Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
Euroleague
ABA liga
Srbija KLS
NBA
Eurocup
Eurobasket 2025
US Open
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
U Nemačkoj je dovoljno reći Stepi i svi znaju da je reč o Dragoslavu Stepanoviću, bivšem fudbaleru i treneru Ajntrahta iz Frankfurta i jednoj od najpopularnijih ličnosti u Bundesligi devedesetih godina.
Legende Bundeslige
Živomirov i Rosin jedinac uspešno je krčio put kroz život. Kao vižljasti dugajlija rodom iz Sibnice i svršeni učenik srednje medicinske škole na beogradskoj Zvezdari. Oduvek je voleo fudbal i muziku, a vesela narav i otvoreno srce učinili su da ostane upamćen kao jedan od najomiljenijih jugoslovenskih fudbalera svog vremena.
Dok je u Nemačkoj poznat kao Stepi, za prijatelje iz cele Jugoslavije bio je i ostao Stipe. Taj nadimak dobio je na početku profesionalne karijeru sasvim slučajno jer trener nije dobro čuo kada se predstavio kao „Stepa“ i prekrstio ga u Stipe.
Počeo je kod Ingeta Olarevića u Mladom proleteru, fudbalsku slavu stekao je na Karaburmi u dresu OFK Beograda, a u svet se otisnuo kao vrhunski bek Crvene zvezde.
Kao fudbaler bio je ispred svog vremena, prototip modernog beka sa izraženim ofanzivnim karakteristikama. Zato je stigao i do dresa selekcije sveta.
Imao je peh da zbog povrede izostane sa Svetskog prvenstva u SR Nemačkoj 1974, ali je dve godine kasnije zaigao u toj istoj Nemačkoj kao član Ajntrahta iz Frankfurta. Bio je veliko pojačanje za klub sa Vald stadiona. U Bundesligu je stigao kao prekaljeni reprezentativac, iza sebe je imao 34 meča u dresu Jugoslavije.
Za crveno-crne su tada igrali i Bernd Helcenbajn, Jirgen Grabovski, Čarli Kerbel, Bernd Nikel, Volfgang Kraus…
Za dve sezone u dresu Ajntrahta ukupno je odigrao 53 utakmice, 49 u Bundesligi. Debitovao je protiv berlinske Herte, a prvi gol postigao je u remiju sa Sarbrikenom u gostima 2:2. Tada je u protivničkom timu bio njegov bivši klupski i reprezentativni saigrač Kule Aćimović, a Stipetov spektakularan pogodak proglašen je za drugi najlepši tada u Bundesligi.
Tresao je mreže i Duizburga i posebno Borusije Menhengladbah na njenom Bekelbergu kada je Ajntraht sa 3:1 pobedio čuveni Latekov tim predvođen Fogtsom, Simonsenom, Hajnkesom i ostalim asovima.
U Nemačkoj je pored Ajntrahta igrao i za drugoligaša Vormaciju Vorms, a dve sezone proveo je i u Engleskoj u ekipi Mančester Sitija. Na Mejn Roudu je ušao u istoriju kao prvi stranac kapiten ovog kluba.
Iz Engleske se vratio u Nemačku gde je završio čuvenu trenersku školu Henesa Vajsvajlera u Kelnu.
#JürgenKlopp and #DragoslavStepanović pic.twitter.com/KUyyOaeYdP
— OldFootballPhotos (@OldFootball11) May 4, 2018
Počeo je da radi u manjim klubovina iz Frankfurta, između ostalih i u Rot-Vajsu gde je trenirao tada osrednjeg veznog igrača, danas velikog trenera Jirgena Klopa.
Stepanovićeva trenerska karijera doživela je bum kada je dobio poziv nekadašnjeg saigrača, u to vreme sportskog direktora i menadžera Ajntrahta, Bernda Helcenbajna.
Njegova pojava, istaknuti brkovi i cigarilos, uz harizmatičan pristup, doneli su mu veliku popularnost među igračima, navijačima i medijima. Sve su to pratili i sjajni rezultati. Preporodio je svoj nekadašnji klub i bio na pragu senzacionalne prve titule u istoriji Ajntrahta.
Ekipa u kojoj su bili Andreas Meler, Uve Bajn, Entoni Jeboa, golman Štajn, godinu kasnije i Džej-džej Okoča i Sloba Komljenović, postala je hit u Nemačkoj.
U sezoni 91/92 samo splet nesrećnih okolnosti sprečio ga je da bude šampion Bundeslige. Ajntraht je kao prvi na tabeli u poslednjem kolu gostovao u Roštoku ekipi Hanse koja je matematički već ispala iz lige. Umesto očekivane pobede, Ajntraht je doživeo šokantan poraz i titula je pripala Dubajićevom Štutgartu.
Posle utakmice ostala je zabeležena čuvena Stepijeva rečenica: „Lebbe geht weider – Život ide dalje“. Ta izreka postala je njegov zaštitni znak.
Za utehu je godinu kasnije osvojio DFB Kup Nemačke i to na pomalo bizaran način. Nakon poraza u polufinalu kupa od Bajera iz Leverkuzena podneo je ostavku, da bi ga u nastavku sezone angažovao upravo klub iz Leverkuzena sa kojim je trijumfovao u finalu protiv Herte.
I sa Farmaceutima se borio za titulu Bundeslige, ali je opet izgubio trku, završio kao treći iza Bajerna i Kajzerslauterna.
Radio je Stipe kasnije u Španiji (Atletik Bilbao), Grčkoj (AEK Atina), Kini (Šenjang Jinde), Egiptu (Zamalek Kairo)… Vraćao se i u nemački fudbal (Ajntraht Frankfurt, VfB Lajpcig, Štutgarter Kikers, Kikers Ofenbah, Rot-Vajs Oberhauzen, TuS Koblenc), trenirao je klubove i u Srbiji (Čukarički, Vojvodina, Radnički Niš) i u Republici Srpskoj (Laktaši), ali će na pomen njegovog trenerskog pečata uvek prva asocijacija biti Bundesliga, Ajntraht iz Frankfurta i nezaboravna uzrečica „Život ide dalje.“
Najbolji trener Ajntrahta svih vremena
Stepi je bio i ostao omiljen među pristalicama Ajntrahta. Navijači kluba iz Frankfurta još uvek čeznu za danima kad se njihov klub borio za titulu u Bundesligi, a na klupu sedeo „mister cigarilos“.
Stepanovićeva popularnost ne bledi s godinama, pa je tako 2017. godine dobio vredno priznanje. Proglašen je za najboljeg trenera Ajntrahta svih vremena u anketi koju je sproveo ugledni Bild.
Stepanović je u konkurenciji osam najuspešnijih trenera Ajntrahta dobio ubedljivo najviše glasova. Pobedio je sa 37 odsto, ispred Jerga Bergera (27%) i Fridhelma Funkela (14%).
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare