Strast je sastavni deo sporta, možda i najvažniji za njegovu globalnu popularnost. Kada je reč o košarkaškoj reprezentaciji i Srbiji, strast je još veća, još luđa i ekspresivnija. Zato i vesti poput ove o tome da Nikola Jokić neće igrati u kvalifikacijama za Olimpijske igre, potom ni na OI ako se plasiramo, bude eksplozivne reakcije.

Pre nego što se upustimo dalje, pročitajte tekst o košarkaškom navijaču u Srbiji, kako biste bolje razumeli razočaranost dobrog dela navijača odlukom nesumnjivo najboljeg igrača Orlova.

Jokić i Orlovi – šta se dešavalo dosad?

Retko se sa Nikolom Jokićem i reprezantacijom išta podrazumevalo, kao što se npr. podrazumevalo sa Milošem Teodosićem i Bogdanom Bogdanovićem. Ili, još ranije, Dejanom Bodirogom i Dejanom Tomaševićem i još nekima, da ne navodimo sad sva imena.

Jokićev otkaz:

Kako je i kada Jokić igrao za Srbiju?

Reprezentacija

16. jun 2021 12

Reprezentacija

16. jun 2021 12

Jokić potvrdio: Ne igra za reprezentaciju

Košarka

16. jun 2021 225

Košarka

16. jun 2021 225

Kokoškov: Želim da Jokić igra, čuću se još sa njim

Reprezentacija

16. jun 2021 44

Reprezentacija

16. jun 2021 44

Godine 2015. odlazio je u NBA i rešio da se posveti individualnom radu u Denveru, što je na duge staze i tada bio razuman potez, kao što je danas recimo sa Aleksejem Pokuševskim. Narednog leta, Jokić je bio važan deo tima koji je osvojio srebrnu medalju – pamtićemo hladnokrvna Nikolina bacanja u četvrtfinalu sa Hrvatskom, a potom i suze u rodnom Somboru.

Pred 2017. i Evrobasket ponovo se povela priča hoće li Jokić igrati, čekala ga je tada sezona u kojoj je trebalo da se izbori za ugovor, a tada sam i napisao tekst „Slučaj Jokić: Nikola, šta god da odlučiš…“

„Šta god da Nikola reši, sledeće sezone pratićemo ga s jednakom pažnjom, pa da negde 2027. govorimo o njemu kao o legendi koja je rame uz rame sa Divcem, Danilovićem, Bodirogom, Đorđevićem i ostalima…“, deo je tog teksta koji možete da pročitate OVDE.

Na Svetskom prvenstvu 2019. godine, po imenima nikad jača reprezentacija Srbije je razočarala i završila na petom mestu, a problem sa Jokićem bio je dvojak: igrao je na sebi neprirodnoj poziciji četvorke, što mu nije prijalo, i bio je izuzetno daleko od optimalne fizičke spreme.

MVP sa velikim teretom

Iza sebe Jokić ima ubedljivo najbolju sezonu u karijeri. Ne moramo da navodimo statistike niti da se prisećamo brojnih utakmica, lakoće i raznovrsnosti sa kojom postiže koševe i proigrava saigrače, ili da govorimo da je na leđima izneo tim i posle povrede Džamala Mareja, drugog najvažnijeg igrača. Dovoljno je reći – postao je MVP NBA lige, u konkurenciji svih aždaja koje tamo igraju.

Činjenica jeste da je Jokić u poslednjih jedanaest meseci odigrao 109 utakmica kao vođa ekipe u svakom smislu.

„Na moju veliku žalost, ovo je trenutak kada moram da saopštim da, i pored ogromne želje, nisam u mogućnosti da nastupam za reprezentaciju. Jednostavno, stanje mog tela iziskuje duže odsustvo sa terena radi oporavka. To je stav i sugestija kluba i jedna neminovnost koju moram da prihvatim. Ubeđen sam da momci i bez mene imaju kvalitet da naprave rezultat koji će nam svima doneti mnogo radosti“, izjavio je Jokić za Tanjug.

Do početka kvalifikacija ostalo je trinaest dana, do OI mesec i po dana, a Srbija saznaje da će ostati bez svog najboljeg igrača. To jeste nezgodno, ali nije ni moglo drugačije: takmičenja su sada toliko zgusnuta da, hvala bogu, nije bilo ni prostora da se pravi saga i da se previše spekuliše, kao što je u prošlosti bio slučaj.

