Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
Euroleague
ABA liga
Srbija KLS
NBA
Eurocup
Eurobasket 2025
US Open
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
U jednom trenutku Matijas Zamer bio je najbolji fudbaler Evrope iako nikad nije stekao slavu najvećih među njima. A trebalo je. Pogotovo kad se pogleda šta je sve postigao u karijeri.
Legende Bundeslige
Možda nije bio atleta u pravom smislu te reči, ali je nedostatak fizičke snage nadoknađivao velikom upornošću i hrabrošću, što su pored nespornog talenta bili njegovi najveći aduti.
Bio je mršav i bledunjav dečkić, izrazito riđe, crvene kose, zbog koje je kasnije dobio nadimak Crveni baron. Rođen je i odrastao u tadašnjoj Istočnoj Nemačkoj, a zanimljivo je da mu je prvi trener na početku profesionalne karijere bio otac, Klaus Zamer, nekadašnji reprezentativac Istočne Nemačke i legenda Dinama iz Drezdena.
Matijas nije imao još 18 godina kada je debitovao za prvi tim u sezoni 1985/86. Kao debitant postigao je čak osam golova i igrao na poziciji napadača. Međutim, godinu kasnije kada je ekipu preuzeo Ede Gejer, novi trener ga je prebacio u sredinu terena.
Mladi fudbaler bio je spreman da radi na sebi, uvek ambiciozan i uporan. Brzo su stigli i rezultati. Pomogao je klubu iz Drezdena da osvoji dve uzastopne titule i jedan Kup Istočne Nemačke. Stigao je i do polufinala Kupa UEFA 1989. gde je ispao od svog budućeg kluba Štutgarta.
Zamer je tih godina formalno bio oficir narodne Folkspolicije kao i svi fudbaleri Dinama iz Drezdena. Imao je čin narednika u Štaziju, čiji je šef bio čuveni Erih Milke, inače predsednik drugog velikog kluba iz Istočne Nemačke, Dinama iz Berlina.
Zamer je kasnije pričao da nikad nije imao oružje niti je učestvovao u akcijama Štazija, već mu je služenje u Gardijskom puku “Feliks Džeržinski” omogućavalo da nesmetano nastavi da igra fudbal za Dinamo Drezden.
Padom Berlinskog zida Zamer je poput mnogih istočnonemačkih fudbalera karijeru nastavio u Bundesligi. Prihvatio je poziv Štutgarta i 1990. se preselio na Neker stadion.
Odlično se snašao u novoj sredini. Prve sezone kao debitant postigao je 11 golova, druge osam. Postao je nosilac igre na sredini terena, a Štugart je potpuno neočekivano 1992. godine postao šampion Bundeslige. Bila je to nezaboravna generacija Švaba koju je s klupe predvodio Kristof Daum, a pored Zamera igrali su Slobodan Dubajić, Gvido Buhvald, Fric Valter, Mauricio Gaudino, Mihael Froncek u drugi.
Zameru je taj uspeh pomogao da ostvari transfer u Seriju A i zaigra za slavni Inter iz Milana. Međutim, nije mu se dopao Katanaćo. Bio je to period kada je za Neroazure igrao i nekadašnji golgeter Crvene zvezde Darko Pančev.
Posle samo šest meseci vratio se u Bundesligu i pridružio Borusiji iz Dortmunda. To se pokazalo kao potez karijere. Tu ga je dočekao Otmar Hicfeld i našao mu novu ulogu na terenu, koja će ga proslaviti. Zaigrao je kao komandant odbrane i pomogao žuto-crnima da dve godine uzastopno osvoje prvenstvo Bundeslige i Superkup Nemačke. Krunu je predstavljala titula prvaka Evrope osvojena 1997. kada je Borusija u finalu Lige šampiona u Minhenu neočekivano pobedila Juventus sa 3:1.
Zamer je tada već bio evropska i svetska zvezda, pošto je godinu ranije sa reprezentacijom Nemačke postao prvak Evrope i bio proglašen za najboljeg igrača šampionata. Na kraju te 1996. godine izabran je i za najboljeg fudbalera Evrope, postavši u tom trenutku tek drugi defanzivac u istoriji koji je dobio “Zlatnu loptu” posle slavnog zemljaka Kajzera Franca Bekenbauera.
Tako je nekadašnji golgeter postao vrhunski odbrambeni igrač, jedan od najboljih libera u Nemačkoj i Evropi svih vremena. Bila je to nagrada za upornost i hrabrost zbog koje je dobio novi nadimak “Gvozdeni Matijas” kada je sa ranom iznad obrve začepljenom bez anestezije odigrao ceo meč protiv Borusije iz Menhengladbaha.
Međutim, rani početak karijere i krhka građa vremenom su počeli da uzimaju danak. U oktobru 1997. operacija kolena se iskomplikovala i odjednom su počele priče o amputaciji kao neophodnom rešenju. Srećom, do toga nije došlo, ali Zamerovi igrački dani nisu još dugo trajali. Morao je 1999. da okači kopačke o klin. Imao je tada samo 32 godine.
Njegove liderske sposobnosti preporučile su ga ulozi trenera. Jedva godinu dana nakon penzionisanja, vratio se u Bundesligu i Dortmund, prvo pomažući legendarnom treneru Udu Lateku da žuto-crni izbegnu ispadanje, a onda je samo dve sezone kasnije doneo na Vestfalen novu titulu prvaka. Postao je tada sa samo 34 godine najmlađi trener šampion Nemačke u istoriji Bundeslige.
Kasnije je kratko bio i trener Štutgarta, a onda prvo radio kao sportski direktor Nemačke fudbalske federacije (DFB), zatim je istu funkciju uspešno obavljao i u minhenskom Bajernu. Pomogao je Bavarcima da 2013. prvi put u istoriji osvoje triplu krunu – Bundesligu, Kup Nemačke i Ligu šampiona.
Nekoliko godina kasnije se iz zdravstvenih razloga povukao sa te funkcije i sa javne scene generalno. I definitivno. Kao što se nečujno pojavio, tako se i povukao. Tiho. Iako bi poštovaoci njegovog dela želeli da je drugačije.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Budi prvi ko će ostaviti komentar!