„Po kući sam udarala sve živo!“, uz osmeh nam kaže jedna od najtalentovanijih srpskih teniserki. Njen tata, profesionalni rukometaš, živeo je u Rusiji i jednog leta doneo je kući mali reket marke Fišer.

Nedugo zatim su se u njenom Blacu, gradiću nedaleko od Prokuplja, otvorila dva teniska terena.

„Sve moje drugarice iz predškolskog su krenule, pa i ja“.

SK Paketić:

Devojka iz komšiluka

Branislav Jocić

1. jan 2023 1

Branislav Jocić

1. jan 2023 1

SK: Kinez sa hrvatskim začinom koji je ušao u istoriju

Saša Ozmo

28. dec 2022 1

Saša Ozmo

28. dec 2022 1

Tako je krenula teniska priča Lole Radivojević, priče koja je na neki način i dalje na početku, ako se u obzir uzmu potencijal, ambicije i snovi.

„Kao mala sam trenirala dosta sportova – karate, gimnastiku, atletiku, odbojku. Do četvrtog razreda osnovne sam trenirala i tenis i odbojku. Tenis sam imala radnim danima, a odbojku vikendom. Kada su turniri počeli vikendom, opredelila sam se za tenis. Volim da se takmičim, u bilo čemu, volim sama da donosim odluke, dok u odbojci ne zavisi sve od tebe, a možeš da budeš i na klupi“, kaže Lola za Sport klub, koja je danas (2. januara) napunila 18 godina.

Sa Veljkom Radojičićem se poznaje dugo i u poslednje tri i po godine upućeni su jedno na drugo, mada uz pauzu od godinu dana. Veoma iskusan trener, koji je između ostalog radio i sa Jelenom Janković i Ninom Stojanović – voli da izvodi mlade teniserke na pravi put.

„Poznajemo se dobro i odgovara mi što on zna šta mi prija, a šta ne – i na terenu i van njega. Dobar je psiholog – kada se unervozim ili kada sam stegnuta, budem emotivna, on je uvek u stanju da mi pomogne. Na primer, sada smo završili pripreme na kojima smo uglavnom radili na fizičkoj spremi, a poeni su tek posle došli na red. I onda ja kažem ’ne valja, ne osećam loptu’, a Veljko mi kaže: ’Loki, samo radi, samo uživaj, i sve će doći na svoje’. Opusti me i motiviše me“.

Kako Troicki pomaže Loli?

Na turnirima, uz Veljka tu bude i neko od roditelja, a u Beogradu Lola od 2019. godine trenira u Novak teniskom centru, i tu joj je velika pomoć Viktor Troicki, od maja.

„Viktor ima dosta obaveza, ali i on dolazi na treninge – najviše je sa mnom kada sam kod kuće, ovde u Beogradu, ali bio je na turniru u Vrnjačkoj Banji i dan-dva u Lukovskoj, gde se već nekoliko godina pripremam i gde imam zaista divne uslove“.

Troicki je nekadašnji 12. teniser sveta, poznat po izraženoj radnoj etici i upornosti, a to se trudi da prenese i na svoje učenike.

„Nije Viktor strog, već samo voli da se radi na terenu i da je igrač usredsređen tokom celog treninga, da je prava energija i da si posvećen tačno tom segmentu koji se radi. Naravno, i on se šali, sve super… Ima veliki autoritet nada mnom, on je Viktor, neko ko je bio vrhunski teniser i prošao sve što ja želim da prođem“, objašnjava Lola i dodaje:

„Često razgovaramo, uvek deli svoje iskustvo kako je on reagovao u datim situacimama. Više nego za udarce, pitam ga kako se osećao u nekim trenucima – kada vodi, kada gubi, kada se vraća u meč, kako se nosi s emocijama. Recimo, pričali smo o tome kako se – kada ne ide – uvek treba setiti da nisu udarci krivi, već nameštanje na loptu, tj. da sve kreće iz nogu. Viktor na jednostavan način objašnjava“.

Cilj za sezonu – učešće na grend slemu

Lolin kondicioni trener je Nemanja Todorović, koji je takođe iz Blaca. Bio je njen prvi kondicioni trener, a sada joj se pridružio u Beogradu.

„U 2022. godini sam igrala mnogo mečeva i nisam imala toliko vremena da radim kondiciju – u teretani i na terenu – tako da smo se sada posvetili tome. Celo telo mi je jače, sastavilo se! I ruke i noge i sve, a i dosta sam trčala. Nemanja me zna odmalena, zna kako reagujem na šta i razumemo se“.