Želja: Pau Gasol i Dirk Novicki

Posle brutalno napornog perioda, Jokićevo je puno pravo da želi da se odmori. I da nije bilo napornog perioda, njegovo pravo je da donosi odluke kakve želi u svom životu, to se podrazumeva. Mala digresija, ali Žoakim Noa je odavno rekao da neće da igra za Francusku, da bi svoja leta drugačije koristio i – ćao, đaci.

S druge strane, teško može da stoji konstrukcija „to je stav i sugestija kluba i jedna neminovnost koju moram da prihvatim“. Jokić je čovek oko kojeg će se organizacija vrteti narednih osam do deset godina, i on sada u njoj ima sva prava. I time što je već dao Nagetsima i što će im tek dati, zaslužio je sa ljudskog stanovišta da ima punu slobodu u odluci.

Sa košarkaškog i biznis stanovišta, čisto hipotetički, sve i da neko u Denveru nešto zameri Jokiću, on je sada šerif u tom gradu, i nijedna njegova odluka ne bi mogla da ima bilo kakve posledice. Što napisa neko na društvenim mrežama, parafraziraću: „Sve i da ne odigra nijednu utakmicu do sledećeg leta, čeka ga supermaksimalni ugovor“.

Jedina dvojica evropskih košarkaša sa kojima je Jokićev status uporediv jesu Dirk Novicki, u potpunosti, i Pau Gasol, u dobroj meri: od dokazivanja, sezona pred veliki ugovor do superzvezda i nosilaca organizacija.

*Pau

I Novicki i Gasol su pronalazili načina da igraju za reprezentaciju: od 1999. godine, Novicki je na jedanaest velikih takmičenja igrao za nacionalni tim, uz još neke kvalifikacije. Posle svoje MVP sezone 2007, Novicki je ispao u prvoj rundi sa Dalasom i otišao na Evrobasket. Godine 2011, kada je osvojio titulu sa Dalasom, igrao je za Nemačku na EP. Pau Gasol od 2001. je zbog povreda propustio jedino 2005, 2017. i 2019. I sada mu je primarni motiv povratka u Barselonu bila želja da još jednom zaigra za Španiju na OI.

Takva vrsta želje izgleda ne postoji kod Jokića, a sva je prilika da je to znak i dubljeg/šireg problema srpske košarke. Šteta, pošto je on najbolji igrač Srbije i, sa njime u timu, ekipa Igora Kokoškova legitimni je kandidat za zlatnu medalju.

Vreme za odmor i (ne)širenje priče

Posle završetka OI, do starta trening kampa u NBA 28. septembra ostaje još mesec i dvadeset dana, a početak ligaškog dela sezone je 19. oktobra.

Nesporno je da je ritam ubitačan, i da je Jokić povukao više nego većina drugih, ali teško da je Vasiliju Miciću jednostavno da sad već bude u Pioniru i trenira, nakon što je osvojio Evroligu sa Efesom i sedmog jula odigrao poslednji meč finala plej-ofa turskog šampionata protiv Fenerbahčea.

Ili Luka Dončić, koji ne nosi baš lak teret u Dalasu, koji se mučio sa povredom u seriji sa Klipersima, a ipak je trenutno u Ljubljani i igraće kvalifikacioni turnir. Pri tom, siguran sam da niko od Jokića nije ni očekivao da igra u Beogradu, već u Japanu.

Takođe, ne tako davno smo čitali kako su Nagetsi imali želju da odmore Nikolu u završnici regularne sezone.

„On je čvrst momak, nije želeo da uzme slobodno veče. Jokić uvek sa mnogo ponosa ističe odakle je“, preneli su svi ovdašnji mediji izjavu trenera Nagetsa Majkla Malouna, koji je potom i otkrio šta mu je Jokić rekao:

„Srbi ne sede“.

Nedugo posle Nikoline objave da ga nećemo gledati na OI, oglasio se i njegov otac Branislav u izjavi za portal Republika.

„Razlog mu je opravdan, ali nije ni bitno, ne bih sada o tome. Kada se sazna zašto neće da igra i šta je pravi razlog tome, ljudi će razumeti njegov postupak „, rekao je Branislav Jokić.

Takva izjava je bespotrebna i samo pravi dodatnu pometnju – mistifikacijom se jedino otvara prostor za dodatne spekulacije, a razlog na koji se misli ko zna koji je, možda je i nešto lepo u privatnom životu. Eto, već spekulišemo – dakle, ili navesti razlog ako je to želja, ili ne spominjati da uopšte postoji neki drugi razlog, tako se samo pravi cirkus koji niko ne želi i koji sigurno nije dobar ni za budućnost.

