, nisam bio mentalno potpuno tu u turniru, što se odrazilo na moju igru. Hvala Sineru što mi je omogućio da dođem u polufinale, i onda sam želeo da iskoristim šansu“, rekao je Novak pošto je zbirno prepustio 11 gemova tandemu koji će izvesno dominirati na ATP turu posle njegovog odlaska.

Kada se ovako završi, momentalno se zaboravlja sav umor, adrenalin radi svoje – na terenu smo, trofej, konfete, Novakova izjava koju ste gledali u direktnom prenosu, a onda i mali foto-sešn Sport klub ekipe na terenu.

Ostatak tima presrećan, a nakon što smo se jurili tokom celog turnira, napokon smo ujurili za intervju Gorana Ivaniševića.

„To ćete morati njega da pitate“, rekao je Goran kada smo ga pitali još koliko može Novak u ovakvom tempu. Što je najgore – ili u ovom slučaju najbolje – ne zna ni sâm Đoković. Zašto da staje kada je najbolji?

„Hoću sve, pa ćemo videti dokle ću da doguram“, glasio je deo odgovor na spomenuto pitanje o narednim ciljevima i rekordima. Nikad se nije plašio da otvoreno govori o ambicijama i to mu je pomagalo da ih ostvari, a sada je (napokon) u poziciji da ne mora više da misli kakvi će biti komentari drugih. Već dugo je u takvoj poziciji zapravo, samo što se u poslednje vreme Novak i ponaša u skladu sa time.

„Fotka za kraj“, podsetio je Đoković nas novinare ovaj put. „Drago mi je što ste tu u tolikom broju“.

„Reci mi da li se slažeš“, nisam izdržao, „Tvoj agent (Mark Maden) mi je isti Roman Abramovič“.

„Ha-ha, da, Roman za siromašne“, smejao se Novak, preveo Madenu, koji je delovao kao da nije prvi put čuo takvo poređenje.

„Fale mi jahte!“

„Jeste čuli da dolaze i naši navijači u sredu“, pitao nas je, već naoštren za Dejvis kup.

Vidimo se u Malagi, Novače, i hvala za ovakve večeri. Višnjica na vrhu torte – stavljena.

Bonus video: