Novak Đoković svoje carstvo je sagradio na tome da bude onaj pravi u najvažnijim poenima, ono što bi se na engleskom nazvalo „clutch“. U finalu pariskog mastersa, Đoković je bio sve suprotno tome – nekoliko puta je imao Holgera Runea na konopcima, ali nije uspeo da zada završni udarac. Hrabri tinejdžer iz Danske kompletirao je jedan od najimpresivnijih puteva do masters titule koji smo ikada videli – 3:6, 6:3, 7:5 za pobedu nad uzorom iz dečačkih dana.

Ukupno je Đoković osvojio pet poena više od Runea, što samo ilustruje tezu da je izgubio ključne poene. Statistički – Novak je iskoristio samo dve od 12 brejk lopti, ali ono što zabrinjava jeste što nije spasao nijednu od tri brejk lopte rivala. Zapravo, Novak se na turniru suočio sa sedam brejk lopti i svaki put je suparnik napravio brejk.

Bilo je nekoliko prelomnih raskrsnica u meču. Posle prvog seta, koji je Đoković odigrao efikasno i iskusno – dočekavši greške Runea za jedini brejk (dve duple u nizu posle izvršenog pritiska u prethodnim poenima) – činilo se da bi finale moglo da bude brzo.

Danac, koji je igrao svoje četvrto uzastopno finale, sa tri brze greške upada u 0-40 kanal na startu drugog seta. U tim trenucima je Rune delovao umorno, delovao je kao da mu samo treba blagi dodir kako bi bio gurnut u provaliju razmišljanja „i finale je dobar rezultat“.

Ipak, Đoković promašuje bekhend pasing koji inače pogađa zatvorenih očiju, a na trećoj brejk lopti još jednom u karijeri plaća danak nedovoljno dobrom smeču – Danac se izvlači, adrenalin mu juri u krv, a publika u Bersiju je na nogama.

Dešavalo se često u prošlosti, pa i u onim najboljim danima, da Novak tako vraća protivnika u igru, videli smo to i protiv Cicipasa i Muzetija. U većini slučajeva, uspevao bi da pobedi, ali sada su propuštene šanse došle na naplatu.

Poklanja Novak brejk greškama iz forhenda, a onda se nivo igre Runea naglo diže. Do izražaja je došao servis, udarac na kojem je primetan najveći napredak kod mladog Danca poslednjih meseci. Naročito se Đoković mučio na riternu forhendom sa djus strane, čak i kada servisi nisu išli mnogo po širini, a od rezultata 3:0 je Rune rutinski priveo drugi set kraju. Bekhend je bivao sve čvršći, a drop šotovima je taman toliko menjao ritam da drži Novaka na oprezu.

Uprkos tome, Novak je bio favorit pred treći set, došao do brejka za 3:1, a onda došao i do 30-0. Malo je tu imao sreće Rune, ali Novak je imao i gem loptu i praktično dobijen poen na djusu. Nije bilo dovoljno, Danac je vratio brejk.

Druga od tri presudne raskrsnice, a treća je došla u epskom poslednjem gemu koji je trajao 16 minuta. Stegnut Rune, posle je rekao da je osećao da mu je srce skoro u mozgu, a Đoković sa jasnoćom čoveka koji se bezbroj puta vadio iz takvih situacija. Međutim, opet je nedostajao završni udarac. Od šest brejk lopti, samo je jednu Danac spasao neodbranjivim servisom, u svim ostalima je Novak bio u igri, bio u poenu.

Da se sličan scenario ponovi još deset puta, verovatno bi Đoković dobio većinu mečeva, ne sećam se kada je propustio toliki broj šansi. Upravo zbog toga ovaj poraz najviše i boli – daleko je ovaj Bersi od neke prelomne i važne tačke u Novakovoj karijeri, ali boli što je na takav način propuštena šansa za 39. masters u sezoni u kojoj je svaki trijumf melem na ranu.

Pred Torino, u kojem će podloga takođe biti brza, Đoković će želeti da mu servis funkcioniše na najvišem nivou, što nije bio slučaj u nekim važnim momentima u Parizu. I, jednostavno, ne sme protivnicima da otvara vrata za povratak u meč – i zbog potencijalnog preokreta, ali i zbog dodatne fizičke potrošnje do koje u tim slučajevima dolazi. Igrački, Novak je na dobrom nivou, i biće jedan od favorita na završnom turniru, ali ne zaboravite da već dugo nije slavio na tom turniru, od 2015. godine.

Novak je imao svoj udeo u porazu, ali džinovske su zasluge i 19-godišnjaka iz Danske. Rune je bio hrabar, sve do poslednjeg gema se mentalno izuzetno dobro nosio sa pritiskom, a i Đoković je rekao da ga Rune podseća na ranu verziju sebe: takmičarski naboj, blistav bekhend, voli da ubaci i drop šot.

Danac je spasao tri meč lopte u prvom kolu sa Vavrinkom, a onda je nanizao čak pet pobeda nad rivalima iz Top 10 – Hurkač, Rubljov, Alkaraz, Ože-Alijasim i Đoković kao šlag na torti. Godinu je počeo van prvih 100, a završiće je kao deseti teniser sveta.

Kao što je rekao njegov trener Patrik Muratoglu, sledeći zadatak za Runea jeste da podigne prosečni nivo igre, ali jasno je da smo dobili još jednog momka koji se ubacuje među kandidate za najveće titule.