Mlada srpska teniserka otputovala je u Tunis, gde će na startu sezone odigrati četiri turnira: dva sa nagradnim fondom od 25.000 dolara i dva sa nagradnim fondom od 40.000 dolara. Trenutno je 349. na WTA listi.

„Uvek na kraju godine sednem sa trenerima i razgovaramo o ciljevima. Kada je reč o rangu, uspeh je da prepolovim rang, a volela bih da ove godine budem učesnica na nekom od grend slem turnira“.

Mind Gym i noge kao ključ

Lola polako skuplja iskustvo u raznim situacijama na terenu, iskustvo koje bi trebalo da dođe na naplatu. Na pitanje šta misli da joj nedostaje za najviši nivo, mlada srpska teniserka odgovara:

„Igrala sam sada turnire na kojima su starije teniserke. Mislim da je presudno to da se održava koncentracija što je duže moguće, da se produže periodi dobre igre. Ne da igram kako treba pet, pa da padnem deset minuta. Sve to ide sa treningom – ako si na treningu maksimalno usredsređen na sve što radiš, to će se vremenom preneti i na mečeve“.

Knjige i slikanje

„Volim da čitam fantastiku, sve knjige iz Hari Poter serijala sam pročitala, nisam mogla da stanem. Nisam još pronašla neki svoj žanr, ali počinjem i sa ozbiljnijom literaturom – moja mama dosta čita, voli i psihologiju, ono što može meni da pomogne. Dušan Vemić mi je doneo knjigu ’Mind Gym’, u kojoj vrhunski sportisti opisuju kako su se nosili sa izazovima u karijerama. To mi je mnogo pomoglo, i hvala Duletu koji mi je ukazivao na neke stvari tu“.

Sa tatom je odgledala seriju Game of Thrones, gleda dosta serija kada putuje, a voli i serijal filmova Matriks. Uživa i u prirodi i u posećivanju muzeja, što je logično kada se zna da Lola ima i jednu ne tako uobičajenu strast.

„Volim i da slikam ponekad na platnu, mada nisam dugo. Sa pet godina sam počela da crtam sa tetkom, išla sam na takmičenja u predškolskom, zatim sam bila i u školi crtanja u Nišu, bio je i jedan atelje na moru… Nađem neku sliku koja mi se dopada, pa pokušam da je reprodukujem“.

Jesu li padovi više fizički ili u glavi, pitali smo Lolu. Zastala je, razmislila nekoliko sekundi i rekla:

„Kod mene padovi dolaze onda kada noge stanu. Igram agresivno, noge su mi ključ, i biće mnogo grešaka ako se ne nameštam na loptu kako treba. Kada kasnim na loptu, ne mogu naravno dobro da je kontrolišem… Mislim da će predstojeća sezona biti znatno bolja u tom smislu jer sam fizički na višem nivou, plus smo radili na sitnicama koje su mi nedostajale. I do glave i do tela je, kako kad, ali radim na tome“.

Ana i Novak

Na pitanje kako bi opisala svoj stil igre nekome ko je nikada nije gledao, Lola odgovara:

„Agresivna sam teniserka, napadam sve što mogu. Dobro serviram i trudim se da budem ofanzivna i na riternu. To je ukratko. Volela bih da poboljšam procenat prvog servisa i da više izlazim na mrežu, pošto kada uspem da nametnem ritam jakim i teškim udarcima, većina protivnica se brani iza linije – zato se otvara prostor za voleje. Nekada ne prepoznam kada je situacija za tako nešto“.

Lola je imala samo tri godine kada se Ana Ivanović popela na prvo mesto na svetu i osvojila Rolan Garos. Ipak, bila joj je inspiracija.

„Bila sam mala kada je ona prestala da igra, ali na jutjubu gledam njene mečeve – mečevi sa Serenom, zatim finale Australijan opena 2008. godine sa Šarapovom… Volim da je gledam na različitim podlogama, to je bitno. Još se nismo upoznale, ali volela bih“.

Bliži kontakt Lola ima sa Novakom Đokovićem, poznatom i po tome da uživa u razgovorima sa mlađim teniserkama i teniserima, i savetima koje im daje.

„Nedavno smo pričali, sreli smo se u teretani. Pitao me je šta igram, kako se osećam, i on uvek pita prvo ’jesi li zdrava’. Govori mi da nigde ne žurim, da se usredsredim na sebe i na ono na šta mogu da utičem, kao i da ne gledam mnogo u budućnost, već da energiju uložim u ono što mogu da kontrolišem, u rad. Pritisak je sastavni deo tenisa i sporta, ali što se više suočavamo s njime, to je lakše. Mislim da uspevam da ostanem u sadašnjem trenutku, a to je važno“.

