Već posle dva meča u grupi Novak Đoković obezbedio je plasman u polufinale ATP završnog turnira u Torinu, i to na autoritativan način, ali bliža prošlost tera nas na oprez. Đoković zasad deluje kao glavni favorit, ali tako je bilo i nekoliko puta prethodnih godina, pa Novak nije uspevao da dođe do trofeja koji nije podigao još od 2015. godine.

Danil Medvedev pred turnir je označavan kao najveća pretnja Đokoviću, ali on pre njihov međusobni meč u trećem kolu nema šanse da se plasira dalje – i od Rubljova i od Cicipasa izgubio je u taj brejku trećeg seta. Zabrinjavajući je to znak za Rusa – u tim direktnim duelima je nekada dominirao, a sada je i od Andreja i od Stefanosa izgubio dvaput u nizu, i to na omiljenoj mu betonskoj podlozi.

Medvedeva više nema u igri, ali Đoković će svakako morati da odigra i taj treći meč. Prošle godine je bio vidno frustriran činjenicom da je igrao uveče dan pred polufinale, a ni sada neće imati dan odmora. U ovoj fazi karijere je svaki dan odmora dragocen za Đokovića, videlo se to i u Parizu – to što je zakomplikovao polufinale sa Cicipasom možda ga je koštalo u finalu s Runeom, mada je opet bio blizu pobede.

Osnovna razlika u odnosu na prošle sezone jeste ta što je Đoković fizički znatno svežiji – zbog dobro poznatih okolnosti, Đoković nije igrao na dva slema i četiri mastersa, pa je u svoj i inače drag deo sezone u dvorani ušao spreman i mentalno i fizički, za razliku od nekih rivala koji su u oba aspekta izmoreni ili su povređeni poput Karlosa Alkaraza.

U prve dve runde osnovno Đokovićevo oružje bio je servis. I sâm je to naglašavao – kada uzima toliko lakih poena servisom, to mu rasterećuje ostatak igre i čini ga još opasnijim na riternu. Novak ima igračke i mentalne kapacitete da se snađe i da izvuče pobedu i ako mu servis stane u nekom meču, ali ako bi ga zadržao na nivou iz prva dva meča, to bi mu uvećalo šanse za trijumf.

U polufinalu će ga čekati rival kojem je servis svakako mnogo jače oružje u odnosu na ritern, ko god da bude preko puta – Tejlor Fric ili Feliks Ože-Alijasim. Obojica su u prva dva meča pokazali i periode briljantnosti i periode grešaka i padova koncentracije koje su suparnici s promenljivim uspehom koristili.

Na Novakovoj strani biće i iskustvo – on 11. put igra u polufinalu završnog turnira, dok je i Amerikancu i Kanađaninu to debitantsko učešće. Međutim, na ovako brzoj podlozi, i Feliks i Tejlor imaju sposobnost da produkuju savršen serverski dan i da tako unervoze Novaka – nešto slično se dogodilo sa Zverevom 2018. godine u Londonu. To se ne dešava često, ali nije isključeno, te je zato za Đokovića važno da što ranije dođe do prednosti, dok se rival još nije snašao u potpunosti.

Kao što je učinio u meču sa Cicipasom, kada je prvi set praktično dobio u prvom gemu. Mentalna svežina možda se najbolje ilustrovala u drugom setu tog meča.

Novak je izgubio zbirno četiri poena na svoj servis u prvom setu, a u drugom Cicipas diže nivo igre – Novak teže čita servise, Stefanos više diktira forhendom. Za razliku od Pariza, Đoković ostaje ono svoje – laserski usredsređen. Sa izuzetkom dve vezane duple za 30-40 u četvrtom gemu. Tada je usledio briljantno izgrađen poen koji je Novak završio savršenim smečom iz ne toliko lake pozicije.

Osvojio je i sledeći komplikovanim poluvolejom, a onda uputio koju sočnu reč publici, po naški – bio je to znak da neće dozvoliti da Cicipas jaše na talasu s tribina, kao što je činio u Bersiju. To, i ironično imitiranje Grka koji je opet pokušao na silu da digne publiku, posle ne baš spektakularnog poena.

Taj brejk je bio pravedan epilog, a tu su odlučili Đokovićeva anticipacija u dva navrata, jedan bekhend pasing na samu liniju i – ono glavno i već spomenuto, servis. Na kraju – 6:4, 7:6 (7-4).

Rubljov je posle “emotivno najbolje pobede u karijeri” nad Medvedevom rekao da još mora da radi na mentalnoj čvrstini i kontroli emocija na terenu. To se dobro videlo u drugom setu okršaja sa Đokovićem, kada nije imao volje i nerava ni da pokuša do kraja da se vrati.

Prvi set je bio tesan do samog kraja, obojica su izvrsno servirali i činilo se da idemo ka taj brejku, a onda antiklimaks – Novak ulazi u neke servise, da bi savršenim riternom na set lopti izazvao lomljenje reketa Rusa i nabacio sebi osmeh.

Upravo bi Cicipas ili Rubljov – ili Kasper Rud, koji je najednom opet uhvatio formu – bili potencijalni Đokovićevi protivnici u finalu. Jasno je da bi Novak bio favorit, ali za priču o tome ima vremena.

Zasad sve ide kako treba, ali Novače, polako – i srećno.