Budućnost, u kojoj se nadamo da ćemo Nikolu Jokića što češće viđati u dresu reprezentacije. Mada, ako je suditi po izjavi selektora, on još nije odustao od Jokića ni za ovu akciju.

“U opisu posla i moj zadatak je da budem u kontaktu sa svim igračima. Sa Nikolom sam bio u kontaktu, ne svakodnevno, ali ne sumnjajte u to da li postoji kontakt sa igračima. Znam da je na putu za Srbiju i čuću se sa njim. On je veliki ambasador srpskog sporta i košarke. Treba svi da budemo ponosno na ono što je uradio. Ja ne mogu da budem cinik i neću da budem cinik, i sebično ću reći da želim da igra. Zaboravljamo da igrači imaju privatan život, probleme, obaveze. Da skratim, čuću se sa Nikolom. Čestitam mu na svemu. Iskreno se nadam da će biti tu, ali i ako ne bude, imamo ostale momke. Imamo pozitivnu energiju, da podržimo sve momke koji su osvojili svoje vreme da budu u reprezentaciji”, izjavio je Kokoškov.

Mudre reči Bogdana Bogdanovića koje sažimaju sve perspektive

Kvalifikacioni turnir za Olimpijske igre počinje 29. juna. Pre nego što zatvorimo temu Jokić i posvetimo se u narednim danima momcima koji su tu i koji će pokušati da izbore plasman u Tokio, za kraj bih vam preporučio da pročitate mudre reči Bogdana Bogdanovića.

Mislim da je Bogdan pokrio sve strane teme o kojoj govorimo, a to je bio odgovor na pitanje u našem intervjuu, baš o tome hoće li Jokić igrati na Svetskom prvenstvu u Kini 2019:

Ne znam da li će igrati, mislim da hoće, ne vidim razlog zašto da ne… Uvek sam za to ne treba nikoga siliti po principu “hej, moraš da igraš“. Treba čovek sâm da odluči. Mislim da niko od naših ljudi ne razume do kraja koliko je teško vratiti se u tim posle reprezentativnih obaveza. Eto, ja sam se povredio prošlog leta, malo izgubio poziciju u Sakramentu, može i nečija karijera da ode u drugom smeru. Da ja nisam mentalno jak, možda je moglo i meni da krene nizbrdo, pa da ne mogu nikad da se vratim na vrhunski nivo.

Ja igram za reprezentaciju zato što volim. Ne igram kako bi se to nekome svidelo, već zato što sam se tu poziciju zaslužio svojim igrama i zalaganjem još otkad sam bio mlađi. Izborio sam se za mesto i bilo bi mi mnogo teško da kažem “evo, slobodno je mesto“. Idemo da predstavljamo svoju zemlju, ali da sam druge nacionalnosti, isto bih razmišljao – ne igram zato što sam ogromni patriota ili kako bih dobio fanove na instragramu ili zbog statusa u društvu, raznih gluposti ima…

Kada bih stavio na papir, dobro je igrati za reprezentaciju, ali ima i lošu stranu, pogotovo kada igraš u NBA. Odeš posle u SAD i kasniš, oni se već od 5-6. septembra spremaju, sveži su i orni, a ti dolaziš umoran već na startu… Kada igraš u Evropi, po povratku sa takmičenja svi su na istom i imaš još petnaestak dana do prve utakmice, posle i dovoljno vremena da se oporaviš jer se igraju jedna-dve utakmice nedeljeno.

Oduvek sam voleo da igram za reprezentaciju i uvek ću igrati dok se tako budem osećao. Ako osetim u jednom trenutku da mi to nije to više, ja ću to i da kažem, pa ko hoće da se ljuti, neka se ljuti, mene neće biti briga. Igram iz srca i mislim da mi se zato i lepe stvari dešavaju. To je u osnovi moje mišljenje, da treba da se igra iz srca, a ne iz drugih razloga – zato što mora, zato što je sad dobra šansa za medalju ili da bude “neću da idem, loša je ekipa“.

Kada je reč o Joki konkretno, i on sâm zna da nam je potreban, znamo i svi mi da nam je potreban. Nadam se da će se odazvati pozivu, njegova je naravno konačna odluka, a mi smo tu da ga podržimo šta god da reši.