„Vimbldon, je li? Kakav si srećnik!“ Širok osmeh, seda kosa, naočare i karakterističan akcenat. „Bio sam dvaput na Vimbldonu, gledao Marija i Đokovića, žao mi je samo što nisam Nadala". „Šta pratiš najviše“. Tenis i košarku, rekoh. „Košarku?!“. Momentalno vadi telefon, pokazuje mi fotke iz sale, kaže da više ne igra toliko, ali da obožava basket.

Pričali bismo i još, ali ljudi su čekali – ipak je to bio red za proveru pasoša i viza. Dobroćudni Škot me je propustio, a Kole i Viško čekali spremni: „Jeste se smuvali, je.. te?!“ Škot voli basket, pa nema dalje.

Pročitajte i:

Đoković: Ne mogu u SAD, to mi je ovde dodatni motiv

Wimbledon

25. jun 2022 64

Wimbledon

25. jun 2022 64

Nadal: Spreman sam za Vimbldon

Wimbledon

23. jun 2022 41

Wimbledon

23. jun 2022 41

Nulti vimbldonski dan počeo je nešto drugačijim iskustvom na aerodromu, tj. frkom u Beogradu u vezi s letom na Tivat, koja je u prvi plan isturila jednu gospođu, očigledno vođu smene. „Nisi mogla da ostaneš još pet minuta, da završimo ovo?!“, urlala je na koleginicu, „E, nećeš mi više nikada ranije izaći“.

U redu za ostavljanje kofera sreli smo i Tanju, tetku Miomira Kecmanovića, ženu koja je svojevremeno s njime otputovala i bila u Majamiju tokom osetljivih, formativnih, tinejdžerskih godina. Malo smo kukali na žreb, moglo je i lakše od Milmana jer je Miša nosilac, ali stvarno verujem da ide do trećeg kola – tu ga verovatno čeka Đoković.

Stara banda ponovo je na okupu – Viško, Kole i ja – a u ponedeljak nam se priključuje i Cvija. Dobro, ne može sve da bude kako treba, ha-ha-ha. Šalimo se, Cvijo, znaš da te volimo. Uz Goa, Mariju i ostatak ekipe u Beogradu, biće ovo još jedan Vimbldon za pamćenje, siguran sam.

Mudro sam odštampao žreb kako bih analizu pisao u avionu, a potom sam čitao „Danski recept za srećno dete“ i progutao pola – hvala mom prijatelju Nikoli Bajiću na odličnom poklonu. Kole je slušao muziku, dok je Viško čitao Murakamija.

„Znaš li da ništa njegovo nisam pročitao?“, kažem Višku.

„Zaj..bavaš?“ Viško preporučuje da se krene od „Norveške šume“ i „Sputnik ljubav“.

Kole je Viškovu napola popijenu kafu prosledio stujardesi da baci u đubre, ali je Viško na šarm iskamčio drugu. Stjuardesa se nasmejala i momentalno uklopila u priču – sledeći put kad je prošla, bacila je mošu Višku kao da će i tu kafu da mu baci u smeće.

Sleteli smo i očekivali zmiju od 200 metara, ali dočekalo nas je prijatno iznenađenje – za pet minuta smo bili na pasoškoj kontroli. Džaba se trudiš ako te ne us..e, što bi reko Đuričko u Sedam i po.

Kako smo tu proleteli, malo smo duže čekali kofere, a po nas su došli Rule i Brane, dvojica naših ljudi koji žive u Londonu. Problem? Viško je na letovanju pričao s Ruletom i zaboravio da mu kaže da i ja dolazim ovoga puta, tako da smo se jedva potrpali u kola. Kako smo svojevremeno u jugiće i fiće, mnogo smo se razmazili…

Štrajk radnika metroa izazvao je dodatne gužvetine, pa nije bilo nikakvih izgleda da stignemo na Novakovu konferenciju. Kako je Đokovićevo obraćanje novinarima bilo i poslednje, nije bilo mnogo svrhe ići na Vimbldon. To je značilo jedno – restoran. Teško žabu u vodu navući.

Ostavili smo stvari u kući – mnogo je bolje nego kad smo u hotelu, više se družimo – i zaputili se u Fulham Kitchen. Nadrealan osećaj kad smo prišli i vidiš Engleza kako jede karađorđevu šniclu.

„Zainteresuju se i za kulturu i istoriju, pa im malo objasnimo. Najviše jedu ‘ćevapčiće’“, kažu nam domaćini.

Atmosfera je kao u kafani u koju svraćaju lokalci negde u Srbiji: prijatno i intimno, svako svakog zna i svako se sa svakim pozdravlja. Tačno se vidi da restoran doživljavaju kao svoj i da svraćaju kad god mogu. Na kafu, sok ili klopu, koja je izvanredna – ja sam se odlučio za gulaš, Kole i Viško za gurmansku, ne zna se šta je bolje bilo.

Kako je prošao nulti dan, moći ćete uskoro da vidite i u prvoj epizodi Wish&Go vloga.

Za naše ljude u Londonu – apsolutna preporuka. Česti gosti su u Luka Milivojević i Aleksandar Mitrović, a zidovi u celoj prostoriji u zadnjem delu restorana prekriveni su dresovima. Kuju se planovi da se ide u Katar, a pretresli smo i sve moguće i nemoguće sportske teme.

Za kraj dana smo otišli u kupovinu i nakupovali slatkiša kao da smo u petom osnovne, ali poješće se, i to lagano.

U mirnom smo kraju blizu Vimbldona i dok vam pišem ovaj tekst vlada prijatna tišina i cvrkut ptica.

Čekam Viška i Koleta da se probude, a onda pravac – tenis. Svestan sam ga da ga nije bilo mnogo u ovom blogu, ali evo da nadoknadimo: analiza žreba i priča o devojci koja je zablistala na travi prethodnih nedelja.

Pozdravlja vas Ozmo na travi!