Odigrao je tri bekhenda kakva nije vezao... Da ne preterujemo, ali godinama. Napravio je brejk i servirao za 2-2 u setovima. Kulise su postavljene, sve što se do kraja dogodi biće bajka i oproštaj koji je sublimirao sve ono što je Žo-Vilfred Conga predstavljao kao teniser. Pobeda ili poraz, nije važno. Sve, osim onoga što se na kraju desilo.

Ozmo na šljaci:

Pozdrav za Žoa: Da li je mogao više?

Saša Ozmo

7. apr 2022 15

Saša Ozmo

7. apr 2022 15

Aleks nije više klinka i medveđa usluga Medvedevu

Saša Ozmo

24. maj 2022 4

Saša Ozmo

24. maj 2022 4

SK: Neobična filozofija i drugačiji put Sebastijana Baeza

Saša Ozmo

24. maj 2022 0

Saša Ozmo

24. maj 2022 0

„Aaaaa“, prozujalo je punim stadionom Filip Šatrije. Kada je sledeći servis jedva ubacio u polje, bilo je očigledno – povreda, ponovo. Erih Marija Remark kaže da je klišee učinilo klišeima njihova suviše jasna, bolna istina, a kliše o „surovosti sporta“ doživljavao je svoju punu afirmaciju na žalost svih koji su se našli na stadionu, kompleksu Rolan Garosa ili kraj ekrana.

Zaista, može li surovije? Čovek završava karijeru jer mu telo ne dozvoljava uprkos tome što um želi. Čovek zamoli telo da bude koliko-toliko poslušno još samo malo i uradi sve što je do njega da zalepi flastere preko dubokih rana. Da drži vodu dok majstori odu… I ne, nije izdržalo. Suze u Žoovim očima i pre kraja. Nije uzeo nijedan poen, a Kasper Rud je pobedio sa 6:7 (6-8), 7:6 (7-4), 6:2, 7:6 (7-0).

Lepo vaspitan kakav jeste, Norvežanin je uputio lepe reči Žou na mreži, a onda seo na stolicu prepoznajući da je to Congin momenat. Za sve ono što je pružio otkad je krenuo na svoje nezaboravno tenisko putovanje iz Sartea, tihog seoceta blizu Le Mana.

Kada se bolje razmisli, i ta povreda je deo iskustva gledanja Žo-Vilfreda Conge. Njegov poslednji meč u karijeri obuhvatao je i sve ono drugo što ga je učinilo voljenim među navijačima – spektakularne udarce, jahanje na talasu energije s tribine, improvizacija koja stvara i magiju i početničke greške…

Trajalo je tri sata i 50 minuta tokom kojih u gledalištu nije bilo čoveka koji nije skakao na i najmanju priliku. Žo je zvao publiku, a ona je uzvraćala. A kada bi on padao, navijači bi ga dizali.

Jedini koji je dobio zvižduke u karnevalskom popodnevu bio je sudija, koji je dao opomenu Congi na potencijalno dva poena do kraja karijere. Stani, bre, čoveče, malo osećaja…

Zaplakao je Žo-Vili – zbog poslednjeg peha na kraju meča, ali mnogo više zbog emocija koje su kuljalje u njemu od starta. Nije bio jedini, i Kasperu su zasuzile oči.

„Ne želim da pričam o meču, želim da prićam o Žou. Teško mi je da govorimo. Svim igračima je teško što se povlačiš. Bio si inspiracija meni i mnogima širom sveta. Hvala ti za uspomene“, rekao je Rud.

Conga je pripremio govor i iščitao ga onima koji su ga nosili u prethodnih petnaestak godina i kojima je on vratio sa kamatom.

„Nadam se i da svet može da pronađe mir koji sam ja pronašao danas. Hvala, gospodine tenise, volim te“, zaključio je Conga.

Osamnaest godina strasti, udaraca u punom trku, atraktivnih voleja, harizme i energije. Hvala, Žo!