Intervju Rafaela Nadala za Movistar+ izazvao je brojne reakcije širom teniske javnosti, pogotovo u Srbiji – na one izjave koje se odnose na Novaka Đokovića.

„Bio sam jedan od neaktivnijih igrača na turu godinama, propustio sam četiri i po godine slemova. To je suština sporta. Đoković je uspešniji i zbog toga što je imao nivo fizičke spreme koji mu je omogućio da igra više od mene”, rekao je između ostalog Nadal.

Pročitajte i:

Kejhil: Đoković je najveći, i još nije završio

ATP

18. sep 2023 4

ATP

18. sep 2023 4

Rodik: Novak GOAT? To je kao da dokazujemo gravitaciju

ATP

16. sep 2023 27

ATP

16. sep 2023 27

Činjenica jeste da je Španac bio češće povređen od srpskog tenisera tokom karijere. Nadal je jedan od najvećih boraca u istoriji sporta – njegove povrede donekle su uzrokovane genetikom, čak mu je i karijera bila ugrožena zbog deformiteta stopala, ali deo uzroka brojnih povreda jeste i njegov beskompromisni stil igre. Kao mladiću, mnogi su mu zbog toga čak predviđali i povlačenje pre 30. godine, a to se nije desilo pre svega zbog Nadalove nezabeležene mentalne snage i načina shvatanja tenisa.

Ipak, sa druge strane stoji činjenica i da Nadalova profesionalna karijera duže traje od Đokovićeve, kao i da je – kada se sada podvuče crta – Rafa odigrao svega pet manje grend slem turnira od Novaka. Gledajući titule (24-22 za Đokovića), srpski teniser ima i bolji procenat uspešnosti.

Dalje, i sâm Nadal u istom intervjuu žali što nije više brinuo o telu kada je bio mlađi, dok je Đoković još od ranih dvadesetih delovao u skladu s time da je karijera maraton, a ne sprint. Otuda i briga o svakom detalju, holistički pristup o kojem Đoković često govori, počev od načina ishrane koji predstavlja ilustraciju takvog shvatanja. I Nadal i Federer su bili surovi profesionalci, ali je Đoković to podigao na još viši nivo, što se vidi i po izjavama članova mlađe generacije tenisera prethodnih godina.

Druga Nadalova izjava koja je izazvala polemiku jeste sledeća:

„Nisam frustriran iz jednostavnog razloga. Verujem da sam u okviru svojih mogućnosti uradio sve što je bilo moguće kako bi stvari ispale najbolje moguće za mene. Na primer, verujem da je Novak sve to proživljavao mnogo intenzivnije nego ja. Za njega, mislim da je to frustracija… Tj, da bi za njega bila velika frustracija da nije uspeo (da ima najviše slemova).  Možda je zato i uspeo. Mislim da on ima kapacitet da ambiciju dovede do maksimuma. Ja sam ambiciozna osoba, ali sa zdravom ambicijom koja mi je omogućila da vidim stvari u perspektivi, bez frustracije. To je moj način življenja“.

Hm… Neki su prvi deo izjave protumačili i kao pohvalu Đokoviću, što se čini nategnutim, a posle drugog dela u kojem Rafa ističe da on ima „zdravu ambiciju“… Implikacija je jasna – Đokovićeva ambicija je nezdrava.

Nije Nadal ranije davao slične izjave, zapravo je tokom karijere bio poznat po korektnim izjavama, čak i po isticanju nekih očiglednih stvari, u čemu su se ogledali jednostavnost i poštenost njegove filozofije.

Otuda je iznenađenje ovakvim rečima veće. U smislu ambicija, jedino u čemu se Novak razlikovao od svojih suparnika iz Velike trojke jeste otvorenost po pitanju želje da se osvajaju trofeji i obaraju rekordi – transparentan je Đoković bio po tom pitanju, bez ulepšavanja plemenitim rečima i bez uvijanja u oblande.

Uprkos tome, zarad svog stava po pitanju vakcine – ne ulazeći sada u beskrajnu i bespotrebnu raspravu šta bilo ko o tome misli – Đoković je bio spreman da odustane od cilja i sna da bude najveći svih vremena. Cenu je na kraju, srećom, morao da plati sa „samo“ dva slema – deportovan je iz Australije prošle godine, gde je bio apsolutni favorit, a nije igrao ni u Njujorku, gde je bio jedan od favorita. Po povratku na oba turnira ove godine – osvojio je titule.

Sa druge strane, nekoliko meseci posle sage sa Đokovićem i Australijom, Nadal je na Rolan Garosu igrao sa „umrtvljenim“ stopalom i posle titule je rekao „da bi bilo mudrije ne pitati koliko mu je injekcija bilo potrebno na putu do trofeja“.

I Nadalova i Đokovićeva snaga tokom karijere bila je da pobeđuju u okolnostima koje bi za druge bile nepodnošljive, ali u trenucima kada je Rafa išao ka svom 14. Kupu musketara, mnogi su se već tada pitali da li je cena previsoka. Posle trofeja, Nadal je bio na štakama neko vreme. U kontekstu njegove izjave, nije mali broj onih koji se pitaju – da li i to spada pod zdravu ambiciju?

Kako godine prolaze, Novak sve ređe navlači rukavice kada razgovara sa novinarima, i videćemo kakva će mu reakcija biti kada ga neminovno pitaju za komentar Nadalovih izjava. Mada, kao što je već Đoković jednom rekao:

„Osvajanje titule je moj odgovor“. Kao i uvek, više od bilo koga u istoriji tenisa.