Američka teniserka Koko Gof u martu puni 19 godina, a već je neko vreme pri vrhu – vicešampionka Rolan Garosa, osvajačica dve titule… Ipak, nije jedina čiji put Lola prati.

„Inspirišu takve priče, ali ne opterećujem se time što ona rano pravi tako velike rezultate. Svako ima svoj put i svoj tempo, možda ja kasnije sazrim, ali svakako treba da vidim šta mogu da naučim od nje. Generalno volim da gledam tenis, sve igračice – Švjontek, Sabalenka, a posebno mi je interesantna Badosa, jer smo slične građe i mislim da imamo sličan stil igre, deluje mi i zanimljivo van terena“.

Dragoceni saveti Aleksandre i Olge

Aleksandra Krunić i Olga Danilović, Loline koleginice iz reprezentacije, imale su turbulentan i trnovit put, i trude se da pomognu tako što dele iskustvo sa Lolom.

„Dobila sam ogromnu poruku od Aleks pred svoj prvi meč za Bili Džin King kup. Ona je fina i dobra osoba, uzor je i na terenu i van njega, drago mi je što imam šansu da pričam sa njom i da dobijem neki savet. Mnogo mi je pomogla da vratim samopouzdanje u jednom teškom periodu. I Olga mi je veoma draga osoba, sada smo se u Meksiku združile, mnogo smo pričale o svemu i stekle smo poverenje. Baš mi znači to. I njih dve su dosta slične, podelile su sa mnom mnogo korisnih iskustava, ali je ono najvažnije – što smo već nekoliko puta ovde ponovili – da ne dozvolim da me išta sa strane remeti, već da budem koncentrisana na sebe“.

I mama i tata su se profesionalno bavili rukometom, i stoprocentno su uz Lolu u njenim nastojanjima da ostvari snove.

„Retko koji roditelji razumeju kako se sportisti osećaji, ali oni su prošli te stvare – kad je teško, kad je stres, kad je trema… Uglavnom pritisak dolazi od mene, govorim sebi da nešto moram, a roditelji spuštaju loptu na zemlju i govore mi da se samo trudim, i da će sve doći. Oni su mi najbolji prijatelji i mnogo mi znači što su uz mene na ovom putu – zbog mene su se i preselili u Beograd, zbog mog sna, i veoma sam im zahvalna na tome. Mama mi govori da uživam i da budem srećna u bilo čemu što radim – toga se često setim i na terenu kad me ne ide, to me probudi i oraspoloži me“.

„Samo da uživam…“

Kao i svi koji su od relativno ranog uzrasta opredeljeni za profesionalni sport, ni Lola ne živi tipičan tinejdžerski život.

„Što sam starija, to imam manje slobodnog vremena. Volim da se družim, ali nemam veliko društvo – jednu dobru drugaricu iz Australije preko tenisa, i još nekoliko drugarica. Idem u privatnu gimnaziju ’Miloš Crnjanski’, idem onlajn, a u Nišu sam išla u osnovnu školu, pa se sa drugaricama odatle ne viđam redovno. Imam malu, ali odabranu grupu prijatelja, onih koji razumeju život profesionalnog sportiste“.

Zdravlje je najvažnija želja koju svi imamo za 2023. godinu. Osim toga, šta bi Lola sebi poželela?

„Želim da se radujem svemu što će doći i da budem zahvalna što sam okružena ljudima koji me vole i veruju u mene. Samo da uživam i da radim. Moj san je da budem najbolja verzija sebe, ne želim da se poredim sa bilo kime. Naravno, želja za budućnost jeste grend slem titula, ali polako“, zaključuje Lola za Sport klub.

Što manje na društvenim mrežama

„Imam samo instagram, ali trudim se ga što manje koristim. Roditelji i ja smo se saglasili da previše vremena na društvenim mrežama odvlači pažnju i da ne prija sportisti. Koristim ponekad, naravno, ali recimo, na treninzima nikada nemam telefon pored sebe – u torbi je, ili u svlačionici, a neki i dok trče gledaju u telefon.

Prvi telefon sam dobila kada sam bila šesti razred… Ne znam, na internetu čovek jednim klikom dobije sve sad i odmah, a na terenu ne može tako. Ponekad i ja primetim da sam previše na telefonu – sada imamo opciju i da vidimo tačno koliko – i tada ga stavim sa strane, kažem da je bilo dosta. Primećujem da je to veliki problem u mojoj generaciji“.