Rastanak je uvek težak. Naročito kada morate napustiti nešto što vas je dugo činilo srećnim. Ali odlazak je nekada neminovan. Morate prepoznati taj trenutak. U suprotnom, zaboravite na sreću i spremite se za mučnu svakodnevicu u kojoj ćete sebi postavljati samo jedno pitanje „zašto nisam otišao na vreme?“.

Ne možemo sa punom sigurnošću tvrditi da je baš ta rečenica prolazila kroz glavu Joahima Leva, zato što samo Joahim Lev može znati šta Joahimu Levu prolazi kroz glavu.

Ono što mi možemo znati i, jelte, sa punom sigurnošću tvrditi je sledeće: Joahim Lev je morao sam da prepozna trenutak kada je odlazak sa klupe selekcije Nemačke postao neminovan. A taj je trenutak bio znatno, znatno, znatno pre 29. juna 2021. godine.

Neko će reći da je do rastanka trebalo da dođe odmah posle osvajanja svetske titule 2014. kako bi fudbalski svet Jogija pamtio kao velikog pobednika. Ciklus je tada dostigao vrhunac. Antiklimaks je bio očekivan.

Mnogi smatraju da je, pak, završetak Evropskog prvenstva 2016, kada je Elf stigao do polufinala, predstavljao idealan trenutak za odlazak.

U jednom su svi saglasni: Posle ispadanja u grupnoj fazi Svetskog prvenstva 2018. godine, kao posledica poraza od Meksika i Južne Koreje, Joahim Lev, naprosto, više nije smeo da ostane na klupi Manšafta.

Zato što Nemci sa njim na čelu više nisu bili oni Nemci koji seju strah i trepet širom planete. Oni koji melju protivnike i jednom Brazilu nasred Marakane isporuče sedam golova u polufinalu Svetskog šampionata. Postali su njihova sušta suprotnost.

I to nije nužno imalo veze sa igračima i popularnom smenom generacija. Brojna lica su ostala, neka otišla i bivala zamenjena dovoljno kvalitetnim naslednicima. Ali tim, onaj sinonim za Nemce, više nije bio isti.

Delovao je kao izduvan balon. Ili je bolje reći šupalj, bez mogućnosti da se ponovo napumpa i dostigne svoj suštinski oblik.

Toga je bio svestan i 61-godišnji strateg iz Šunau im Švarcvalda, ali je odlučio da zažmuri na kristalno jasnu činjenicu. Zato što su neki rastanci teži od drugih. Uveravao je sebe da je sve u redu, iako je odavno prestalo da bude. Da je baš on taj i da je njegova Nemačka baš ta, iako su odavno prestali da budu. I sve to pod plaštom lepih uspomena, uz nadu da će se srećni dani ponovo vratiti.

Nisu se vratili. Nikada se ne vrate. Umesto toga, uspomene su počela da blede, nastupila je ona mučna svakodnevica. I za Jogija i za tim i za celokupan fudbalski svet naviknut na onu čuvenu „fudbal je igra u kojoj na kraju uvek pobede Nemci“.

Ne samo da više nisu pobeđivali, nego su počeli da gube jako često. Nekada na način koji će ostati duboko urezan u sećanja, kao izuzetno bolan, poput debakla protiv Španije u Ligi nacija rezultatom 6:0 ili poraza na svom terenu od jedne Severne Makedonije (čast Makedoncima) u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2022. rezultatom 2:1.

Tada se već uveliko znalo da Lev (konačno) odlazi posle ovogodišnjeg Evropskog prvenstva. Saopšteno je da će ga naslediti Hansi Flik, njegov nekadašnji pomoćnik, a potom trofejni trener Bajerna.

Povezane vesti

Lev na oproštaju: Preuzimam punu odgovornost

Vesti EURO

30. jun 2021 1

Vesti EURO

30. jun 2021 1

Levov neslavni oproštaj: Razočaran sam…

Vesti EURO

29. jun 2021 2

Vesti EURO

29. jun 2021 2

Izbor Flika predstavljao je logičan potez. Ali je to bila zakasnela reakcija. A zakasnele reakcije su znatno gore od preuranjenih, zato što imate mnogo manje vremena za manevar i popravku štete. Zapravo, kod zakasnelih reakcija više nemate vremena ni za šta. Krah je ono što sledi.

Znali su to Nemci. Znao je i Jogi. Ali jednostavno nisu odoleli prilici za poslednji ples zvani veliko takmičenje.

EURO je predstavljao sliku i priliku onoga što je Manšaft bio nekada pod Levom i šta je zatim postao. Pod Levom. Svih 15 godina stalo je u četiri utakmice.

Nekada – sila. Poput onih 25 minuta utakmice sa Portugalom kada je postigao četiri gola i podsetio zašto ga se svet plašio.

Zatim – bleda senka te sile. Ekipa koja protiv jedne Mađarske (čast i Mađarima) u Minhenu haotično juri, a potom grčevito brani remi kako ne bi doživela još jedan debakl i ispala u grupnoj fazi.

Na kraju, moralo je da se završi na najvećoj pozornici kakva je Vembli. I protiv najvećeg rivala kakvi su Englezi. Ipak, ne u finalu, kojem su se i Nemci i Jogi potajno nadali, iako svesni da je prilika za savršeni poslednji ples odavno propuštena i da je od strastvene ljubavi ostala samo loša navika.

Ne mora svaki rastanak biti težak. Ali će svaki rastanak biti pakleno težak ukoliko ne prepoznate kada je pravi trenutak za odlazak. Lev i Nemačka su znali, ali su rešili da zažmure na to i prave se da je sve u redu. Zajednčki krah je bio neminovan.

Bojan

Gde gledati EURO 2020?

Sve utakmice Evropskog prvenstva u fudbalu možete da pratite na kanalu Nova S. Gledaoci koji nisu na SBB mreži, takmičenje najboljih evropskih reprezentacija mogu da gledaju bilo gde i preko bilo kog interneta u Srbiji uz specijalni EON TV paket – EON Evropsko. (PROMO)