Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Europa Conference League
Mundobasket 2023
ULEB Evrokup
NBA
ABA League
Španija
US Open
Wimbledon
Roland Garros
ATP
WTA
MotoGP
WRC
Moto 2
Moto 3
Formula 1
Semafor na raskrsnici kod crkve Svetog Dimitrija u Novom Beogradu. Čekam da se uključi zelena strelica za ulazak u bulevar Zorana Đinđića. Tim putem uvek idem na posao.
Treba da debitujem u studiju posvećenom Evropskom prvenstvu. Krenuo sam nešto ranije kako bih pripremio ono o čemu ću pričati.
Plan je bio da u redakciju stignem za početak drugog poluvremena utakmice Danske i Finske. Zato sam nekoliko minuta pre završetka prvog dela izašao iz stana, računajući da se ništa bitno neće dogoditi u međuvremenu.
Zelena strelica se i dalje nije otvarala. Na toj raskrsnici uvek predugo čekam. Očigledno ne dovoljno dugo da bih promenio rutu ka firmi…
„Hajde baš da vidim šta se zbiva u Kopenhagenu“, pomislih da bi to bilo dobro iskorišćeno vreme, „Možda sam propustio neki gol“.
U trenutku kada sam pogledao ka telefonu, počeo je da zvoni.
Uzbuđen glas prekoputa.
„Ej, je l’ si video šta se desilo na ovoj utakmici što smo malopre gledali? Neki Erikson je pao na travu, izgleda da se onesvestio, pojma nemam šta mu je bilo. Svi ga okružili, haos!“, u dahu je izgovoreno.
M ne voli fudbal. Sport je ni najmanje ne interesuje. I ja to poštujem. Kao što ona poštuje moj posao i razume činjenicu da je brza i, pre svega, tačna informacija suština novinarstva.
Zato pomaže da ostanem u toku sa svime i u onim kratkim trenucima kada sam nisam u mogućnosti. Što je bio slučaj tokom petnaestominutne vožnje do posla.
„Nije Erikson, nego Eriksen. Proveriću, vozim sada“, odgovaram kratko i spuštam slušalicu.
Ekran telefona počinje da se usijava od notifikacija:
„Šok u Kopenhagenu! Eriksen se onesvestio“.
„Eriksen izgubio svest, neverica kod igrača“.
„Prekinut meč na Parkenu, Eriksenu se bore za život“.
Naslovi, naslovi, naslovi…
„Au, ljudi, šta se ovo dešava?“, govorim sebi i ubrzavam na putu ka firmi, „Valjda je okej, u p**** materinu“.
Povezane vesti
Ne volim psovke. Trudim se da ih ne koristim ni kada ih samo ja mogu čuti. Ali kada je strah prisutan, one postanu neminovne. Neko od straha pobledi, neko opsuje…
Prilazak presu odavao je utisak da je prostorija prazna. Vladao je potpuni muk. Da, ipak, nije tako naznačavao je poneki uzdah.
Pogledi kolega bili su usmereni ka ekranu na kojem su se prikazivali detalji utakmice Danske i Finske, ono što se događalo do trenutka koji je naveo ceo (fudbalski) svet da zanemi. Smenjivani su snimcima izbezumljenih ljudi na terenu i tribinama Parkena i kapitena Simona Kjera kako teši Eriksenovu suprugu.
„Šta se desilo?“, upućeno je kao iz topa, umesto uobičajenog „Gde ste, ljudi?“.
Dakle, Kristijan Eriksen iznenada je izgubio svest u 43. minutu utakmice protiv Finaca. Evropsko je prvenstvo, prvo kolo grupe B je u pitanju. Ako je to uopšte važno, iako nije.
Ukazivana mu je pomoć na terenu. Lekari su se borili za njegov život, dok su se kamere borile koja će da zabeleži bolji kadar onoga što se događalo pored aut linije. Živi zid sastavljen od saigrača, na čelu sa Kjerom, sprečio ih je u toj nameri.
Gde se gube granice privatnosti, a počinje javna sfera? Zarad čega?
Nemile scene su već preplavile društvene mreže. Kroz nekoliko minuta ceo svet je mogao da vidi šta se dogodilo na Parkenu, ali više niko nije mogao da sazna šta se događa sa Eriksenom, koji je u međuvremenu na nosilima iznet sa terena.
Neizvesnost. Gadna stvar. Sekunde počinju da traju kao minuti, a minuti kao sati. Nema kraja strepnji i strah postaje sve veći. Kao da je u pitanju neko tvoj. Onaj najbliži.
Povezane vesti
U teškim okolnostima lako je identifikovati se i sa potpunim strancem i njegovu bol prihvatiti kao svoju. Naročito kada su okolnosti životne. U pravom smislu te reči.
„Biće dobro, mora da bude dobro“, govori jedna strana mene. Druga vrti u krug pitanje, „Da li je uopšte živ?“, dok prsti vrte telefon u nameri da će negde na Tviteru iskopati ohrabrujuću informaciju. I tačnu, razume se.
Umesto toga, početnu stranu preplavljuju molitvene poruke i emodži sa sastavljenim dlanovima i prstima postavljeni iznad Eriksenovih fotografija. Ljudi širom sveta se mole, svako na svoj način i svako svom Bogu, ili kome god već, samo za jedno – da Kristijan bude živ.
Sve drugo je prestalo da bude bitno. I utakmica i fudbal i Evropsko prvenstvo. I taj debitantski studio, meni najvažniji do onog trenutka na semaforu kod crkve Svetog Dimitrija.
Situacije, poput ove sa Eriksenom, nateraju nas da promislimo o svemu, a najviše o životu. Onoj često zapostavljenoj kategoriji, iako najbitnijoj i jedino vrednoj. Navedu nas da se zapitamo da li radimo dobre stvari, jesmo li na pravom putu, kada je i gde njegov kraj, i da li smo onima koje volimo često govorili da ih volimo. Jer nam tada i to postane neizmerno značajno.
Zbog molitva, ili lekara, ili zbog oba i još mnogo toga drugog, posle minuta koji su trajali kao večnost, pojavila se Eriksenova fotografija sa nosila. Pri svesti je, živ je!
Duboki uzdah. Olakšanje. Ipak, ne i potpuna uverenost u srećan kraj. Valja sačekati nešto zvanično. Stiglo je ubrzo. Dobre vesti se mogu širiti jednako brzo kao loše: Kristijan Eriksen je u stabilnom stanju.
Ozdravi. Samo je to važno.
P.S. Utakmica Danske i Finske je, posle svega, nastavljena i završena. Finska je upisala istorijsku pobedu na Evropskim prvenstvima. Ako je to uopšte važno, iako nije.
P.P.S. Debitantski studio je, posle svega, urađen i emitovan. Ako je to uopšte važno, iako nije.
Gde gledati EURO 2020?
Sve utakmice Evropskog prvenstva u fudbalu možete da pratite na kanalu Nova S. Gledaoci koji nisu na SBB mreži, takmičenje najboljih evropskih reprezentacija mogu da gledaju bilo gde i preko bilo kog interneta u Srbiji uz specijalni EON TV paket – EON Evropsko. (PROMO)
Komentari ()
Vidi sve komentare