Godine 2003. Peruanac Luis Orna izbacio je Rodžera Federera u prvom kolu Rolan Garosa. Dvadeset godina kasnije, njegov zemljak Huan Pablo Variljas takođe pravi dar-mar u Parizu – posle petnaest odigranih setova i tri pobede, kao nagradu je dobio okršaj sa Novakom Đokovićem. Ko je zapravo momak iz Lime?

Do ovog turnira 27-godišnji Variljas je dvaput igrao u glavnim žrebovima grend slem turnira i oni malo pažljiviji sigurno su ga zapamtili. Prošle godine je na Garosu vodio 2-0 protiv Ože-Alijasima, a pre koji mesec je u Melburnu ispustio 2-1 u sudaru sa Aleksanderom Zverevom.

„Tih deset setova su mi pomogli ovde. Već sam u sebi imao iskustvo da su mečevi na slemovima dugi i da čovek mora da bude lucidan i miran u glavi kada se ukaže prilika“, kaže Variljas.

U prvom kolu okrenuo je od 0-2 u duelu sa talentovanim, 18-godišnjin Kinezom Šangom, da bi u drugoj rundi isto to učinio i Robertu Bautisti Agutu, i to tako što je iskusnom Špancu u poslednja tri seta prepustio zbirno pet gemova.

Nije tu bio kraj iznenađenjima, Variljas je u trećoj rundi pobedio Huberta Hurkača sa 3:6, 6:3, 7:6 (7-3), 4:6, 6:2. Dok su oči teniskog sveta bile usredsređene na – ispostaviće se – uglavnom jednoličan meč Alkaraza i Šapovalova, ja sam se našao na terenu broj 14, na samom kraju kompleksa Garosa, jedan od onih intimnih sa strastvenom atmosferom.

„Paki, Paki!“

„Pablo, Pablo!“

Orilo se sa tribina uz brojne peruanske zastave, veče je dodatno usporilo uslove i otupilo oštricu Hurkačovih servisa, te stvari donelo na polje u kojem se klasični šljakaši – prašinari, kako ih zovu malo posprdno – idealno snalaze. Peruanac visok 185 cm veoma je brz, savršeno se namešta na loptu, ima finu tehniku i solidne udarce sa obe strane. U njegovoj igri vidi se disciplina i strpljenje kojima je morao da se nauči dok je tavorio u nižem rangu tenisa.

Kako se uopšte Huan Pablo našao sa reketom i loptom u rukama u zemlji u kojoj je tenis daleko od popularnog sporta? Roditelji su ga vodili na letnje kampove u kojem se proba mnogo sportova, a njemu su se najviše dopali fudbal i tenis. Do 15-16. godine ih je trenirao simultano, a onda je shvatio da je bolji u tenisu.

Daleko od toga da je sve išlo kao po loju, naprotiv, malo je nedostajalo da Variljas odustane od sna. Preselio se u Barselonu s namerom da uspe, ali nije išlo – patio je, ugojio se i rešio da se vrati kući. Kako tenis u njegovoj glavi više nije bio realna opcija, odlučio je da se vrati studijama inženjerstva. I ko zna da li bi sada uopšte iko čuo za njega da nije bilo roditelja i tadašnjeg trenera Dulija Berete, koji su ga ubeđivali: „Probaj još jednom!“

Posle jednog semestra na fakultetu, preselio se u Buenos Ajres i to je bila teniska prekretnica. Kako kaže, mnogo mu je pomogao profesionalizam i pobednički mentalitet u Argentini, te sportska kultura koja je zarazna i koja ga je terala da radi još jače. Takođe, i kao osoba je sazreo jer je prvi put u životu sve morao sâm, pa je tako na jutjubu tražio recepte i spremao sebi hranu.

„Sazreo sam i kada sam prestao da se poredim sa drugima i razumeo da svako ima svoj put. Sada sam ja deo onoga što sam prethodno viđao jedino na televiziji i već to čini da imam samopouzdanja“.

Nije to bio meteorski uspon, ali sada nije ni pomišljao na odustajanje. Napokon, u avgustu prošle godine, prvi put u karijeri je ušao u top 100, sada pod vođstvom Dijega Hunkeire, Argentinca koji je svojevremeno bio 68. na ATP listi.

Osvojio je Huan Pablo pet čelendžera, ustalio se potom u višem društvu i dogurao do 76. mesta na svetu. Podvig u Parizu doneće mu 240.000 evra, više od četvrtine onoga što je zaradio tokom cele dosadašnje karijere, i novi skok na listi – trenutno je projektovan na 60. mesto. I to sve pred ponosnim roditeljima koji su godinama verovali u svog sina i kada nije zarađivao igrajući fjučerse.

„Nikada me nisu pritiskali, oduvek su me samo podržavali i verovali u mene. Mnogo sam im zahvalan“.

Tek je posle pobede nad Hurkačem saznao da ga čeka jedan od najvećih izazova u svetu tenisa – okršaj sa Novakom Đokovićem.

„Veoma sam srećan. Igrati protiv jednog od najvećih u istoriji na jednom od najlepših terena na svetu… To me tera da sanjam, da pokušam da pobedim i da tako zaokružim ovu divnu nedelju“, kaže Variljas.

Ako je nešto pokazao u prethodnih šest dana u Parizu, to je da se ne predaje.

„Kada se izađe na teren, šanse su 50-50. Na kraju krajeva, igramo jedan na jedan“.

Đoković će svakako misliti drugačije i jeste veliki favorit, ali nesuđeni inženjer iz Lime dokazao je da ga niko ne sme potceniti.